- Stručnjakinja za bezbednost Mandi Pagljarini savetuje roditeljima da decu uče da slušaju instinkt i prepoznaju osećaj da nešto nije u redu.
- Predlaže jednostavno pitanje: 'Da li ti se nekad desi da ti stomak nešto kaže?', kao uvod u razgovor o ličnoj bezbednosti.
- Dete treba da zna da uvek može da kaže roditelju ako mu je neprijatno, bez straha od kazne, ljutnje ili stida.
Decu učimo da gledaju levo i desno pre nego što pređu ulicu, da ne razgovaraju sa nepoznatima i da nam kažu ako ih neko uznemirava. Ali postoji još jedna važna veština koju roditelji mogu da im prenesu – da nauče da prepoznaju i poslušaju osećaj da nešto nije u redu.
Stručnjakinja za bezbednost Mandi Pagljarini savetuje roditeljima da počnu jednostavnim pitanjem: "Da li ti se nekad desi da ti stomak nešto kaže?" Evo zašto ovaj mali razgovor može da bude važan deo učenja deteta o ličnoj bezbednosti.
Naše telo ponekad zna da nešto nije u redu pre nas
Pagljarini je na društvenim mrežama podelila savet roditeljima i postavila pitanje:
"Koliko nas je dobijalo signale od svog tela, a da nismo znali da ne treba da ih ignorišemo?"
Ona objašnjava da je učenje dece da slušaju svoj unutrašnji osećaj veština koja može da im koristi tokom celog života.
"Učite decu da slušaju svoj instinkt. Obratite pažnju na ono što vam govori stomak i poštujte taj osećaj", poručuje ona.
A kako to objasniti detetu?
Pagljarini predlaže jedno sasvim jednostavno pitanje koje roditelji mogu da postave za stolom tokom večere ili pred spavanje:
"Da li ti se nekad desi da ti stomak nešto kaže?"
Zatim detetu možemo objasniti da naš stomak često reaguje na ono što osećamo. Kada smo gladni, znamo da treba da jedemo. Kada smo siti, osećamo da je vreme da stanemo. Kada smo uzbuđeni ili nervozni, možemo osetiti one poznate "leptiriće u stomaku".
To je jednostavan i detetu razumljiv način da počne da povezuje fizičke reakcije sa svojim osećanjima.
"Ako ti stomak kaže da nešto nije u redu – reci mi"
Stručnjakinja savetuje roditeljima da deci objasne i da se ponekad takav osećaj može javiti kada se nalazimo u situaciji koja nam nije prijatna ili bezbedna.
Drugim rečima, telo ponekad može da nas upozori da nešto nije u redu.
Roditelj tada može da kaže detetu:
"Važno je da obratiš pažnju na ono što ti stomak govori, jer tvoje telo pokušava da te zaštiti. Ako ikada osetiš nešto neobično ili ti se učini da nešto nije u redu, biću veoma ponosna ako mi to kažeš. Zajedno možemo da poslušamo to upozorenje i pokušamo da shvatimo šta ti telo poručuje."
I tu je možda najvažniji deo cele priče.
Dete treba da zna da uvek može da dođe kod roditelja, bez obzira na to šta se dogodilo.
Bez straha od kazne. Bez osećaja da će roditelj biti ljut. Bez stida i neprijatnosti.
Jer ako dete zna da može da vam kaže čak i ono što mu je teško da izgovori naglas, veća je verovatnoća da će potražiti pomoć kada mu je zaista potrebna.
Važno je da deca znaju da njihov osećaj nije "glup"
Ovo je poruka koju deca ne mogu previše puta da čuju: ako ti nešto deluje pogrešno, u redu je da o tome razgovaraš sa mnom.
Čak i ako ne umeš da objasniš zašto ti je neprijatno. Čak i ako misliš da će se neko naljutiti. Čak i ako ti je neprijatno ili te je sramota.
Dete ne mora odmah da zna da li se zaista dogodilo nešto opasno. Dovoljno je da zna da ima pravo da kaže: "Nešto mi ovde nije u redu."
Pagljarini roditelje podseća da razvijanje svesti o sopstvenom instinktu može biti veština koja će deci koristiti čitavog života.
Zato sledeći put kada sednete zajedno za sto, možda možete da postavite jedno sasvim jednostavno pitanje:
"Da li ti se nekad desi da ti stomak nešto kaže?"
Iz jednog malog razgovora može da proistekne veoma važna lekcija – da dete nauči da sluša sebe i da zna kome može da se obrati kada mu je potrebna pomoć.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
