- Roditeljska briga je sasvim normalna i važna je za bezbednost dece.
- Ponekad ta briga prelazi granicu i prelazi u anksioznost, a to onda može da ima loše efekte i na roditelja i na dete, kao i na njihov odnos.
Mnogi mladi roditelji često su zabrinuti. Brinu za budućnost svog deteta, pitaju se da li ga vaspitavaju na pravi način, da li dovoljno dobro odgovaraju na njegove potrebe i da li će njihove odluke ostaviti posledice na njegov život.
Iako je roditeljska briga potpuno prirodna, ponekad može da preraste u stalnu anksioznost. Neutemeljeni strahovi tada ne utiču samo na roditelja već i na odnos sa detetom.
Uzroci preterane brige mogu biti različiti – od teške ili dugo očekivane trudnoće, preko neprijatnih iskustava iz sopstvenog detinjstva, do straha da će dete napraviti iste greške koje smo i sami nekada napravili.
Kako da znate da li brinete opravdano ili previše? Postoje određeni znaci koji mogu da vam pomognu da prepoznate kada roditeljska briga prelazi granicu.
1. Stalno ste zabrinuti
Sasvim je normalno da se uznemirite kada se dogodi nešto neočekivano. Ako dete padne i ozbiljnije se povredi na igralištu, svaki roditelj će osetiti stres i strah.
Problem nastaje kada je osećaj anksioznosti prisutan gotovo stalno. Ako svaki put kada pomislite da bi dete moglo da padne ili se povredi osećate snažan strah, pa čak počnete da izbegavate igrališta i druge situacije zbog toga, moguće je da briga postaje preterana.
2. Stalno unapred zamišljate najgori scenario
Ništa se još nije dogodilo, ali se u vašoj glavi već odigrao čitav scenario – i to uglavnom onaj najgori.
Ako situacija koje se plašite još nije ni nastupila, a vi je iznova proživljavate u mislima, to može biti znak pojačane anksioznosti. Strah može biti povezan sa ozbiljnim bolestima, ali i sa svakodnevnim situacijama, poput bojazni da dete neće imati dobre rezultate u školi.
3. Briga vam otežava svakodnevni život
Da li ste u situaciji da dete ode u vrtić ili školu, a vi ne možete da se koncentrišete na posao jer stalno razmišljate da bi nešto moglo da mu se dogodi?
Ako zbog brige prekidate svoje obaveze, zovete dete ili odlazite po njega samo da biste se uverili da je dobro, vreme je da obratite pažnju na to koliko vam anksioznost utiče na svakodnevni život.
4. Plašite se da ostavite dete sa bliskim ljudima
Ovde nije reč o situacijama u kojima baka i deka, zbog godina ili zdravstvenog stanja, zaista nisu u mogućnosti da adekvatno brinu o detetu.
Problem može nastati ako ne možete da ostavite dete ni sa osobama kojima verujete – partnerom, članovima porodice ili bliskim prijateljima – iako objektivno nema razloga za strah.
5. Odnos sa detetom pretvara se u stalnu kontrolu
Kada briga postane potreba da neprestano proveravate dete, kontrolišete svaki njegov korak, upozoravate ga i ispravljate, odnos može postati opterećen tenzijom.
Ako su komunikacija sa detetom i zajedničko vreme sve češće ispunjeni prigovorima, raspravama i konfliktima, a sve je manje spontanosti i zadovoljstva, možda bi bilo korisno da razgovarate sa psihologom.
6. Osećate i fizičke simptome
Anksioznost se ne manifestuje samo kroz misli i osećanja. Mogu se javiti i fizički simptomi, poput ubrzanog rada srca, znojenja dlanova, drhtavice, osećaja stezanja ili drugih znakova koji mogu pratiti napad panike.
Ako vam se ovakve reakcije ponavljaju, nemojte ih ignorisati.
7. I sami ste odrasli uz anksiozne roditelje
Način na koji smo odrastali može da utiče na to kako se ponašamo kao roditelji. Deca koja odrastaju uz veoma anksiozne roditelje mogu biti pod većim rizikom da razviju slične obrasce reagovanja.
Anksioznost gotovo uvek ima neki svoj uzrok. U mnogim slučajevima može biti povezana sa iskustvima iz detinjstva ili situacijama koje su na nas ostavile snažan trag.
Briga je deo roditeljstva, ali ne treba da upravlja vašim životom
Nije cilj da prestanete da brinete za svoje dete. Roditeljska briga je prirodna i važna. Međutim, kada strah počne da utiče na kvalitet vašeg života, vaš posao, svakodnevne aktivnosti ili odnos sa detetom, važno je da ga ne ignorišete.
Potražiti pomoć psihologa ili drugog stručnjaka nije znak slabosti. Naprotiv, briga o sopstvenom mentalnom zdravlju jedan je od načina da budete stabilniji i prisutniji roditelj svom detetu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
