- Pravilo je da korisnici društvenih mreža moraju da imaju najmanje 13 godina, ali deca često otvaraju naloge i mnogo ranije.
- Važno je da deca poštuju određena pravila kako bi bila bezbedna na društvenim mrežama.
U današnje vreme deca sve ranije pokazuju interesovanje za društvene mreže, poput Instagrama i Fejsbuka. Iako su pravila jasno postavljena - da korisnici moraju imati najmanje 13 godina – realnost je drugačija. Sve češće se dešava da deca od 9 ili 10 godina već imaju svoje naloge, često uz saglasnost roditelja. Međutim, postavlja se pitanje: da li su zaista spremna? Kada je dete emocionalno i psihološki zrelo da zakorači u digitalni svet? Na ova i druga važna pitanja odgovorila je Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut.
Do 12. godine ne razlikuju virtuelno od stvarnog
Deca pre 12. godine uglavnom nemaju dovoljno razvijene emocionalne i kognitivne kapacitete da bi razumela sve aspekte društvenih mreža, od nerealnih prikaza stvarnosti, preko negativnih komentara, do opasnosti od nepoznatih kontakata. U tom uzrastu teško razlikuju virtuelno od stvarnog, što ih čini posebno ranjivim, kaže Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut.
Period između 12 i 14 godina donosi porast interesa za digitalni identitet i socijalnu prihvaćenost, ali i dalje zahteva intenzivnu roditeljsku podršku i jasna pravila. Najbezbedniji trenutak za samostalnije korišćenje mreža je nakon 15. godine, kada adolescenti razvijaju sposobnost kritičkog mišljenja i samokontrole.
Praktična preporuka:
- Minimalan uzrast za otvaranje profila – 13 godina, u skladu s pravilima većine mreža.
- Optimalno za samostalnije korišćenje – 15+ godina.
Pre toga, ključno je da dete nauči osnove digitalne bezbednosti, razume nerealne standarde na mrežama i da postoje dogovorena pravila korišćenja.
Koji psihološki faktori treba da budu ispunjeni pre otvaranja naloga?
Pre nego što dete dobije pristup društvenim mrežama, trebalo bi da poseduje sledeće osobine:
- Kritička svest – sposobnost razlikovanja stvarnog i virtuelnog.
- Stabilna slika o sebi – da ne zavisi od broja lajkova i komentara.
- Samokontrola i emocionalna regulacija – da zna kada da se zaustavi i kako da reaguje na negativne komentare.
- Razumevanje privatnosti – šta sme, a šta ne sme da deli.
- Odgovornost u objavljivanju sadržaja – svaka objava ima dugoročne posledice.
- Veštine komunikacije – nenasilna i jasna online komunikacija.
- Otvoren odnos sa roditeljima – dete mora znati da uvek može da se obrati za pomoć.
Koji su psihološki rizici korišćenja društvenih mreža kod dece?
Društvene mreže donose niz potencijalnih opasnosti za decu i adolescente:
- Poremećena slika o sebi – usled stalnog poređenja sa idealizovanim prikazima drugih.
- Zavisnost od potvrde – lajkovanje postaje izvor samopouzdanja.
- Digitalno nasilje – uvrede, isključivanje, pretnje.
- Digitalna zavisnost – gubitak kontrole nad vremenom, zanemarivanje obaveza.
- Izloženost neprimerenom sadržaju – uključujući sek*ualne ili nasilne teme.
- Anksioznost – strah da propuštaju nešto (tzv. FOMO efekat).
- Nepoznata lica s lošim namerama – kontakti s potencijalno opasnim osobama.
- Loš razvoj socijalnih veština – virtuelna komunikacija zamenjuje stvarnu, navodi Ljiljana Filipović.
Treba li roditelji da imaju pristup profilima dece?
"Ukoliko dete insistira na otvaranju naloga na nekoj društvenoj mreži, iako nije spremno za to, roditelj treba da ostane dosledan u odluci, ali da detetu objasni zašto procenjuje da još nije vreme. Bitno je pokazati razumevanje za detetovu želju, ali istovremeno zaštititi njegovo mentalno zdravlje. Zato treba kontrolisati šta dete radi na društvenim mrežama, s kim je u kontaktu, šta objavljuje", kaže psihoterapeut.
- Do 13. godine – roditeljski nadzor mora biti potpun. Roditelji treba da znaju lozinke i imaju uvid u sve aktivnosti.
- 13–15 godina – moguć je deljeni pristup, ali uz razgovore i dogovor o granicama.
- 15–17 godina – roditelji ne ulaze u naloge bez razloga, ali ostaju dostupni kao podrška.
- 18+ godina – dete je punoletno, roditelji više nemaju pravo na kontrolu, ali mogu zadržati savetodavnu ulogu.
Sastavite i potpišite porodični digitalni dogovor
Ljiljana Filipović savetuje da se roditelj i dete dogovore kako odgovorno koristiti društvene mreže i da sklope i oboje potpišu porodični digitalni dogovor koji će sadržati sledeće stavke:
Bezbednost pre svega
- Ne objavljujem lične podatke (adresu, broj telefona, ime škole).
- Ne prihvatam zahteve za prijateljstvo od nepoznatih osoba.
- Ako dobijem poruku koja mi je neprijatna, odmah kažem roditelju.
Odgovorno korišćenje
- Poštujem druge u komunikaciji (ne vređam, ne širim ružne komentare).
- Razmišljam pre nego što nešto objavim – jer ono što stavim na mrežu ostaje zauvek.
- Ne provodim vreme na mrežama pre spavanja i tokom školskih obaveza.
Privatnost
- Koristim privatne postavke profila.
- Dogovor je da roditelj ima pravo da povremeno proveri nalog do _____ godina starosti.
- Poštujem i tuđu privatnost – ne objavljujem slike prijatelja bez njihove dozvole.
Vreme onlajn
- Koristim društvene mreže do ____ sati dnevno (dogovoreno vreme).
- Imam obavezu da balansiram između škole, hobija, sporta i druženja uživo.
Otvorena komunikacija
- Ako se suočim sa nasiljem, pritiskom ili sadržajem koji ne razumem, uvek se obraćam roditelju.
- Roditelj se obavezuje da me sasluša bez osude i da mi pomogne da rešimo problem.
Dete i jedan roditelj potpisuju zajedno kao znak poverenja i dogovora.
Društvene mreže mogu biti korisne i zabavne, ali samo ako se koriste sa razumevanjem i odgovornošću. Ključ je u postepenom uvodu, stalnoj komunikaciji i porodičnom dogovoru koji pruža i podršku i granice. Kako zaključuje porodični psihoterapeut Ljiljana Filipović: "Deca ne traže savršenstvo, traže sigurnost. Roditelj koji ume da postavi granicu, ali i da sasluša, dete će doživeti kao saveznika u digitalnom svetu."
BONUS VIDEO:
(e.mame.rs/Yumama/Nataša Zlatković)