"Mama, dosadno mi je": Evo zašto ne treba da smišljate zanimaciju za dete i šta da uradite umesto toga

• Kada dete kaže da mu je dosadno, prva reakcija roditelja je obično da smisle šta bi moglo da radi ili da mu ponude ekran.
• Stručnjaci ističu da je dosada zapravo jako važna za decu i da smišljanjem kako će da ispune tu dosadu oni vežbaju neke mnogo bitne veštine. 

I tada proradi roditeljski instinkt: da nešto preduzmemo. Predložimo igru, uključimo crtani, osmislimo aktivnost, ponudimo društvenu igru ili, najjednostavnije, damo telefon ili tablet.

Samo da mu više ne bude dosadno.

Ipak, upravo taj period u kojem dete nema šta da radi, a niko ne rešava problem umesto njega, može biti veoma važan za njegov razvoj.

Dosada nije problem koji roditelj mora da reši

Kada dete kaže "dosadno mi je", ono ne mora nužno da traži od vas da pronađete zanimaciju. Možda vam samo govori kako se trenutno oseća.

Psiholog Džon Istvud sa Univerziteta Jork, koji proučava dosadu, opisuje je kao želju da budemo angažovani nečim, ali nemogućnost da pronađemo ono što će nam zaista privući pažnju.

Dosada se može pojaviti kada se ništa posebno ne dešava, ali i kada je aktivnost detetu nezanimljiva, besmislena ili mu ne odgovara po težini. Zato dosadu možemo posmatrati kao signal, a ne kao problem koji zahteva hitnu intervenciju.

Poruka može da bude: "Ovo što sada radim mi ne odgovara. Moram da pronađem nešto drugo."

Šta se dešava kada roditelj ne uskoči odmah?

Ako dete nema spremnu aktivnost, dosada mu zapravo postavlja mali zadatak:

"Dobro, šta ću sada da radim?"

Možda će jastuci sa kauča postati tvrđava. Možda će dete početi da crta, izmisliće igru sa bratom ili sestrom ili će kartonska kutija postati svemirski brod. Možda će neko vreme samo lutati po kući i ništa konkretno ne raditi.

I upravo je to deo procesa.

Ono što deca sama smisle često izgleda potpuno drugačije od aktivnosti koju bi im odrasla osoba ponudila. Može biti bučno, neuredno ili potpuno besmisleno iz perspektive odraslih. Ali dete tada samo bira, planira, pokušava, menja ideju i pronalazi način da se zabavi.

Dete koje se deset minuta vrpolji, a onda napravi tvrđavu od jastuka nije "protraćilo" tih deset minuta.

To vreme bilo je potrebno da samo dođe do ideje.

Ako rešavamo svaki trenutak dosade, dete uči da zabava dolazi spolja

Postoje dva načina da roditelj odgovori na "Dosadno mi je". Prvi je da odmah ponudi čitav spisak mogućnosti:

• "Možeš da crtaš."
• "Hajde da napravimo kolač."
• "Evo ti društvena igra."
• "Pustiću ti crtani."
• "Uzmi tablet."
• Drugi je jednostavniji:
• "Znam. Smislićeš nešto."

Ili:

"Zvuči kao da ti je dosadno. Šta misliš da možeš da radiš?"

Dete će možda prvo nastaviti da se žali. Ali onda mora samo da izabere, počne, promeni plan ako ne funkcioniše i izdrži neprijatan osećaj dovoljno dugo da pronađe nešto što mu prija.

Na taj način uči važnu lekciju: ne moram uvek da čekam da mi neko drugi pronađe zabavu. Mogu i sam.

A gde su u toj priči telefon i tablet?

Ekrani nude najbrži mogući izlaz iz dosade. Jednim dodirom dete dobija video, igricu ili neki drugi sadržaj.

Problem nije u tome što dete povremeno koristi ekran. Problem nastaje ako ekran postane automatski odgovor na svako "dosadno mi je".

Ako je izlaz iz dosade uvek udaljen samo jedan klik, dete nema mnogo prilike da izdrži početnu neprijatnost i samo pronađe drugo rešenje. A upravo se tada vežba sposobnost da smisli šta će sledeće raditi.

Nije važno šta je dete smislilo

Ovo nije priča o tome da svako dete treba da postane kreativni genije. Važnije su mnogo jednostavnije veštine: planiranje, donošenje odluka, rešavanje problema, istrajnost i sposobnost da promeni plan kada nešto ne funkcioniše.

Kada samo osmisli kako će provesti slobodno vreme, dete mora da organizuje ono što ima oko sebe i da odluči šta želi da radi. Te iste veštine kasnije će mu biti potrebne i u školi – kada treba da započne veći zadatak, organizuje obaveze ili radi na projektu.

Zato nije presudno da li je dete napravilo spektakularnu tvrđavu ili je dvadeset minuta sređivalo svoju sobu.

Važno je da mu niko nije unapred isplanirao tih dvadeset minuta.

Kada dosadu ipak treba shvatiti ozbiljno?

Naravno, nije svaka dosada ista.

Detetu kojem je dosadno tokom kišnog subotnjeg popodneva verovatno samo nedostaje zanimacija.

Ali ako dete gotovo stalno deluje nezainteresovano za bilo šta, teško se uključuje u aktivnosti i kod kuće i u školi, povlači se ili je uporno razdražljivo, tada vredi obratiti više pažnje.

Istraživači razlikuju uobičajenu dosadu od izražene sklonosti ka dosadi, kada se ona javlja veoma često ili je dete teško podnosi. Kod dece je takva izražena dosada povezana sa više negativnih emocija i slabijom sposobnošću kontrole ponašanja.

Dakle, cilj nije da roditelj ignoriše dete.

"Pusti ga da mu bude dosadno" ne znači "ne bavite se detetom"

Deci su i dalje potrebni roditeljska pažnja, zajednička igra, razgovor, izlasci, aktivnosti i podsticajno okruženje.

Nije poenta da dete ostavimo samo sa sobom ceo dan. Poenta je mnogo jednostavnija: ne mora svaki prazan trenutak da bude spasen.

Ne moramo da pronađemo aktivnost svaki put kada dete kaže da mu je dosadno. Ne moramo svaki slobodan sat pretvoriti u kreativnu radionicu. I ne moramo odmah da ponudimo ekran.

Sledeći put kada čujete "Dosadno mi je"...

Možda će dete nastaviti da se žali. Možda će teatralno pasti na kauč kao da mu se dogodila najveća nepravda na svetu. Možda će vam to ponovo reći za tri minuta.

Možete jednostavno da kažete: "Verujem ti. Dosadno ti je. Šta misliš da bi mogao da radiš?"

A onda – sačekajte.

Jer kada dete shvati da roditelj neće svaki put popuniti njegovu prazninu, moraće samo da odluči šta će u nju staviti.

I sposobnost da samo pronađe način da ispuni slobodno vreme možda je mnogo korisnija od bilo koje aktivnosti koju smo mu mi upravo nameravali da predložimo.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:

BONUS VIDEO: