Razvod roditelja ostavlja trag za ceo život: 9 obrazaca koje deca nose i kad odrastu

• Razvodi, čak i oni koji se završe civilizovano, ipak ostavljaju nekog traga na deci.
• Ponekad deca usled razvoda roditelja razvijaju određene navike koje ih prate i kada odrastu. 

1. Krive sebe za sve

Dečje "magično razmišljanje" često vodi ka samooptuživanju. Dete može pomisliti da je prolazna misao, poput "ne želim više da slušam kako se svađaju", stvarni uzrok razvoda roditelja. Naviknu se da krive sebe što nisu uspeli da spasu njihov brak ili ljubav.

Ta sklonost ka samooptuživanju ostaje i u odraslom dobu, čak i kada shvate da nisu bili krivi. To se može ispoljiti kao preterano ugađanje drugima ili kao osnova za svakodnevne simptome depresije, pri čemu ne mogu da spreče sebe da sopstveno samopoštovanje narušavaju osećajem krivice i srama.

2. Izbegavaju vezivanje i definisanje odnosa

Ako su gledali kako njihovi roditelji krše sopstvene zavete i kako ljubav među njima nestaje uprkos obećanju da će trajati ceo život, nije čudno da kao odrasla osoba teško mogu da se oslone na sigurnost veze.

Bilo da izbegavaju ozbiljno vezivanje i definisanje odnosa iz straha od napuštanja ili sami sebe sabotiraju kako bi se izborili sa strahom od odbacivanja, uzrok verovatno leži u iskustvima iz detinjstva. Roditelji su ih, na neki način, naučili da ljubav znači odlazak. Zbog toga su kao odrasli, sasvim prirodno, nesigurni kada treba nekoga da puste u svoj život.

3. Svuda traže osećaj pripadnosti

Mnoga deca koja svedoče razvodu roditelja osećaju se kao da su izgubila "dom". Sigurnost i celovitost porodične zajednice nestaju, zbog čega se često osećaju izgubljeno i izolovano. Kao odrasli, možda se i dalje bore sa tim osećajem usamljenosti.

Osećaj da ste autsajder podstiče sklonost ka preteranom deljenju informacija i pokušajima da se na silu izgrade odnosi, što ih u stvarnosti samo još više udaljava od prave povezanosti. Tuga zbog razvoda može trajati ceo život. Ona zapravo nikada ne prestaje, već se kasnije u životu ispoljava na neočekivane i bolne načine.

4. Sami uništavaju sopstvene romantične veze

Mnoga odrasla deca razvedenih roditelja ne mogu da spreče sebe da sabotiraju sopstvene ljubavne veze. Imaju duboko ukorenjen strah od napuštanja i odbacivanja jer su to doživeli iz prve ruke u veoma osetljivoj i formativnoj fazi života.

Sada su im izbegavanje i prebacivanje krivice alati kojima, iako potpuno pogrešno, testiraju partnerovu odanost. Bilo da to proizlazi iz manjka samopoštovanja ili hroničnog nepoverenja, retko ulaze u romantične odnose iskrenog i otvorenog srca. To ne znači da su loši ljudi ili nesposobni za ljubav, već da su rano usvojili traumatske reakcije kao oblik samoodržanja kojih se sada teško oslobađaju.

5. O svemu preterano razmišljaju

Prema studiji objavljenoj u časopisu Journal of Affective Disorders, trauma iz detinjstva čest je faktor rizika za razvoj anksioznosti i depresije u odraslom dobu. Posebno ako su se roditelji stalno svađali ili koristili bes kao oružje, deca su usvojila određenu nesigurnost koja ih prati i kada odrastu.

Iako više ne moraju da "hodaju po jajima", i dalje ne mogu da prestanu sa preteranom analizom svake sitnice. To je posebno izraženo u romantičnim vezama, gde su često nesigurniji i anksiozniji. Gledali su kako ljubav nestaje, pa im je sada svaki partnerov izgovor ili otkazan plan povod za uverenje da se istorija ponavlja.

6. Preterano brinu o novcu ili ga nekontrolisano troše

Stavovi i ponašanja roditelja vezani za novac, posebno nakon razvoda, ozbiljno oblikuju njihovu decu u kasnijem životu. Bilo da je reč o otvorenoj zabrinutosti zbog finansija ili preteranom trošenju radi postizanja osećaja sigurnosti, odrasla deca sklona su usvajanju sličnih obrazaca. Razlozi za prekomerno trošenje mogu biti različiti, ali najčešće je to emocionalna strategija suočavanja sa problemima.

Kako bi se izborili sa osećajem gubitka kontrole ili nesigurnosti, kupuju stvari radi trenutnog zadovoljstva, čak i ako to kasnije izaziva osećaj krivice. Praćenje trendova i trošenje takođe mogu biti način traženja pripadnosti. Za decu koja su se zbog porodične situacije osećala kao autsajderi, ovaj mehanizam može pomoći da popune tu prazninu, ma koliko bio pogrešan.

7. Grčevito se drže svoje nezavisnosti

Preterana nezavisnost, ili hipernezavisnost, za mnoge ljude sa traumom iz detinjstva predstavlja odbrambeni mehanizam koji im pruža osećaj kontrole. Ako su se kao deca osećali bespomoćno ili nisu mogli da utiču na sudbinu braka svojih roditelja, u odraslom dobu se grčevito drže svoje nezavisnosti kako bi se izborili sa tim osećanjima.

Verovatno su kao deca morali sami sebi da pružaju sigurnost i podršku, a sada se drže te samostalnosti kao dokaza da im niko drugi nije potreban. U mnogim slučajevima time aktivno sabotiraju sami sebe i odbijaju ljude, dodatno se izolujući kako bi izbegli rizik da budu viđeni i voljeni.

8. Važnija im je tuđa udobnost od sopstvene

Deca razvijaju uverenja i ideje o sopstvenoj vrednosti već sa pet godina. Iako na emocionalni razvoj i samopoštovanje deteta utiču razne stvari, gledanje kako roditelji prestaju da se vole ili se razvode može imati snažan uticaj. Nisko samopoštovanje kasnije u životu može da se ispolji na različite načine, a mnoga odrasla deca na kraju postaju ljudi koji ugađaju drugima kako bi sačuvali mir.

Kako bi izbegli brigu i anksioznost sa kojima su se svakodnevno suočavali kod kuće, sada štite tuđu udobnost, čak i na sopstvenu štetu. Tolerišu loše ponašanje i neprestano pristaju na sve, samo zato što se njihov unutrašnji mir hrani spoljnim potvrđivanjem, odnosno osećaju se dobro samo ako su svi oko njih zadovoljni.

9. Moraju neprestano da budu uz partnera

Ako kao odrasli ipak uspeju da ostvare romantičnu vezu, nije neobično da preostali osećaji straha i anksioznosti podstaknu zavisničko ponašanje. Posebno ako su svedočili emocionalnom udaljavanju ili lošim odlukama jednog roditelja koje su dovele do razvoda, postoji mogućnost da je grčevito držanje za sopstvenog partnera zapravo oblik odbrane.

Iako se na prvi pogled može činiti nerazumnim, podsvesno pokušavaju da se zaštite od toga da propuste znake da ih partner više ne voli. Zavise od njegovog raspoloženja i posvećenosti kako bi se osećali sigurno, čak i ako ih takvo ponašanje i stalna kontrola zapravo udaljavaju.

U foto-galeriji pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:

BONUS VIDEO:

Izvor: index.hr/Yumama