8 NAJČEŠĆIH MITOVA O AUTIZMU: Neki misle da može da se preraste i da ga izazivaju vakcine

O autizmu se poslednjih godina sve više govori, ali i dalje ima nekih mitova u koje mnogi veruju. Evo koji su to mitovi i šta je istina.

Ovaj poremećaj utiče na obrasce ponašanja i može da dovede do kognitivnih kašnjenja, piše specialstrong.com.

Mit 2: Autizam imaju samo deca

Poremećaji autističnog spektra mogu da se jave kod svakoga, bez obzira na uzrast ili pol. Autizam se uvek javlja u detinjstvu, tj. ljudi ne mogu kasnije u životu da dobiiju ovaj poremećaj, ali se dešava da im dijagnoza bude postavljena tek kasnije, kada odrastu. To se najčešće dešava kada se ne primete simptomi autizma, a neki od najčešćih su:

• Kašnjenje u govoru
• Izbegavanje kontakta očima
• Osoba se lako uznemiri i na male promene, poput promene u rutini i rasporedu
• Neočekivane reakcije na senzorni stimulans, poput dodira, zvuka, vida, mirisa ili ukusa
• Poteškoće u iskazivanju ili razumevanju emocija ljudi
• Fiksacija na određene predmete ili aktivnosti
• Repetitivno ponašanje poput klaćenja, skakanja, pljeskanja rukama
• Napadi

Mit 3: Deca mogu da prerastu autizam

Deca ne mogu da prerastu autizam jer je u pitanju poremećaj, a ne neka faza u razvoju. Dakle, to je poremećaj koji osobu prati kroz ceo život, ali se uz odgovarajuću terapiju mogu ublažiti simptomi.

S obzirom na to da postoji ceo spektar autističnih poremećaja, svaka osoba ima različite i jedinstvene potrebe.

Mit 4: Deca i odrasli sa autizmom su veoma pametni (ili nisu)

Znaci i simptomi autizma mogu da variraju od osobe do osobe. Kod nekih, recimo, može da se javi kašnjenje u govoru, drugi su potpuno neverbani. Neke osobe sa autizmom imaju probleme u interakciji sa drugima, a ima i onih koji uspevaju dosta dobro i gotovo potpuno nezavisno da funkcionišu. Istovremeno, neki ljudi sa autizmom imaju veoma visok nivo inteligencije, ali to nije pravilo jer, kao što se i simptomi autizma različito ispoljavaju kod ljudi, isto važi i za njihovu inteligenciju.

Mit 5: Ljudi s autizmom su nasilni i opasni

U najvećem broju slučajeva, odrasla osoba ili dete koje ima autizam je nasilno kada neki spoljašnji stresori uzrokuju emocionalni stres. Ponekad se to iskaže u formi tantruma, ponekad budu agresivni, a nekada tu agresiju ispolje i na sebi – recimo, ujedaju se za ruke ili udaraju glavom.

Uglavnom je preteran senzorni stimulans kod ljudi sa autizmom kriv za ovu uznemirenost i agresivnu reakciju, a kada se to deci, jako je važno da se reaguje na dobar način kako bi se osoba umirila.

Mit 6: Ljudi s autizmom ne mogu da oforme nikakve veze

Jedna od najčešćih zabluda je da ljudi s autizmom ne žele i ne mogu da oforme veze sa drugima. Oni zapravo veoma žele da imaju lep odnos sa svojim vršnjacima i porodicom, ali su društvene interakcije za njih veliki izazov jer obično imaju problema da razumeju društvena ponašanja.

Zbog toga je jako važno da im se pruži emocionalna podrška i razumevanje, jer to može da napravi veliku razliku.

Mit 7: Vakcine izazivaju autizam

Ranije su mnogi smatrali da je određena komponenta vakcine poznata kao timerosal glavni krivac za autizam i poremećaje iz spektra autizma. Zbog te kontroverzne teorije je ova komponenta uklonjena iz vakcina, ali to nije doprinelo smanjenju broja autističnih poremećaja – naprotiv, broj dijagnostikovanih poremećaja iz spektra autizma je u porastu širom sveta. Dakle, takav ishod pokazuje da vakcine ne izazivaju autizam.

Ne postoji jedan uzrok za koji se može reći da je krivac za autizam, a naučnici širom sveta i dalje pokušavaju da utvrde šta ga tačno izaziva. Za sada, smatra se da je to kombinacija genetskih i faktora iz okruženja.

Mit 8: Postoji lek za autizam

Nažalost, ne postoji lek za autizam. Za sada postoje samo terapije koje ljudima sa autizmom pomažu u ublažavanju nekih simptoma. Što se ranije postavi dijagnoza i započne s terapijom, to ona ima više efekta.

BONUS VIDEO:

(Yumama/N. Z.)