Iako više nisu bebe, znaju razgovarati i bolje regulisati svoje emocije, trogodišnjaci nisu minijaturni odrasli ljudi, već deca koja još uvek doživljavaju tantrume (izlive besa), uče se empatiji i deljenju s drugima. Istovremeno su logični i jako iracionalni. Jasno je da, kako rastu, od dece očekujemo više, ali što ako očekujemo previše?

Možda će vas zanimatiTvojih 9 meseciDEVOJČICA KOJA DONOSI RADOST I SREĆU: Kratko žensko ime koje roditelji obožavaju ima predivno značenje
beba devojčica.jpg

Trogodišnjaci tek uče deliti 

Iako se najčešće spominju uz dvogodišnjake, tantrumi su prisutni i kod trogodišnjaka i tada su na svom vrhuncu. Mnoga deca ovog uzrasta  bori se sa separacijskom anksioznošću budući da većina tada kreće u vrtić.

Deca u ovoj dobi počinju sklapati prva prijateljstva i manje se igraju jedan pored drugog, a više zajedno. Budući da takve igre uključuju i potrebu za deljenjem igračaka i čekanjem na red, mogu se javiti izazovi jer se trogodišnjaci tek počinju shvatati razliku između "moje" i "tvoje" i nije im uvek drago deliti.

Potrebna je i roditeljska podrška u shvatanju odnosa s drugom decom i ponašanjem prema njima jer je dete još uvek sebi centar svemira i tek razvija empatiju.

Dete, mama, kupovina, bes
Dete traži slatkiše u prodavnici Foto: Shutterstock

Nerealna očekivanja izazivaju frustraciju

Realna očekivanja od detetovih sposobnosti su ključna za zdrav razvoj i smanjenje stresa u porodici. Ako roditelji misle da je dete sposobno za veći nivo samokontrole nego što zaista jest, to može dovesti do velike frustracije i uzrokovati detetov protest.

Samokontrola se kod deteta počinje razvijati kad napuni 3 i pol ili 4 godine, a potrebno je nekoliko godina da ona postane konzistentna. Isto vredi i za usvajanje veština deljenja s drugima i za razvoj empatije.

Kada roditelji imaju realna očekivanja od svoje dece, smirenija su i opuštenije ih vode u njihovom razvojnom procesu.

(Yumama)