- Anksioznost kod dece može da se iskaže stalnom brigom, negativnim mislima, problemima sa koncentracijom, nesanicom, čestim bolovima u stomaku...
- Neke stvari koje roditelji rade podstiču anksioznost kod dece.
Većina roditelja uradila bi bilo šta kako bi njihova deca bila srećna, zadovoljna i bezbedna. Međutim, ponekad nismo ni svesni da naša dobronamerna briga u deci zapravo može da probudi anksioznost, i upravo na to upozorava jedan psiholog.
Neki od glavnih simptoma anksioznosti kod dece su stalna briga ili negativne misli, teškoće sa koncentracijom, nesanica ili loši snovi noću. Osim toga, i promenjene navike u ishrani, često plakanje ili žaljenje na bol u stomaku takođe mogu da ukažu na anksioznost.
Mama i psihološkinja, dr Džazmin koja vodi Instagram stranicu @mommypsychologist, upozorila je roditelje da nekim svojim navikama i ponašanjem nesvesno "treniraju dečji mozak da previše brine" odnosno izazivaju anksioznost kod mališana.
Prva greška je preterano uveravanje deteta frazama poput "biće sve u redu" ili "ne brini, nema razloga za strah". Psihološkinja ističe da stalnim ponavljanjem ovih fraza zapravo učite dete da preispituje sopstvena osećanja i da sumnja u sebe.
Umesto toga, preporučila je da potvrdite njihova osećanja tako što ćete im reći da razumete da se osećaju anksiozno i da im to objasnite korak po korak.
Druga greška koju mnogi roditelji prave jeste to što stalno pokušavaju da reše sve umesto deteta kako bi izbegli bilo kakve probleme. Dr Džazmin preporučuje da ih osnažite tako što ćete im reći da, iako znate da može biti teško, uvereni ste da oni to mogu.
Treća greška koju roditelji prave jeste da im pokazuju sopstvenu anksioznost, a ne imenuju je. Na primer, to može da znači da stalno žurite, katastrofizirate naglas (od svega pravite katastrofu, previše dramatizujete), stalno sve provarate i pokušavate da rešite. Time deca apsorbuju vaš stres, ali ga zapravo ne razumeju, već im je samo jasno da "nešto nije u redu". Umesto toga, psiholog savetuje da jasno kažete zbog čega se osećate anksioznost i naglasite da je to vaše osećanje, a ne njegovo.
Objašnjavajući četvrtu grešku, dr Džazmin je rekla da roditelji možda misle da rade pravu stvar time što dozvoljavaju deci da izbegavaju situacije koje čine da se osećaju neprijatno, ali ih to zapravo uči da izbegavaju svoje strahove umesto da se suoče sa njima direktno.
Iako bi možda bilo lakše dozvoliti im da preskoče zabavu na koju ne žele da idu, ona preporučuje da im kažete da znate da ih to čini anksioznim, ali da ipak idete. Ako tamo i dalje budu imali utisak da je to previše za njih, uvek možete da odete.
Može biti uznemirujuće kada je vaše obično energično dete tiho, ali dr Džazmin kao petu grešku navodi stalno ispitivanje dece da li su dobro, čime ih učite da nešto nije u redu kada su mirni. Njen savet je da detetu date prostora, pustite ga da bude tiho, eventualno mu kažete "tu sam za tebe ako ti trebam".
Na kraju, dr Džazmin je rekla da roditelji koji se pretvaraju da je sve u redu kada očigledno nije - a to navodi kao šestu grešku - uče svoju decu da su borba i izazovi nešto što nije normalno, uobičajeno.
Ona preporučuje da pustite decu da vide kako se nosite sa nekim izazovom i da se sami snalazite. Na primer, ako imate prezentaciju zbog koje ste pod stresom na poslu, recite im nešto o tome i dajte im do znanja da ćete se pripremiti za nju i duboko udahnuti da biste je prebrodili.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U foto-galeriji pogledajte i savete psihologa o vaspitanju dece:
BONUS VIDEO:
