Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Roditeljske dileme: Da li je moje dete nemirno ili hiperaktivno?

Kako prepoznati znake hiperaktivnosti kod deteta i na koji način, nakon uspostavljanja dijagnoze, postupati sa mališanom, savetuje pedagog Jelena Holcer.

  Izvor: Foto: Shutterstock

Vrtić i škola. Ukoliko vaše dete ima ovaj poremećaj, o tome obavestite njegov vrtić ili školu. Oni će vam biti dragocen izvor informacija jer su sigurno već imali iskustva u radu sa hiperaktivnom decom. Zahvaljujući tome, i nastavnik vašeg deteta trebalo bi da zna da je vaše dete posebno osetljivo na kritiku (pa bi ga opominjao najčešće nasamo), a odlično su se pokazali i oni dovitljivi nastavnici koji su sa detetom utvrdili tajni znak kojim nastavnik opominje dete). Takođe, znaće da mora da mu daje sasvim jasne i precizne instrukcije u radu, da to dete treba da sedi blizu njega, da ignoriše ponašanja nespretnosti ili pokušaje privlačenja pažnje ostale dece u odeljenju… 

Samopouzdanje. Podignite nivo detetovog samopouzdanja. Nemojte mu govoriti kako je ono različito od druge dece jer ima nekakav poremećaj ili bolest. Na ovaj način, ono će odmah početi da se oseća nesigurno u odnosu na svoje vršnjake. 

Sport. Obezbedite svom detetu mnogo skakanja, trčanja, fizičkog pražnjenja ili kroz aktivno bavljenje nekim sportom ili kroz rekreaciju sa vama. Izbegavajte pojedinačne sportove gde dete nema kontakt sa drugom decom (plivanje, atletika) ili one koji zahtevaju stalno ponavljanje istih pokreta, što ih čini monotonim posebno u predškolskom uzrastu. 

Vežbe motorike. Igre sa loptama i trakama i preskakanje konopca su vežbe koje će omogućiti detetu bolju kontrolu tela i savladavanje motoričkih prepreka. Kako budete savladavali jednu po jednu motoričku veštinu, vežbe će sve više biti bazirane na sitnoj motorici (igra klikera, zakopčavanje dugmića, vezivanje pertli…). Bojenje crteža unutar već postojećih ivica takođe je dobar način za vežbu motorike i fokusiranje pažnje.

Vežbe koncentracije. Kako bi povećali osnovni nivo koncentracije animirajte dete da rešava  intelektualne zadatke primerene njegovom uzrastu. Nabavite što više društvenih igara i igrajte se zajedno. Rešavanje lavirinata, crtanje spajajući brojevima, građenje od kocki, rešavanje zagonetki i rebusa, predstavljaju male izazove koji na neagresivan način pomažu detetu da vežba pažnju. Podrazumeva se da svaka nametnuta aktivnost ne može imati isti efekat kao dobrovoljna. Zato i vi učestvujte u ovim aktivnostima jer će ih dete tako lakše prihvatiti, a uz vaše prisustvo imaće i više koncentracije i strpljenja. 

Redukujte igračke. Pokušajte da obezbedite što više aktivnosti sa što manjim brojem predmeta. Deca u predškolskom uzrastu znaju za one igračke koje vide. Čim im nisu stalno u vidokrugu brzo ih zaboravljaju. Zato, pokušajte da sklonite jedan deo igračaka kako bi ga motivisali da stalno izmišlja nove igre onim igračkama koje su mu na raspolaganju. 

Plan rada. Napravite zajedno plan aktivnosti za svaki dan. Vodite računa da u isto vreme dete odlazi na spavanje, u isto vreme jede, u isto vreme radi domaće zadatke… Jasna pravila, red i disciplina u obavljanju redovnih, svakodnevnih aktivnosti za hiperaktivnu decu znači posebnu vrstu sigurnosti i samodiscipline. 

Mali rituali. Iako su običaji ponašanja u svakoj porodici različiti – ove svakodnevne sitnice mnogo utiču da dete shvati da postoje određene zakonitosti, nešto što se ne menja i što opstaje uprkos novim okolnostima. Čitanje priča pred spavanje, zagrljaj kada je nervozno, način provođenja slobodnog vremena i slično, utiču na stvaranje još čvršćih i dubljih veza među članovima porodice.

Vežbe samokontrole. Motivišite dete da kroz igru i male zadatke koje ćete mu postavljati uspori svoje ponašanje. Na primer: “Kada ja završim ovu rečenicu ti izbroj do 10 pre nego što mi odgovoriš”. Kompjuterske igrice gde dete mora u određenom sekundu da pritisne dugme (dakle, mora da sačeka do tada) ili igra žmurke (zbog brojanja) za mnogu hiperaktivnu decu predstavljaju odličnu vežbu.

Pohvala. Pohvalite dete svaki put kada ste zadovoljni nekim njegovim ponašanjem. Ono zaslužuje pohvalu ne samo kada ostvari neki dobar rezultat već i za svoj trud, uloženo vreme, pokazano strpljenje… 

Pozitivno formulisanje zahteva. Recite šta treba da uradi, a ne šta ne treba da uradi. Na primer: kada kažete detetu: "Nemoj da trčiš", zahvaljujući tome što deca misle u slikama, njemu se sve više trči. Negativno formulisanim rečenicama vi govorite detetu šta ne treba da radi, a  pozitivno formulisanim rečenicama šta treba da radi. Zato, svoje zahteve pretvorite u pozitivno formulisane rečenice. Umesto: "Nemoj da trčiš", radije recite: "Želim da usporiš i hodaš". 

Time out. Vikanje i fizičko kažnjavanje su kontraproduktivne metode (dete vikanje može shvatiti kao takmičenje, ko će koga više da iznervira, ko ima više upornosti, ko će biti glasniji…)  Uzdržite se od stalnog kritikovanja, vređanja, upoređivanja sa drugom decom. Kao kaznu primenjujte “time out”. Odnosno, kada ne uspevate da se izborite sa detetom, ili neko njegovo ponašanje zaslužuje kaznu - pošaljite ga u njegovu sobu.

Objasnite mu da kada se smiri može da se vrati ali da vi očekujete da će se tada drugačije ponašati. Upravo je za hiperaktivnu decu najteže da ovu kaznu “izdrže”, baš kao što je i roditeljima dece sa sindromom ADHD najteže da je sprovedu. Ipak, “time out” i deci i roditeljima omogućuje mali predah i smirivanje. Kada se dete oseti “isključenim” od svojih roditelja, kao u ovoj kazni, ono doživljava neprijatno iskustvo ove kazne kao posledicu nečega što je ono izazvalo, tj. prouzrokovalo. 

Konačno, nikada ne zaboravite da vaše dete nije bezobrazno ili namerno nemirno. Ono ima problem, potrebna mu je vaša pomoć i podrška. 

Kako prepoznati znake hiperaktivnosti kod deteta i na koji način, nakon uspostavljanja dijagnoze, postupati sa mališanom, savetuje pedagog Jelena Holcer.
Izvor: YouTube

MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Vesti

Porodica