Konzumiranje alkohola je pojava prema kojoj domaća javnost ima prilično tolerantan stav. Uz rakiju ili vino se oduvek nazdravljalo u mnogim situacijama - od

Granica između društveno-dozvoljenog pijenja i bolesti je tanka, u smislu da svako ko društveno-dozvoljeno pije jednog dana može da postane zavisnik

najradosnijih do najtužnijih, pa se može reći da je alkohol deo kulture našeg naroda. Ukoliko je reč o povremenom pijenju, koje stručnjaci nazivaju društveno-prihvatljivim, ima smisla govoriti o tradiciji. Međutim, svedoci smo postojanja mnogih razorenih porodica upravo zbog bolesti alkoholizma, do čega je doveo jedan ili više članova porodice.

U savremenom životu, konzumiranje alkohola je dobilo nove razmere. Ravnopravno piju muškarci i žene, mladi ljudi piju u takmičarskom duhu, a sve je češća pojava kombinovanja alkohola i sedativa - što je potencijalno smrtonosna kombinacija, jer može da dođe do prekida rada centra za disanje.

Ovaj tekst je nastao u saradnji sa primarijusom dr Rozom Panoski, psihijatrom Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, kliničkog odeljenja Klinike za bolesti zavisnosti.

Kako se postaje zavisnik od alkohola?

Postoje četiri faze u razvoju alkoholizma. Da bi neko postao zavisnik, mora da praktikuje društveno-dozvoljeno pijenje, koje nije bolest. Zatim sledi učestalije pijenje, sa malo većom količinom alkohola, kada se organizam "priprema" za bolest. Treća faza je predtoksikomanska, a četvrta toksikomanska.
Kada postoji fizička i psihička zavisnost od alkohola, reč je o bolesti. Da li neko povremeno pije veće količine alkohola, ili svakodnevno po jednu čašicu, svejedno se smatra alkoholizmom, koji se razlikuje samo po tipu.

* Delta tip zavisnika je onaj koji svakodnevno pije po jednu čašu alkohola. Ukoliko je ne popije - ima fizičke tegobe i može da doživi delirijum tremens (duševni

Alkohol u trudnoći U trudnoći nije dozvoljena ni kap alkohola. To je jedino ispravno. Studije su dokazale da dnevni unos od 29 grama alkohola, što odgovara jednoj i po čaši belog vina od 0,2 decilitra - snižava umni količnik deteta u proseku za sedam IQ bodova. Alkohol je posebno štetan u trećem trimestru.

poremećaj kojeg prate nemir, znojenje, drhtanje i halucinacije).

* Gama zavisnici mogu da ne piju mesecima, a zatim piju u kontinuitetu od nekoliko nedelja ili meseci. Oni prave mnogo problema, agresivni su, i imaju mnogo posledica.

Okolina ni jedno ni drugo ne prepoznaje kao alkoholizam. Kažu: 'Taj čovek svakog dana popije po jednu čašu, ali nikada nije pijan, normalno funkcioniše, nikoga ne ugrožava, ne viče, radi...". Ni oni koji periodično piju ne smatraju sebe zavisnicima od alkohola - jer mogu da ne piju, niti ih sredina prepoznaje kao osobe koje imaju bolest.

Granica između društveno-dozvoljenog pijenja i bolesti je tanka, u smislu da svako ko društveno-dozvoljeno pije jednog dana može da postane zavisnik. Ali, to ne znači da treba ukinuti kontrolisano i povremeno pijenje, kada čovek ne postaje fizički i

Dete koje živi u porodici alkoholičara lako izraste u nesigurnu osobu, jer nikada ne zna šta može da očekuje od svojih roditelja

psihički zavisnik od alkohola.

Kako alkoholizam u porodici utiče na dete?

Dok su sasvim mala, deca sve uče od svojih roditelja. Kada ne mogu da verbalizuju ono što vide, mogu to da pokažu neverbalnom komunikacijom. Slike koje vide, ostaju im urezane. Kao što beba nauči osmeh od svoje majke oponašanjem, tako deca u predškolskom uzrastu vide da se u porodici nešto dešava.

Mališani čuju svađu između roditelja, vide namrgođenu mamu i pijanog tatu, koji stalno spava. Ili mamu koja stalno spava, ne brine o njima, ne može da skuva ručak, nema dovoljno vremena. Stalno je nezadovoljna, pod stresom, mnogo glasnije govori, vikne i kada nema potrebe za tim. Deca vide i osećaju napetost u porodičnoj atmosferi, a to na njih ostavlja doživljaj potpuno pogrešnog načina funkcionisanja porodice.
PageBreak

A ako se pijanstva događaju periodično?

Malo dete ne može da artikuliše svoju patnju, pa lako izraste u nesigurno dete, bez ikakvog samopouzdanja i samopoštovanja, jer nikada ne zna šta može da očekuje

Alkoholizam kao nasledna bolest

Pronađeni su određeni geni, ali se ne može sa sigurnošću tvrditi da je to glavni uzrok zavisnosti. Utvrđena je jedna kombinacija koja bi mogla da bude okidač. Međutim, istraživanja rađena na jednojajčanim blizancima koji žive zajedno, pokazala su da je često jedan zavisnik od alkohola, a da drugi nije. Znači, zavisi od uticaja sredine.

od svojih roditelja. Praktično, živi u permanentnom strahu da li će u porodici da vlada dobra atmosfera, da li će biti mirno ili će doći do konflikta i svađe među roditeljima. To je, možda, i najteža varijanta - neprekidni strah šta će da bude danas popodne, a šta sutra ujutru.

Deca se stalno preispituju da li ih roditelji vole, a ukoliko imaju doživljaj da su nevoljena - okrivljuju sebe. Smatraju da su ona nečim  izazvala da roditelj prema njima bude strog. Iako je to osetljiv period života, deca su naučena da za sve preuzimaju krivicu, pa i za to što je roditelj ljut. Pošto nisu u mogućnosti da sagledaju šta je problem, preuzimaju takav obrazac, tako da se i kasnije u životu osećaju stalno krivim.

Koje su posledice zavisničkog ponašanja roditelja od alkohola po dete?

Zanimljivo je da iz takvih porodica deca mogu da budu potpuno različita. Ponekad izniknu pravi porodični junaci. Paradoksalno, oni budu najbolji u školi, na svim takmičenjima, a jednog dana postaju vrlo kvalitetni stručnjaci, birajući profesije u okvru kojih mogu da pomažu ljudima: defektolozi, lekari, socijalni radnici.

Alkoholizam i mladi Danas devojke i žene piju jednako kao muškarci, i to javno. Čak se međusobno, ali i sa svojim drugovima takmiče koliko će da popiju. Ta potreba za pripadanjem grupi vršnjaka se često prenebregava. Pažnja našeg društva i roditelja je više usmerena na droge kao što su heroin, kokain, amfetamini, a potpuno im promiče da nema zavisnosti bez alkohola. Alkohol je jednako teška droga kao bilo koja druga, a veoma je važno znati da nema lakih i teških droga.

Drugu krajnost predstavljaju deca koja stalno prave probleme. A prave ih zato što traže pomoć od od svoje vaspitačice, pedagoga, psihologa koji sa njima radi.

Naravno, postoji i kategorija "izgubljene" dece, koja su uvek po strani, koja se svih plaše - čak i vršnjaka, pa nemaju potrebu da se druže sa njima. Njih lako primete psiholog i pedagog.

Kako se razvija dečja patnja sa rastom i sazrevanjem?

Pojedina deca mogu da steknu određenu otpornost. Kada vide funkcionalnu porodicu, njihova patnja ostaje, ali sama za sebe stvaraju jedan novi model, novi obrazac kako treba živeti. Nažalost, neka deca smatraju da je jedini način na koji može da se funkcioniše onaj koji imaju u svojoj porodici, pa potpuno preslikavaju takav model kada zasnivaju svoje, sekundarne porodice. Može se slobodno reći da polovina zavisnika od alkohola, a prema nekim podacima i više od polovine, ima u primarnoj porodici jednog ili oba roditelja koji su zavisni od alkohola. Mi to zovemo transgeneracijsko prenošenje, pijenje po modelu, koje je viđeno u primarnoj porodici.

Nastavak članka