- Deca su kao mali sunđeri koji upijaju iz ponašanja roditelja, a ne samo iz onoga što mama i tata govore.
- Roditelji vrlo često nisu svesni šta sve deca uče iz njihovog ponašanja, odnosa prema sebi, komunikaciji sa drugima.
Deca su često pažljivija nego što odrasli misle. Ne upijaju samo ono što im se direktno govori već prate i kako govorimo o sebi i drugima, šta o njima pričamo drugim ljudima i kako se generalno ponašamo. Terapeuti su objasnili koje to stvari deca primećuju, a kojih odrasli nisu uvek svesni. Cilj nije osuđivanje, već podsećanje da svi možemo biti malo pažljiviji u svakodnevnoj komunikaciji i odnosima s drugima, piše HuffPost.
1. Kako govorite o partneru i drugim starateljima
Možda mislite da ste diskretni kada zakolutate očima na partnera ili mu uputite oštar pogled. Međutim, deca primećuju takve neverbalne znake, kaže klinička psihološkinja Džazmi Mekoj. Ona ističe da deca prepoznaju kritiku ili negativne komentare o drugom roditelju ili staratelju, čak i kada su upakovani u šalu ili sarkazam.
"Deca primećuju tu dinamiku, zato se potrudite da pred detetom govorite pozitivno o drugom roditelju i starateljima, čak i ako su u drugoj sobi", kaže Mekoj i dodaje da vas dete verovatno i tada čuje.
To je važno bez obzira na vaš odnos s tim osobama. Takav pristup pomaže detetu da se oseća sigurno, samouvereno i voljeno. Osim toga, dete se oseća emocionalno povezanije sa svojim starateljima i manje je anksiozno, objašnjava Mekoj.
Navela je i nekoliko primera onoga što bi bilo dobro da dete čuje o drugim odraslim osobama u svom životu:
- "Vau, mama nam je isplanirala sjajnu avanturu!"
- "Ova večera je odlična. Tata je pravi majstor u kuhinji!"
- "Kakva lepa uspomena s bakom. Baš je lepo što te je odvela tamo."
2. Kako doživljavate sopstveno telo
Deca su veoma svesna načina na koji odrasli govore o svom telu, ali i o telima drugih ljudi, kaže nutricionistkinja Alisa Miler. Isto tako, mogu da "pročitaju" i naš govor tela.
"Deca primećuju suptilne, ali i one manje suptilne postupke i na osnovu njih donose zaključke o izgledu" kaže Miler.
"Tako uče šta se smatra dobrim ili lošim, poželjnim ili nepoželjnim."
Deca posmatraju kako se gledate u ogledalu i na osnovu toga izvlače zaključke. Primećuju ako na bazenu nikada ne nosite kupaći kostim, ako brišete veliki broj svojih fotografija ili ako potpuno izbegavate da stanete pred kameru, dodaje Miler.
"Odrasli svojim svakodnevnim postupcima neprestano pokazuju deci kako da gledaju na sopstveno telo", kaže ona. "Razmislite o ovome: nijedno dete se ne stidi svog stomaka, butina ili visine sve dok ne čuje neki komentar ili ne vidi da je neko drugi zbog toga nesiguran."
3. Šta zaista cenite
"Deca primećuju vaše stvarne vrednosti na osnovu onoga što govorite i radite. To se ponekad razlikuje od onoga što tvrdite da vam je važno", kaže klinička psihološkinja Laura Markam, autorka i osnivačica sajta Aha! Parenting.
Na primer, detetu možete govoriti da su u sportu najvažniji timski rad, učenje novih veština i druženje s prijateljima. "Ali onda, kada dođete po njega posle utakmice, vaše prvo pitanje bude: 'Ko je pobedio?'", navodi Markam.
Verovatno ste detetu bezbroj puta rekli koliko je važno biti iskren, "ali onda tražite od njega da slaže koliko ima godina kako biste dobili jeftiniju ulaznicu za zabavni park", dodaje ona.
Deca uče o vrednostima posmatrajući vaše ponašanje, a zatim sama zaključuju šta smatrate važnim.
"Bez obzira na to čemu ih svesno učite, vaša deca će odrasti sa jasnom slikom o tome šta njihovi roditelji zaista cene i sa sopstvenim sistemom vrednosti", dodaje Markam.
"Moramo sami sebi jasno da definišemo vrednosti, a zatim da ih pokažemo deci – i to ne samo jednom, već stalno, primenjujući ih na svakodnevne dileme s kojima se dete susreće."
4. Saosećanje prema sebi – ili njegov nedostatak
"Stalno primećujem da, iako deca imaju različite temperamente, njihova sposobnost da sebi i drugima pruže razumevanje i saosećanje često odražava ponašanje odraslih oko njih", kaže Miler.
Ako vaše dete krivi sebe zbog greške u školi, možda ćete ga tešiti i govoriti mu da ne bude tako strogo prema sebi. Međutim, ako i sami imate naviku da tako reagujete na neuspehe, vaše dete je to primetilo.
"Deca vide kako se odrasli nose sa greškama, čuju kako razgovaraju sami sa sobom i primećuju nerealna očekivanja i težnju ka perfekcionizmu", kaže Miler.
"Mnogi ljudi koji nemaju saosećanja prema sebi ili su prestrogi prema sebi nesvesno uče decu da budu kritična i gruba prema sebi", dodaje ona.
"S druge strane, odrasli koji su blagi prema sebi, priznaju greške i nastavljaju dalje, uče decu otpornosti i tome da greške koriste kao prilike za učenje."
5. Vaš odnos prema hrani
Deca prate prehrambene navike odraslih, kao i način na koji oni govore o hrani. Roditelji i staratelji direktno utiču na izbor hrane kod dece i na uverenja koja ona razvijaju o različitim namirnicama, kaže Miler.
"Naizgled bezazleni komentari poput 'To je opasno' dok gledate tanjir s kolačima, označavanje hrane kao 'dobre' ili 'loše', preskakanje obroka ili osećaj krivice zbog jela – deca sve to vide i usvajaju", dodaje ona.
Vremenom takvi komentari i ponašanja oblikuju detetov odnos prema hrani, što potencijalno može dovesti do nezdravih prehrambenih navika ili stavova.
"Istraživanja pokazuju da deca imaju veću tendenciju da jedu istu hranu kao njihovi roditelji, kako dok su mala, tako i kada odrastu", kaže Miler. "Pokazivanjem uravnoteženog i pozitivnog odnosa prema hrani, odrasli mogu pomoći deci da razviju zdrave navike i zdrav odnos prema jelu."
6. Kako razgovarate o detetu s drugima
Recimo da je vaše dete upravo imalo napad besa u prodavnici. Kada se vratite kući, prepričavate partneru šta se dogodilo, uz sarkastične komentare o "divnom jutru koje ste proveli" ili se šalite na račun incidenta, misleći da vas dete verovatno ne razume.
"Možda ne razume svaku reč, ali može da oseti da o onome što se dogodilo imate negativan stav, a to može loše da utiče na njegovo samopoštovanje i odnos s vama", kaže Mekoj.
Kada razgovarate s prijateljem, rođakom ili drugim roditeljem o nečemu što se dogodilo s vašim detetom, bilo telefonom ili uživo, obratite pažnju na reči koje koristite, savetuje Mekoj.
"Govorite o lekciji koju je dete naučilo ili o tome kako ste rešili problem, umesto da se fokusirate samo na grešku ili problem", kaže ona. "Zamislite da razgovarate direktno s detetom i pričajte partneru o detetu onako kako biste mu se obratili kada bi ono bilo prisutno."
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: index.hr/Yumama
