alkoholizam-u-porodici

Da li devojčice i dečaci na isti način pate zbog alkoholizma roditelja?

Jednako trpe i devojčice i dečaci, ali češće muška deca postaju zavisnici, a devojčice koje rastu u alkoholičarskim porodicama biraju alkoholičare za muževe.

Medijski uticaj Naše društvo je jako tolerantno u odnosu na pijenje. Ako nešto može da se uradi u prevenciji alkoholizma - može dobrim informacijama, koje će biti upućivane preko masovnih medija. Ali, može i dobrom edukacijom dece još od predškolskog uzrasta, kao i svih ostalih kategorija stanovništva, jer ima i ljudi koji počinju da piju u starijem životnom dobu. Međutim, ono što možemo da vidimo u domaćim medijima, jeste veliki broj reklama za pivo. Rešenje bi bilo i da se sprovode zakoni, poput onog da se ne prodaje piće maloletnim osobama. Novi zakon o ranijem zatvaranju kafića možda će nešto da promeni, mada mladi mogu da piju i u toku dana. Za njih je najbolje nalaženje drugih rešenja, kao što je bavljenje sportom ili drugim kvalitetnim aktivnostima, a ne višesatno sedenje ispred kompjutera - što, opet, stvara zavisnost

Ako je roditelj "delta tip" zavisnika, koji svakog dana pije pomalo - reč je o dobronamernoj, veseloj, zabavnoj osobi, koja voli svoju decu. Da bi održala svoj alkoholizam, takva osoba pruža još više ljubavi, ili nadoknađuje to što pije tako što previše mazi svoju decu, kupuje im poklone. Problem je što dete u toj situaciji ne razume da je alkoholizam problem. Jer, ono vidi svog oca ili majku kao dobrog čoveka koji ponekad pije, tako da to stvara pozitivan odnos prema alkoholu. Znači: "Tata je pio, ali je uvek bio dobar. I ja ću piti, i biću isti takav". To je velika zamka.

Kako deca preuzimaju ulogu odgovornih članova u porodici?

U situaciji kada jedan roditelj pije, onaj drugi je stalno zauzet time da nešto učini, pronalazeći pseudorešenja da ga natera da ne pije - moleći ga, svađajući se... Za to vreme, deca se reorganizuju. Obično starije dete preuzima brigu o mlađem, i na njemu je teret, jer ono postaje roditelj. Brine, pomaže u školskim zadacima, čak ide i na roditeljske sastanke. Jednostavno, bori se da pomogne bratu ili sestri.

Kada je razlika među decom veća, uglavnom ostaje stalni doživljaj da je stariji brat ili sestra neko ko je imenovan za roditelja, i iz te uloge ne može da izađe. Kada se porodica izleči, on je srećan što dobija zdrave roditelje, ali mu treba vremena da se "resetuje", polako privikne na normalno porodično funkcionisanje.

Milica Gacin

Prethodna strana