Kada se fokusiramo na temu stilova vezivanja u romantičnoj ili poslovnoj vezi, naš odnos iz ranog detinjstva sa našim primarnim roditeljem dolazi u prvi plan. Intenzivna istraživanja su istakla da razvoj osobina i kvaliteta ljubavnih veza i na poslu počinje u ranom detinjstvu.
Roditelji treba da budu svesni kako mogu uticati na ponašanje svog deteta i pomoći svom detetu da učestvuje u budućim zdravim odnosima. Dete uvek žudi za toplinom, naklonošću i brigom svojih roditelja dok odrasta. Ako ove potrebe nisu zadovoljene, razvijaju načine koji im pomažu da se izbore sa ovim nedostatkom emocionalne veze. U različitim istraživanjima, stilovi roditeljstva se mogu klasifikovati u dva koncepta koji pojedinačno utiču na dete različito.
Kvalitet i količina topline, naklonosti i brige koju dobijamo kao beba i nastavljamo u odraslom dobu određuju naše stilove odnosa. Ako ove potrebe nisu zadovoljene, razvijaju načine i osobine koje im pomažu da se izbore sa emocionalnom oskudicom. U raznim istraživanjima, psiholozi su klasifikovali roditeljske stilove u dva koncepta koji različito utiču na dete.
Autoritativno roditeljstvo je kada roditelj pokazuje detetu jednaku količinu topline i zahtevnosti. Oni obilato pokazuju ljubav prema svom detetu, ali se i staraju da njihova deca budu odgovorna za svoja dela i ponašanja. Postavljanje granica, podsticanje usavršavanja životnih veština i disciplinovanje deteta takođe su ključne prakse koje se vide u takvom roditeljstvu. Takav stil roditeljstva se sugeriše kao najbolja vrsta roditeljstva za svu decu. Primećeno je da je ovaj stil roditeljstva zdrav i da pomaže u efikasnom rastu deteta. To je zato što deca uče da razlikuju dobro od pogrešnog dok se stalno osećaju voljeno i zaštićeno. Deca koja odrastaju u takvim domaćinstvima uče da veruju i imaju zdrave odnose. Uglavnom odrastaju da budu pravedni, realni i svesni svoje udobnosti i granice.
S druge strane, autoritarno roditeljstvo pokazuje manje topline prema detetu, dok zahtevnost može biti visoka ili izuzetno visoka. U takvim stilovima roditeljstva, dete se može osećati zanemareno i nevoljeno zbog nedostatka ljubavi koju dobija. Roditelji ovde mogu da se osećaju kao da su strogi prema svojoj deci kako ne bi ponovili iste greške kao i da bi ih naterali da urade ono što misle da će biti najbolji mogući put za njihovo dete da odraste. Međutim, takvi stilovi roditeljstva mogu dovesti do toga da deca imaju nisko samopoštovanje i samopouzdanje. Mogli bi razviti udaljene veze ili preterano potrebne vezanosti u svojim budućim vezama.
Liberalno roditeljstvo je kada roditelji obasipaju svoju decu obiljem topline, ljubavi i naklonosti dok je zahtevnost niska ili nikakva. U takvim stilovima roditeljstva, dete se retko smatra odgovornim za svoje postupke i uvek se oseća kao da je u svakom trenutku u centru pažnje. Takav stil, posebno, može dovesti do toga da dete uđe u odnose u kojima zahteva pažnju i nikada nije spremno da se prilagođava, razume ili žrtvuje kada je to potrebno. Ovi odnosi mogu postati toksični i imati ogroman uticaj na samopouzdanje pojedinca kada shvati da se neće svi na svetu ponašati prema njima kao njihovi roditelji. Mogli bi prekinuti veze sa osećanjem da nisu cenjeni ili voljeni čak i uz manje neprijatnosti.
Istraživanja iznova sugerišu da je najbolji prediktor stila vezivanja odraslih je percepcija koju ljudi imaju o kvalitetu njihovih odnosa sa roditeljima, kao i međuodnosa roditelja. Iako ovi rani obrasci ponašanja možda nisu definitivni prediktor budućeg ponašanja, oni su sigurno jedan od najvećih doprinosa ponašanju i formiranju ličnosti mladih adolescenata. Rano prepoznavanje problematičnih porodica i roditeljskog ponašanja može pomoći u smanjenju, ali i poboljšanju formiranja ponašanja.
(Yumama/J.D.)
BONUS VIDEO