- Stručnjaci upozoravaju da roditelji ne bi trebalo da viču na dete odmah nakon buđenja, jer je tada posebno osetljivo na ton i kritiku.
- Posebno osetljivi trenuci su i povratak iz vrtića ili škole, kao i vreme pred spavanje, kada detetu najviše trebaju mir i bliskost.
Nijedan roditelj ne voli da viče na svoje dete. Ipak, kada se spoje posao, kućne obaveze, umor, večera, prosute stvari i beskrajno puna korpa za veš, strpljenje ponekad jednostavno popusti.
I to je ljudski. Važno je da nakon toga priznamo grešku, izvinimo se detetu i pokušamo da sledeći put reagujemo drugačije.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da postoje tri posebno osetljiva trenutka tokom dana kada bi roditelji naročito trebalo da izbegavaju vikanje.
Prema savetima trenera za roditeljstvo Ketrin Dejvid, tada je dečji mozak posebno osetljiv na naš ton glasa i emocije i upija ih kao sunđer.
1. Odmah nakon buđenja
Jutro je prvi osetljiv trenutak. Kada se dete probudi, mozak još nije u potpunosti prešao u stanje budnosti. Zbog toga grube reči, kritika ili vikanje mogu izazvati snažnu stresnu reakciju.
Prema Dejvid, takav početak dana može uticati na detetovo raspoloženje i osećaj sigurnosti tokom narednih sati.
Zato, kad god je moguće, jutro počnite povezivanjem i nežnošću, a ne kritikama.
2. Kada dete pokupite iz vrtića ili škole
Ovo je možda trenutak koji mnogi roditelji najbolje poznaju.
Dete je tokom dana moralo da prati pravila, kontroliše emocije i "izdrži", a kada ugleda roditelja uz kog se oseća sigurno – konačno se opusti. Zato posle vrtića ili škole često dolaze plač, nervoza, tantrumi i izlivi emocija, baš kada smo i sami umorni od posla.
Ali upravo tada detetu najčešće treba ono što roditelju ponekad najteže pada: mir, uteha i povezanost.
Ako se dete "raspadne" čim vas vidi, to ne mora da znači da je imalo loš dan ili da je neposlušno. Možda se samo oseća dovoljno sigurno da pokaže ono što je tokom dana potiskivalo.
3. Pred spavanje
Treći, i prema stručnjaku posebno važan trenutak, jeste vreme pred odlazak u krevet.
Tokom noći mozak obrađuje i učvršćuje iskustva iz prethodnog dana. Zbog toga atmosfera pred spavanje može uticati na detetovu emocionalnu sigurnost, raspoloženje i ponašanje narednog dana.
Kako Dejvid objašnjava, reči koje dete sluša pred spavanje mogu postati njegov unutrašnji glas. Zato bi poslednji trenuci dana, koliko god je moguće, trebalo da budu ispunjeni mirnoćom, bliskošću i osećajem sigurnosti, a ne raspravama i vikom.
Naravno, nemoguće je biti smiren baš svaki put. Svi roditelji imaju trenutke kada izgube strpljenje. Ali ako znamo da su jutro, susret nakon vrtića ili škole i vreme pred spavanje posebno osetljivi, možemo pokušati da tada zastanemo i biramo način na koji ćemo se obratiti detetu.
Ponekad mu nije potrebna lekcija. Potrebno mu je samo da oseti da je voljeno, sigurno i povezano sa nama.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO: