Montesori škole koriste prirodne načine učenja jer ne žele da se deca ponašaju dobro iz straha od kazne, one žele da deca čine ispravne stvari jer shvataju uticaj postupaka na ponašanje. Kažnjavanje neće naučiti decu da rade ispravne stvari, ono će samo podstaći decu da lažu o svom ponašanju jer ih je sramota i osećaju se loše. To nadalje šteti međusobnoj povezanosti porodice, a upravo to je najsnažniji alat koji ima uticaj na ponašanje deteta kasnije.
Dete koje razume posledice svojih postupaka, naučiće da donosi odgovorne odluke svojom voljom, umesto da takve odluke donosi samo zato što želi da izbegne kaznu. Biće spremno da donese dobre odluke čak i kada ih vi ne tražite, jer razume razlog zbog kog treba da ih donese.
Način vaspitanja dece je lični izbor, ali ako želite da pokušate Montesori metodu kod kuće, evo 10 primera:
1. Vreme je da krenete u par, a tvoj sin odbija da obuje cipele.
Posledica: Moraće da sedi na klupi sa tobom, a ne da se igra jer nije bezbedno da se igra na igralištu ako nije obuven.
2. Tvoja ćerka baca sav grašak na pod za vreme večere.
Posledica: Ne sme pojesti grašak koji inače obožava.
3. Tvoj sin ostavlja igračke napolju, uprkos tvojim molbama da ih pospremi.
Posledica: Kiša pada i jedna od njegovih omiljenih igračaka je sada uništena i morate je baciti.
4. Tvoja ćerka naziva sestru pogrdnim imenima.
Posledica: Njena sestra ne želi više da se igra sa njom.
5. Tvoja ćerka je udarila drugo dete na igralištu.
Posledica: Kaži svojoj ćerki da joj ne možeš verovati i da se igra sama u parku jer povređuje druge. Ona mora sedeti sa tobom na klupi dok ne shvatiš da može ponovo da se igra sa decom a da im neće nauditi.
Takođe, možeš objasniti dugoročne posledice takvog ponašanja, ako tvoje dete može da razume. Mogla bi reći: Ako idariš drugu decu, ona neće hteti da se igraju sa tobom".
6. Tvoj sin trči po kući, pali i gasi svetla, što je protivno kućnim pravilima.
Posledica: Sijalica se pokvarila i da bi je popravili treba da iskoristite njegov džeparac. To treba reći u što neutralnijem tonu. To nije grdnja, samo objašnjavaš uticaj njenih izbora i jasno stavljaš do znanja da takvo ponašanje nije prihvatljivo.
7. Tvoj sin je nepažljiv prema knjigama.
Posledica: Skloni sve knjige i objasni da ako se ne ponaša pažljivo sa njima, neće moći ni da ih čita.
8. Tvoja ćerka se igra u dvorištu i stalno gazi cveće.
Posledica: Reci joj da uđe u kuću jer ako ne može da pazi na cveće neće moći ni da se igra u dvorištu.
9. Tvoj sin se baca po podu od besa svaki put kada mora da napusti kuću svog drugara.
Posledica: Kada sledeći put dobije poziv od drugara, objasni detetu da više neće ići kod njega sve dok ne nauči da se ponaša lepo kada dođe vreme za odlazak kući.
10. Dete se noću budi više puta i ustaje iz kreveta.
Posledica: Ujutru mu objasniš da si preumorna da bi mu napravila palačinke koje obožava jer si se toliko puta noću budila. Zato će ujutru dobiti samo jednostavan doručak poput tosta i žitarica.
Ključno je da dete nauči da razume logiku toga da svako ponašanje ima svoje posledice. Za razliku od kazne, na ovaj način ne posramljujete dete niti mu podstičete strah. Jednostavno mu prenosite poruku da dela imaju posledice. Drugim rečima, neće biti previše vike i predavanja jer posledice govore same za sebe.
(Yumama)