Mediteranska vrsta ishrane ima brojne zdravstvene prednosti, a mnoge prethodne studije su potvrdile kako je ona najidealnija za gubljenje suvišnih kilograma.

Nedavna studija sa Harvarda imala je za cilj da uporedi najaktuelnije dijete i vrste ishrane, popularne u poslednje vreme, a među njima onu sa sniženim unosom ugljenih hidrata, sniženom količinom masti, kao i zvaničnu dijetu Američke asocijacije za dijabetes (ADA).

Povezane vestiHrana i receptiIzvor zdravlja: 10 razloga zbog kojih je svinjska mast odličan izbor

Oko hiljadu ispitanika držalo se mediteranskog načina ishrane u periodu od godinu dana, a oni su izgubili u proseku između pet i 10 kilograma. Grupa koja je sledila dijetu sa smanjenom količinom ugljenih hidrata, kao i ona američke asocijacije za dijabetes (ADA) dale su slične, ali ne tako dobre rezultate, dok je grupa na dijeti sa smanjim udelom masti gubila svega u proseku između tri i pet kilograma.

Iako ova studija ne dokazuje kako je mediteranska dijeta ultimativni način ishrane koji će pomoći apsolutno svima, ona sugeriše kako bi zapravo trebalo da bude izbor mnogih ljudi zbog njenih dugoročnih pozitivnih uticaja na zdravlje.

Mediteranska ishrana je bogata voćem, povrćem, maslinovim uljem i mahunarkama, kao i žitaricama celog zrna, a siromašna mesom, mlečnim proizvodima i jajima. Ovakav način ishrane čuva zdravlje srca, očiju i poboljšava funkciju mozga.

Povezane vestiHrana i receptiOčistite organizam zdravom hranom: Varivo od crvenog sočiva (VIDEO)

Ova vrsta ishrane obiluje svežim, sezonskim povrćem i voćem, koji se prema preporukama konzumiraju u količini od pet porcija dnevno. Specifične namirnice za mediteransku ishranu svakako su riba i morski plodovi, maslinovo ulje kao zamena za zasićene masnoće, zeleno lisnato povrće poput blitve i kelja, kao i raznoliko voće poput grožđa, dinje ili nara.

Ukoliko želite da se hranite na mediteranski način, ovo su neke od zvaničnih preporuka s Harvarda.

- Neka vam osnova svakog obroka bude voće, povrće, žitarice celog zrna, maslinovo ulje, mahunarke (pasulj, grašak, mahune), orašasto voće, semenke, začinsko bilje.

- Jedite ribu najmanje dva puta sedmično.

- Jedite umerene porcije sira i jogurta od jednom dnevno do jednom nedeljno.

- Jedite umerene porcije piletine i jaja svaka dva dana ili jednom sedmično.

- Sa crvenim mesom budite štedljivi i ograničite porciju na 85 grama.

- Pijte mnogo vode svaki dan, a vino pijte umereno (ne više od čaše dnevno za žene ili dve čaše za muškarce).