- Odrasla deca se često udaljavaju od starih roditelja zbog obaveza, navike da ih uzimaju zdravo za gotovo i straha od starenja.
- Udaljavanje nisu uvek izazvali roditelji; odnos se može popraviti iskrenim razgovorom i češćim, kratkim pozivima.
Postoji usamljenost na koju se čovek teško navikne. Telefon ćuti, deca se retko javljaju, a praznici prolaze u iščekivanju gostiju koji su obećali da će doći. Roditelji često prestanu da traže pažnju, jer ne žele da budu na teretu onima koje najviše vole.
Najteže je kada shvate da su nekada bili centar nečijeg sveta, a sada jedva pronalaze mesto u svakodnevici svoje odrasle dece. Pamte prve korake, neprospavane noći, školske brige i sve što su žrtvovali za njihovu budućnost, a danas ne znaju ni kako im prolaze dani.
Zašto se to dešava? Razlozi su složeniji nego što se čini.
Deca misle da će roditelji uvek biti tu
Kada su mladi, ljudi često veruju da će roditelji uvek biti dostupni. Poziv mogu da odlože za sutra, posetu za sledeću nedelju, a porodični ručak da preskoče zbog obaveza. Mama će razumeti, tata se neće naljutiti.
Odrasla deca imaju posao, svoju porodicu, račune i svakodnevne probleme. To ne znači nužno da su prestala da vole roditelje, već da njihovo prisustvo uzimaju zdravo za gotovo. Retko pomisle da kratak telefonski razgovor starijoj osobi može da bude najlepši deo dana.
Ponekad su i sami roditelji doprineli tome što njihove potrebe ostaju neprimećene. Godinama su ćutali, sve rešavali sami i trudili se da nikome ne budu na teretu. Deca su se navikla da im ništa ne treba, pa ne primećuju kada se iza tog ćutanja kriju tuga i usamljenost.
Zašto se deca udaljavaju od ostarelih roditelja?
Jedan od razloga može biti i strah od starenja. Nije lako gledati roditelje koji su nekada bili snažni i samostalni kako postaju sporiji, zaboravniji i sve češće traže pomoć.
Neki ljudi se zato nesvesno udaljavaju. Lakše im je da se posvete poslu i svakodnevnim obavezama nego da se suoče sa prolaznošću i promenama koje donose godine. Ipak, to nije opravdanje za zanemarivanje. Roditeljima su potrebni pažnja, razgovor i osećaj da su i dalje važan deo života svoje dece.
Važno je, međutim, razumeti da svaka porodica ima svoju priču. Ponekad su za udaljavanje odgovorni stari sukobi, narušeni odnosi ili potreba da se postave granice. Krvno srodstvo samo po sebi ne garantuje bliskost.
U galeriji ispod pogledajte slike Anđeline Džoli sa decom!
Da li su roditelji krivi što su ostali sami?
Kada deca prestanu da se javljaju, roditelji često počinju da preispituju prošlost. Pitaju se da li su bili prestrogi, previše popustljivi ili nisu dovoljno pokazivali ljubav.
Ponekad u porodičnim odnosima zaista postoje nerešeni problemi, ali nije svako udaljavanje posledica roditeljskih grešaka. Odrasla deca imaju svoje brige, finansijske probleme, obaveze i emocionalne teškoće. Zato starost ne bi trebalo pretvoriti u beskrajno preispitivanje sopstvenih postupaka.
Ako postoji želja da se odnos popravi, najbolje je početi iskrenim razgovorom. Umesto prebacivanja i podsećanja na sve što ste učinili za svoju decu, ponekad je dovoljno reći: „Nedostaješ mi. Voleo bih da se češće čujemo.“ Ljubav ne bi trebalo da bude račun koji neko mora da otplati, već odnos u kojem obe strane žele da budu prisutne.
Kako da usamljenost ne postane ceo vaš život
Kada se deca udalje, mnogi roditelji odluče da više neće zvati prvi, ništa tražiti niti pokazivati koliko im nedostaje pažnja. Žele da sačuvaju dostojanstvo i izbegnu osećaj odbacivanja. Ipak, ako se svaki dan pretvori u čekanje telefonskog poziva, raspoloženje počinje da zavisi isključivo od drugih.
Pokušajte da ponovo pronađete stvari koje vas raduju. Viđajte se sa prijateljima, šetajte, negujte hobije i upoznajte nove ljude. Porodica je važna, ali vaš život ne bi trebalo da se svodi samo na to koliko često vas se drugi sete.
To ne znači da morate da prihvatite zanemarivanje ili da stalno opravdavate tuđe ponašanje. Možete voleti svoju decu, a istovremeno jasno reći šta vam nedostaje i šta vam je potrebno.
U galeriji ispod pogledajte kako izgleda najmodernija škola u Srbiji!
Ne čekajte poseban povod da pozovete roditelje
Ponekad odrasla deca misle da im je potreban poseban razlog da pozovu majku ili oca. Međutim, roditeljima često nije potreban veliki razgovor niti rešavanje nekog problema. Dovoljno im je da čuju poznat glas i znaju da su im deca dobro.
Kratko „Kako si?“ može da znači mnogo više nego što mislimo. Ne morate čekati rođendan, praznik ili loše vesti da biste pokazali pažnju.
Ako ste dete koje se retko javlja roditeljima, setite se da za njih običan razgovor može biti dragocen. A ako ste roditelj čija su deca odrasla i udaljila se, ne zaboravite da i dalje imate pravo na radost, prijateljstva i život ispunjen sadržajima koji vas čine srećnim.
Starost ne bi trebalo da bude samo čekanje pored prozora. Ponekad je za popravljanje odnosa dovoljan jedan poziv, iskrena rečenica i malo više razumevanja sa obe strane.
BONUS VIDEO:
