Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Blagi bol u vratu

Kako izgledaju tipične povrede vrata i kako se leče i kako smanjiti bol, savetuje Dr Vesna Stefanović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije.

 Izvor: Foto: Profimedia

Brza i nepažljiva vožnja, odnosno stalna užurbanost je čest razlog za pojavu saobraćajnih nezgoda. Posebno se izdvaja takozvani udes pred semaforom (traffic light accident). Evo kako izgleda slika tipične trzajne povrede vrata: vozač sedi opušten u automobilu pred semaforom, čekajući da se upali zeleno svetlo. Drugi auto, krećući se umerenom brzinom, udari ga otpozadi. Usled inercije, vozačev torzo se kreće prema napred, pri čemu se glava snažno savija, a odmah zatim - telo kreće unazad, ka sedištu, dok glava udara u produžetak naslona. Tada se vraća u neutralan položaj.

Ovakvo kretanje najosetljivijeg dela kičme, u medicini je poznato kao hiperekstenziona povreda vratne kičme. Povreda može da nastane i u drugim okolnostima: udaracem u glavu u sportu ili tuči, skokom u vodu, pri padu, kao i svim drugim naglim, nekontrolisanim pokretima glave i vrata.

Odmah nakon povrede, sve izgleda prilično bezazleno. Osim minimalnog bola u vratu, obično većina pacijenata nema drugih tegoba. Svakog sledećeg dana, tegobe se umnožavaju i usložnjavaju, pa zahtevaju rani i kompletan medicinski tretman.

Povezane vesti

Šta se, zapravo, desilo?

U momentu nekontrolisanog hiperistegnuća vrata, došlo je do povrede okolnih mišića, međupršljenskih zglobova, diskusa, nerava i/ili nervnih korenova. Posledica su bolovi u vratu, koji se šire u ramena, ruke, lopatice, grudnu kost, glavu. Muskulatura vratno-ramenog pojasa je izrazito napeta, pa su pokreti ograničeni. Pacijent «štiti» vrat, zbog čega se okreće celim telom.

Kod jačeg istezanja, može doći do povrede dušnika i grkljana, usled čega mogu da nastanu smetnje u govoru i gutanju. Ovakva ozbiljna povreda zahteva hitnu medicinsku obradu. Mogući su: vrtoglavica, mučnina, povraćanje, uz poremećaj vida i sluha.

U težim slučajevima može doći do cepanja diskusa i razvoja simptomatologije "hernijacije diska". U najkomplikovanjim slučajevima dolazi do povrede kičmene moždine i masovnih neuroloških ispada. Ovakvo stanje zahteva specifičan multidisciplinaran medicinski pristup.

Povezane vesti

Šta bi prvo trebalo uraditi nakon povrede?

Nakon trzajne povrede vrata, trebalo bi odmah napraviti običan rendgenski snimak vratne kičme, i na taj način isključiti postojanje preloma i većih pomeranja pršljenskih tela. Najčešće je nalaz uredan, što ne znači da povrede nema, već da je ona zadržana na mekim tkivima. Takođe se mogu naći i "minorna" izmeštanja pršljenova, takozvani subluksacioni kompleksi, koji su razlog pojave tegoba i daljeg razvoja vratne spondiloze.

Kada može da se oseti poboljšanje?

Ovakav pacijent najčešće nakon posete urgentnom centru odlazi kući sa Šancovim okovratnikom. Sedam od deset pacijenata zaista oseti poboljšanje u roku od dve do četiri nedelje, dok kod manjeg broja nastaju hronične tegobe, koje traju godinama. Stoga je važno da ovakvi pacijenti započnu fizikalni tretman što ranije i tako spreče hroničan tok bolesti.

Šta se savetuje?

Ovakav pacijent, ukoliko nema ozbiljnijih komplikacija, treba da se odmara kod kuće. I to preko dana sa čvrstim, a tokom noći sa mekim okovratnikom (Šancovom kragnom), uz primenu analgetika po potrebi. Ležanje treba svesti na 48 sati nakon povrede i tako sprečiti pojavu hroničnih tegoba. Nakon dva-tri dana, počinje se sa pasivnim vežbama za vratno-rameni segment. Odmah nakon toga slede i aktivne vežbe, ali uz isključivi nadzor specijaliste fizikalne medicine. Vežbe će pomoći u ranoj aktivaciji ovog segmenta i sprečavanju trajnijih posledica.

Povezane vesti

Na osnovu čega se određuje tretman?

U zavisnosti od stepena oštećenja, kliničke slike, vremena pojave tegoba, kao i vremena javljanja lekaru i započinjanja tretmana, lekar određuje metodu koja je delotvorna. Najbolji, najbrži i najkompletniji rezultati se postižu kombinacijom više adekvatno izabranih metoda.

Osim preporučene fizikalne terapije, sa pacijentom treba razgovarati, jer ovakva trauma za njega predstavlja emotivan potres, koji treba prevazići.

Ako se pacijent blagovremeno javi lekaru, ne zanemarujući taj, "samo blag bol u vratu", i ako se pravovremeno primeni odgovarajuća terapija - saobraćajna nezgoda će, kao i bilo koja druga trauma, biti zaboravljena, a pacijent će se brzo i potpuno rehabilitovan vratiti na posao.

Trzajna povreda vrata

Ovaj sindrom je poznat još od 1923. godine, a poslednjih desetak godina dostiže "epidemijske" razmere. U Americi, milion ljudi godišnje postane žrtva trzajne povrede vrata. Skoro 25 odsto postaju fizijatrijski pacijenti, sa dugotrajnim hroničnim tegobama. Veliki broj ljudi, naročito u Srbiji, ne javlja se lekaru, smatrajući da su tegobe bezazlene. Ustanovljeno je da se lečenjem ranih tegoba izbegava mogućnost hroničnog bola. Kada se tegobe jave kasnije, one će obavezno biti i hronične, pa zahtevaju dugogodišnje lečenje.

U Holandiji, 20.000-50.000 ljudi godišnje doživi saobraćajnu nesreću ovog tipa. Ustanovljeno je da su pacijenti uglavnom žene, bez obzira na činjenicu da ima više muškaraca učesnika u saobraćaju. Razlog treba tražiti u činjenici da je vrat kod žena osetljiviji, ili da žene češće izazivaju lančane sudare. Veliki broj ovih žrtava traži lekarsku pomoć zbog ograničenja u svakodnevnom životu, čak i do nivoa invaliditeta.

Povezane vesti

Istezanje vratne kičme

Jedan od načina da se smanji bol i napetost muskulature vratno-ramenog pojasa jeste istezanje ili ekstenzija vratne kičme. Primena te metode se savetuje kao neizostavna u lečenju ovog sindroma. Primenjuje se i kod nas. Bezbolna je i podrazumeva korišćenje posebnih stolova za precizno, dozirano, sigurno istezanje.

Još pomaže

Blagotvorno je i korišćenje ultrazvučne masaže, različitih modaliteta elektroterapije, magnetoterapije, laseroterpije - u cilju smanjenja bola, otklanjanja mišićne napetosti, smirivanja upalnog procesa, zaceljivanje.

Pored standardnih, koriste se i komplemetarne medicinske metode kao što su akupunktura i kiropraktika.

Dr Vesna Stefanović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije

Najnovije

Vesti

Porodica