Govor obuhvata impresivni govor (razumevanje onoga što je izrečeno) i ekspresivni govor (kada se rečima iskazuju potrebe, želje, mišljenje, namere).
Da bi se ekspresivni govor razvio nepohodan je impresivni tj. razumevanje govora. Onda kada dete razume govor stvorena je osnova da to što razume aktivno upotrebi u svom govoru. Ono što prethodi govoru (ono što je u stvari sama osnova) jeste iskustvo koje dete stiče senzomotornim i ranim psihomotornim aktivnostima.
Iako možda izgleda da namerna komunikacija počinje sa pojavom prve reči, komunikacija zapravo počinje mnogo pre toga. Dete se već sa par meseci osvrće i traži majku. Sazrevanjem motorike dete uočava da može svojim telom da postigne mnogo više nego ranije – željeni predmet sada može i da dohvati, umesto da ga samo gleda. Na ovaj način dete jasno komunicira bez reči. Deca često ponavljaju neku radnju (ponašanje) kako bi se odrasla osoba smejala ili komentarisala šta oni rade. Jedan od najranijih oblika gestova je pokazivanje.
Gestovi se kod dece javljaju pre prvih reči i podrazumevaju pokrete telom kojima se prenose određene poruke. Normalno se javljaju između desetog i dvanaestog meseca. Formiranje i upotreba pokaznog gesta vezano je za finu motoriku, vizuomotornu koordinaciju, auditivnu i vizuelnu pažnju. Da bi dete moglo da upotrebi pokazni gest neophodno je da se mišići šake diferenciraju (razlikuju) tako da dete može voljno da pokreće odnosno ispravi kažiprst. Pokaznim gestom dete izražava svoje potrebe i želje dok ne razvije govor na tom nivou da umesto njega koristi reči da izrazi potrebu.
Svaki put kada vi kažete: "Vidi, evo mace!", dete se okrene i usmerava svoju pažnju. Pokazni gest je važan i za savladavanje telesne šeme. Prstom će pokazati gde mu je glava, oko, nos, a gde su usta. Što više bude pokazivalo različite delove tela i dodirivalo ih bolje će upoznati svoje telo, a to je bitno za dobru komunikaciju na najranijem uzrastu. Dobro razvijena motorika omogućava detetu pored ostalog i izvršavanje naloga, koje je znak razumevanja govora. Kada detetu date nalog: "Pokaži gde je tvoje oko?", ono najpre mora razumeti šta tražite od njega, imati pojam o telesnoj šemi i delovima tela, ali i razvijen pokazni gest.
Govor je imitacija koja se automatizacijom ustaljuje u detetovom ponašanju, a njena složenost se razvija sazrevanjem deteta. Dakle, za razvoj govora je potrebna razvijena sposobnost imitacije. Imitacijom pokreta tela se stvaraju šeme kao osnova svesne namere – govora i jezika.
Predlažemo nekoliko aktivnosti za podsticanje formiranja i upotrebe ovog gesta:
1. Uzmite komad plastelina, testa ili sličnog materijala. Pomozite detetu da ispravi prst, a zatim neka bocka prstom po odabranom materijalu. Na taj način će dobiti taktilnu stimulaciju koja će mu olakšati da osvesti kažiprst.
Možete bockati prstom sunđer, prolaziti njime kroz vodu, kroz činiju punjenu sirovim pirinčem ili pasuljem.
2. Ispružite svoj kažiprst i savijte detetu ostale prste tako da kažiprst ostane ispravljen, a zatim približavajte vaš prst dečijem i kada se dodirnu proizvedite neki zvuk, na pr. „bzzz“. Ponovite to više puta i isprobajte različite zvukove sve dok ne otkrijete čemu se dete raduje.
3. Duvajte balone od sapunice i bušite ih kažiprstom, a onda tražite od deteta da vas imitira. Na taj način će dete vežbati da izdvaja kažiprst od ostalih prstiju na ruci, kao i koordinaciju oko-ruka.
4. Možete nacrtati detetu na kažiprstu neki oblik, zalepiti papir u boji ili običnu lepljivu traku i tako ga odvojiti od ostalih prstiju. Dete će taj prst lakše razlikovati, zagledaće ono što je zalepljeno na njega i usmeravati pažnju na ono što će tim prstom pokazivati.
5. Ako dete ima neku igračku sa rupama veličine prsta, možete mu pokazati da kažiprst stavlja u svaku rupu.
6. Ukoliko imate gumene lopte sa bodljikavom površinom, dete može kažiprstom da pipa bodlje. Tako dobija i proprioceptivnu stimulaciju na jagodici kažiprsta koja mu prija i zato želi da je ponovi. Umesto lopte, možete pipati vrh stapića (drvenih ili plastičnih) koje ste zaboli u kutiju, sunđer ili plastelin.
7. Kada je dete usvojilo pokazni gest, koristite ga u igrama ili aktivnostima koje počinjete pitanjem: "Pokaži mi gde je...?". Možete listati knjigu i pitati dete da vam pokaže određenu životinju, predmet ili igračku. Osvrnite se po sobi i postavite isto pitanje. Učinite to i obrnuto, neka dete vas pita gde se nalazi određeni predmet, a vi ga pokažite. Na taj način se razvija dijalog između vas i deteta, a pokazni gest ima funkcionalnu primenu. Izvršavanje naloga od strane deteta pokazuje da je ono razumelo šta ga pitate, a razumevanje je neophodna osnova za razvoj ekspresivnog govora.
Kada izostane pojava pokaznog gesta potrebno je obratiti pažnju na tokove saznajnog, motornog i razvoja komunkacije.
Kod kašnjenja pojave pokaznog gesta izvesno je da će postojati i kašnjenje u razvoju govora, ali i fine motorike i vizuomotorne koordinacije. Osim toga, detetova sposobnost da sa nama komunicira biće ograničena. To važi i u obrnutoj situaciji, kada želimo da ukažemo na nešto bitno dete možda neće obratiti pažnju na naš prst jer ni ono samo ne koristi taj gest. Ukoliko primetite izostanak ili kašnjenje pokaznog gesta u odnosu na uzrasne norme potražite stručnu pomoć logopeda i reedukatora psihomotorike.
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.