Roditeljstvo ostaje i kad se brak završi: Psihološkinja ima važan savet za sve roditelje koji se razvode

Brak može da se završi. Poverenje može da se izgubi. Ljubav da nestane. Ali roditeljstvo ostaje. Za roditelje razvod braka znači kraj partnerskog odnosa. Za dete je to promena sveta kakav je do tada poznavalo. I zato je važno razmisliti: kako roditelji da se raziđu, a da deca pritom ne izgube osećaj ljubavi i sigurnosti?

Odrasli znaju zašto se brak završio. Deca ne znaju – niti treba da znaju sve razloge zbog kojih su se odrasli razišli. Ne moraju da znaju ko je koga povredio niti ko je podneo zahtev za razvod. Čak i kada jedan roditelj ima potrebu detetu da kaže "pravu istinu", treba da zastane i zapita se: na koji bi tačno način ta informacija mogla da pomogne detetu?

Partnerski odnos pripada odraslima. Dete treba da dobije istinu primerenu svom uzrastu, ali ne i teret odraslih detalja.

I zato deci nakon razvoda ne treba savršeno objašnjenje. Treba im sigurnost.

Treba im roditelj koji će im jasno reći: "Ovo između mame i tate nema veze s tobom". Treba da čuju: "Nisi ti kriv/a za razvod". I možda najvažnije: "Mama i tata te vole, i ne moraš da biraš između nas".

To je često jedna od najtežih stvari koje roditelji treba da izgovore kada dođe do razvoda braka. Jer ako je u partnerskom odnosu puno razočaranja, ljutnje i bola, teško je drugog roditelja gledati kao roditelja našeg deteta, a ne samo kao osobu kojoj mnogo toga zameramo.

U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:

Dete ne sme da postane saveznik

Ponekad dete postane emocionalni saveznik jednom od roditelja.

"Reci mi sve što radi".

"Sigurno ti govori protiv mene".

"Znaš li gde ide danas popodne?"

Dete ne treba da zna ko je koga prvi povredio. Ko je potrošio više novca na porodicu i ko koliko zarađuje. Ko je bio neveran.

To su teme odraslih.

I zato je važno osvestiti: ne treba dete da razume moj bol. Na meni kao roditelju je da razumem njegov.

Imate pravo da budete ljuti. Povređeni. Imate pravo da tugujete za odnosom koji je završen. Ali dete nije osoba kojoj treba da se poveravate o svemu što vas muči. Za to služe prijatelji, porodica, drugi odrasli ljudi ili stručnjaci.

Brak je završen, ali roditeljstvo nije

Supružnici više nisu supružnici. Ne moraju da žive zajedno, ne moraju da se slažu, ne moraju da budu prijatelji. Ali ako imaju decu, ostaju povezani kroz roditeljsku ulogu.

Ponekad je komunikacija između roditelja toliko narušena da je potrebno svesti je na ono koliko je nužno za dobrobit i svakodnevno funkcionisanje deteta. Ponekad je potrebna pomoć stručnjaka. A ponekad roditelji treba da nauče kako da komuniciraju upravo zato što više nisu supružnici.

Cilj nije da postanu prijatelji.

Cilj je da postanu dovoljno dobri saradnici u roditeljstvu.

A to znači da budu u mogućnosti da vode razgovor o detetu, bez da se svaki put raspravlja o međusobnom odnosu.

Deci treba sigurnost

Svi mi volimo poznatost i predvidljivost. Tokom razvoda braka to je nešto što se često zaboravi – a upravo tada deci to najviše treba.

Da znaju kod koga danas spavaju. Kada će videti drugog roditelja. Ko ih sutra vodi u školu i na trening. Smeju li da pozovu drugog roditelja kada im nedostaje. Hoće li oba roditelja doći na priredbu.

Deci treba ponuditi predvidljivost i strukturu što je više moguće. Jer dete se teško prilagođava činjenici da roditelji više ne žive zajedno i da više ne postoji ona porodica kakvu je imalo. A još je teže ako istovremeno oseća da se raspada ceo njegov svet.

I zato vas molim: nemojte od dece da tražite da biraju stranu. Ljubav prema jednom roditelju nije izdaja drugog roditelja. Deci su potrebni roditelji koji će ih, uprkos svom bolu, sačuvati od tereta odraslih. Koji ne traže da se dete pobrine o njima, već se brinu sami o sebi i o detetu.

Brak se ponekad završi. Porodica se tada neminovno menja.

Ako i ne možemo da sačuvamo partnerski odnos, još uvek možemo da učinimo mnogo da sačuvamo roditeljski odnos i detinjstvo svoje dece.

Izvor: Ordinacija/Yumama

BONUS VIDEO: