- Roditelji treba da obrate pažnju ako se dete posle druženja oseća tužno, nesigurno ili bezvredno, jer to može da znači da prijateljstvo loše utiče na njega.
- Znaci nezdravog odnosa su i pritisak da radi ono što ne želi, ljubomora, ismevanje i prijatelj koji se javlja samo kada mu nešto treba.
"Samo se šalim", "Nemoj da budeš dosadan" i "Zašto se družiš s njima?" – neke rečenice među tinejdžerima mogu delovati bezazleno, ali ponekad kriju problem koji roditelji ne bi trebalo da ignorišu.
Kako deca odrastaju, njihovi prijatelji postaju sve važniji. To je prirodan deo odrastanja – dete postepeno postaje samostalnije, širi krug ljudi oko sebe i sve više se oslanja na vršnjake.
Ali nisu sva prijateljstva dobra za dete.
Roditelji često žele da znaju sa kim se njihovo dete druži i kakav uticaj ti odnosi imaju na njega. Ipak, nije uvek lako prepoznati problem, posebno zato što neka nezdrava prijateljstva na početku mogu izgledati veoma zabavno i uzbudljivo.
Stručnjakinja za roditeljstvo Nino Dvalidze upozorava na nekoliko ponašanja koja mogu biti znak da prijateljstvo nije zdravo. Kako navodi, važno je o njima razgovarati sa tinejdžerima kako bi sami naučili da prepoznaju odnos u kojem se osećaju poštovano i sigurno.
Nije dovoljno samo imati prijatelje – važno je kakvi su oni
"Jedna od najvećih lekcija koju će tinejdžeri naučiti jeste da imati prijatelje i imati dobre prijatelje nisu ista stvar", ističe Dvalidze.
Problem je u tome što toksična prijateljstva nisu uvek očigledna. Neko može biti zabavan, harizmatičan i popularan, a da se vaše dete ipak zbog tog odnosa često oseća loše.
Zato je korisno da tinejdžer razmisli:
- Kako se osećam nakon što provedem vreme sa tom osobom?
- Mogu li da kažem "ne" bez straha da će se naljutiti ili kazniti me ćutanjem, ignorisanjem?
- Da li mogu da budem uspešan/na, a da se prijatelj zbog toga ne ponaša ljubomorno?
- Da li mi dozvoljava da imam i druge prijatelje?
- Mogu li potpuno da budem svoj/a?
Odgovori na ova pitanja mogu biti važan pokazatelj kvaliteta jednog odnosa.
1. Javlja se samo kada mu nešto treba
Imate li osećaj da se određeni prijatelj vašeg deteta javlja samo kada mu je potrebna usluga, savet ili neko kome će se požaliti?
To može biti znak nezdravog odnosa.
Takav prijatelj će vrlo brzo pronaći vaše dete kada njemu nešto treba. Ali kada se uloga promeni i vašem detetu zatreba podrška – odjednom je nedostupan.
Zdravo prijateljstvo podrazumeva uzajamnost. Ne bi trebalo da samo jedna osoba stalno daje, dok druga samo uzima.
2. "Hajde, svi to rade! Nemoj da budeš dosadan"
Pritisak vršnjaka može izgledati upravo ovako. "Samo uradi to. Svi ostali rade. Nemoj da budeš dosadan."
Prijatelji svakako mogu da nas ohrabre da probamo nešto novo i izađemo iz zone komfora. Međutim, postoji velika razlika između ohrabrivanja i pritiska.
Pravi prijatelj bi trebalo da ume da prihvati "ne". Ako dete mora da uradi nešto što ne želi kako bi izbeglo podsmeh ili odbacivanje, to nije dobar znak.
3. "Zašto se družiš s njima? Više ti nisam potreban/na"
Ljubomora i posesivnost mogu se pojaviti i među prijateljima.
Ako dete od prijatelja često čuje pitanja poput:
"Zašto se družiš s njima?"
ili
"Promenio/la si se. Više ti nisam potreban/na",
važno je da zna da ne mora da bira između različitih prijatelja.
Zdravo prijateljstvo ne zahteva ekskluzivnost. Dete ima pravo na više prijatelja, različita interesovanja i vreme koje provodi sa drugim ljudima.
4. "Ma, samo sam se šalio/la"
Svi tinejdžeri se ponekad zadirkuju. Problem nastaje kada se jedna osoba stalno nalazi na meti šala.
Ako prijatelj vašeg deteta redovno ismeva njegov izgled, način govora, ocene, interesovanja ili osobine, a zatim sve opravda rečima "samo se šalim", roditelji bi trebalo da obrate pažnju.
Jer šala prestaje da bude šala kada se jedna osoba zbog nje stalno oseća loše.
5. Zbog tog prijateljstva dete počinje da sumnja u sebe
Možda je upravo ovo najvažniji znak. Ako dete nakon druženja sa određenom osobom često deluje tužno, nesigurno ili bezvredno, vredi pokušati da saznate šta se događa.
Prijateljstvo ne bi trebalo stalno da ostavlja osećaj da nismo dovoljno dobri.
Kako roditelji mogu da pomognu?
Kada roditelj primeti da određeni prijatelj negativno utiče na dete, prirodna reakcija može biti: „"Ne želim da se više družiš s njim/njom."
Ipak, direktna zabrana često neće rešiti problem. Mnogo je korisnije razgovarati sa tinejdžerom i pomoći mu da sam prepozna nezdrave obrasce.
Umesto da odmah kritikujete njegovog prijatelja, pokušajte sa pitanjima:
- "Kako se osećaš kada si sa njim/njom?"
- "Da li možeš da mu/joj kažeš ne?"
- "Da li imaš osećaj da možeš da budeš svoj/a?"
- "Da li te taj odnos više usrećuje ili rastužuje?"
Na taj način dete postepeno uči nešto što će mu biti važno tokom celog života – kako da postavi granice i bira odnose u kojima postoji poštovanje.
Jer cilj roditelja nije da izabere prijatelje umesto svog deteta. Cilj je da ga nauči kako da prepozna dobrog prijatelja – i kako da prepozna trenutak kada treba da se udalji od odnosa koji mu ne prija.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO: