- Bolesti zavisnosti su sve prisutnije među mladima i decom, a ulogu u tome delimično ima i genetika.
- Nauka ne može da utvrdi da li se sklonost ka porocima više nasleđuje od oca ili majke.
Zavisnosti i poroci, poput sklonosti ka alkoholu, drogama, pušenju ili drugim oblicima kompulzivnog ponašanja, nisu nasledne bolesti u klasičnom smislu jedne specifične mutacije. Umesto toga, oni nastaju kao kombinacija genetskih predispozicija i uticaja okoline — DNK i životnih okolnosti osobe.
Genetska komponenta zavisnosti
Genetika može povećati rizik od razvoja zavisnosti, ali ne određuje sudbinu – ne znači da će dete definitivno postati zavisnik samo zato što je jedan roditelj imao problem. Naučne procene pokazuju da genetika utiče na oko 40–60 % rizika za razvoj zavisnosti. Drugih 40–60 % čine faktori okoline, ponašanje, stres, izloženost supstancama i životne odluke.
Geni povezani sa sistemom nagrade u mozgu, posebno oni koji utiču na dopamin, mogu učiniti osobu osetljivijom na impulsivne i zavisničke obrasce ponašanja.
Da li je važnija majčina ili očeva strana?
Iako neke mentalne karakteristike i predispozicije (npr. za depresiju) mogu pokazivati jaču povezanost sa majčine strane u određenim studijama, to se može automatski proširiti na sve poroke ili zavisnosti.
Deca nasleđuju po 50% gena od oba roditelja, a različiti geni doprinose rizicima za različite osobine i stanja.
Studije pokazuju da oba roditelja mogu da prenesu genetske varijante povezane s rizikom od zavisnosti ili impulsivnog ponašanja, i nije jasno da li se to dešava češće sa majčine strane.
Neka istraživanja u drugim oblastima pokazuju da određene osobine (npr. inteligencija ili problemi sa snom) mogu imati nejednak uticaj majčinih gena, ali to nije univerzalno pravilo i ne može se direktno proširiti na zavisnosti.
Okruženje i porodični uticaj su ključni
Istraživanja jasno pokazuju da ne samo geni već i način života, ponašanje porodice, stil vaspitanja, stres i društveni faktori imaju ogromnu ulogu:
Ako roditelji imaju problem sa alkoholom, duvanom ili drugim supstancama, deca su izložena ne samo genetskom riziku, već i modelima ponašanja koji mogu da podstaknu slične obrasce.
Okvir u kojem dete odrasta — koliko je ranije izloženo supstancama, koliko je kontrolisano, šta se uči o rizicima — često je važniji od same genetike u određivanju hoće li osoba razviti porok ili zavisnost.
Genetika daje predispoziciju, ali ne određuje sudbinu.
Rizik od bolesti zavisnosti može biti nasledan i sa majčine i sa očeve strane, ali nema čvrstih dokaza da jedna strana dominira u odnosu na drugu.
U foto-galeriji pogledajte i savete ruskog pedijatra o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: stil.kurir.rs/Yumama
