- Deca ponekad počinju da podrazumevaju sve što imaju i da postaju nezahvalna.
- Određeni znaci pokazuju da bi trebalo više da se posvetite tome da mališane naučite zahvalnosti, strpljenju i poštovanju.
Svako dete ponekad kaže nešto zbog čega bi roditelj najradije propao u zemlju. Ipak, ako se određene rečenice i ponašanja stalno ponavljaju, možda je vreme da dete naučimo zahvalnosti, strpljenju i poštovanju.
Roditelji daju sve od sebe da vaspitaju pristojnu i zahvalnu decu. Naravno, sasvim je normalno da se dete naljuti, razočara ili burno reaguje kada ne dobije ono što želi.
Deca tek uče da se nose sa frustracijom, ljubomorom i razočaranjem, pa im treba pomoći da te emocije izraze na prihvatljiv način. Problem nastaje kada se određeni obrasci ponašanja stalno ponavljaju.
Evo 10 rečenica koje mogu biti znak da dete počinje da uzima ono što ima zdravo za gotovo.
1. "Nije fer!"
Deci nije lako da prihvate da ne mogu uvek da dobiju ono što žele. Povremeni izlivi besa su normalni, ali kako dete raste, trebalo bi da ih bude sve manje.
Prema Američkoj akademiji za dečju i adolescentnu psihijatriju, tantrumi su mnogo ređi između šeste i 13. godine. Ako su u tom uzrastu izuzetno česti ili intenzivni, dobro je potražiti savet stručnjaka.
Zato je važno dete naučiti da može da kaže da je razočarano – ali bez burnog "Nije fer!" svaki put kada nešto nije po njegovom.
2. "Samo to?"
Rođendan je, dete otvara poklon i, umesto "Hvala", pita: "Samo to?"
Teško je zamisliti očigledniji primer nezahvalnosti. Deca koja su navikla da često dobijaju ono što žele mogu vremenom početi da očekuju sve više.
Zato nije loše ponekad pustiti dete da bude razočarano i naučiti ga da ceni pažnju i trud, a ne samo poklon.
3. "Htela sam nešto drugo!"
Dete ima pravo da bude razočarano poklonom. Ali to ne znači da svoje razočaranje mora odmah da saopšti osobi koja se potrudila da ga obraduje.
Možemo ga naučiti da kaže "Hvala" i pokaže zahvalnost, a ako mu je potrebno, kasnije kod kuće može da razgovara sa roditeljima o tome kako se oseća.
4. "Hoću to odmah!"
Strpljenje nije jača strana mnoge dece – upravo zato moraju da ga vežbaju.
Ne može se sve što poželimo dobiti istog trenutka. Ako roditelj svaki put popusti pred zahtevima i nepristojnim tonom, dete brzo može naučiti da takvo ponašanje funkcioniše.
Ponekad je sasvim u redu reći "ne" i dozvoliti detetu da se izbori sa razočaranjem.
5. "Ne sviđa mi se!"
Dete ne mora da voli svaku hranu koju mu ponudimo niti svaki poklon koji dobije. Ali može da nauči da svoje mišljenje izrazi pristojno.
Umesto grubog "Ne sviđa mi se!", možemo ga naučiti da kaže: "Hvala, ali ovo mi se ne dopada."
6. "Daj i meni!"
Sasvim je normalno da dete poželi nešto što ima drugo dete. Ali postoji razlika između želje i zahtevanja.
Važno je da nauči da pita – ali i da prihvati odgovor "ne". To što neko drugi ima igračku, telefon, odeću ili nešto drugo ne znači da i ono mora da dobije isto.
7. "To ti je posao!"
Da, roditelji imaju obavezu da brinu o svojoj deci. Ali to ne znači da njihov trud treba uzimati zdravo za gotovo.
Kada dete kaže "To ti je posao!" nakon što mu roditelj nešto uradi ili kupi, to može biti dobar trenutak za razgovor o zahvalnosti i poštovanju.
Deci treba vremena da nauče da kontrolišu snažne emocije, ali poštovanju prema drugima mogu da se uče od najranijeg uzrasta.
8. "Baka će mi to kupiti!"
Situacija postaje komplikovana kada dete nakon roditeljskog "ne" zna da može da ode kod bake ili deke koji će mu ispuniti želju.
Zato je važno da odrasli budu koliko-toliko usklađeni kada su u pitanju pravila i granice. U suprotnom, dete može naučiti da jednostavno pronađe odraslu osobu koja će reći "da".
9. "Ja to zaslužujem!"
Nema ničeg lošeg u tome da dete nešto poželi i lepo pita može li to da dobije.
Problem nastaje kada počne da veruje da mu igračke, nagrade, privilegije ili druge stvari jednostavno pripadaju – bez obzira na okolnosti.
Dete koje očekuje da mu se želje automatski ispunjavaju može burno reagovati kada se to ne dogodi.
10. "Pa šta?"
Deca greše i krše pravila. To je deo odrastanja. Ali bezobrazno "Pa šta?" nakon upozorenja roditelja može da pokaže da dete ne razume ili ne poštuje granice.
Roditelji možda mogu da pređu preko takvog ponašanja, ali drugi ljudi u detetovom životu neće nužno biti toliko tolerantni.
Zato je važno da dete nauči da prihvati posledice svojih postupaka i da poštuje druge – čak i kada mu se ono što čuje ne dopada.
Nije cilj imati "savršeno" dete
Važno je imati na umu da jedna ovakva rečenica ne znači da je dete nezahvalno ili razmaženo. Deca testiraju granice, uče da kontrolišu emocije i tek razvijaju sposobnost da razumeju tuđa osećanja.
Na roditeljima je da im kroz svakodnevne situacije pokažu kako se zahvaljuje, kako se prihvata "ne" i kako se razočaranje može izraziti bez vređanja i nepristojnosti.
Jer zahvalnost se ne podrazumeva – ona se uči.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o vaspitanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: Miss7mama/Yumama
