- U eri veštačke inteligencije deca mnogo toga više ne moraju da rade sama - recimo, vrlo često im AI pomaže u izradi domaćih zadataka.
- Stručnjak za rani razvoj izdvaja jednu veštinu koju je važno da deca steknu jer veštačke inteligencija to ne može da uradi umesto njih.
Veštačka inteligencija danas obavlja zadatke za koje su nekada bile potrebno godine učenja i usavršavanja. Zato je sasvim prirodno da se roditelji pitaju: Šta treba da naučim svoje dete, a što veštačka inteligencija ne može da uradi umesto njega?
Kao dečji hirurg, istraživač ranog razvoja i majka osmoro, danas odrasle dece, provela sam 20 godina proučavajući razvoj dečjeg mozga. Kada bih danas odgajala malo dete, posebno bih se fokusirala na razvoj jedne važne veštine – tolerancije na frustraciju, piše Dejna Saskajnd za cnbc.com.
Frustracija nije nešto što većina roditelja želi svojoj deci. Želimo da im olakšamo život, a ne da im ga dodatno otežavamo. Ipak, razvoj se retko dešava kada je sve jednostavno i bez prepreka.
Ne mogu da predvidim kako će izgledati budućnost u kojoj će veštačka inteligencija imati sve veću ulogu, ali jedno je sigurno: uspevaće ljudi koji su uporni, prilagodljivi i sposobni da se nose sa neizvesnošću.
Evo četiri načina na koja tolerancija na frustraciju može pomoći detetu da bude spremno za budućnost.
1. Frustracija razvija upornost
Kada deca dožive frustraciju koju mogu da podnesu i uz blagu podršku roditelja ili staratelja uspeju da je prevaziđu, razvijaju istrajnost i upornost.
Vaš posao kao roditelja nije da preuzmete zadatak i uradite ga umesto deteta. Prava podrška može da izgleda tako što ćete mu postaviti pitanje koje će ga navesti da samo pronađe rešenje, pohvaliti ga zbog truda i upornosti ili jednostavno priznati da mu je nešto teško.
Uz takvo ohrabrenje, deca uče da ono što je teško može postati lakše vežbanjem. Shvataju da je zbunjenost normalan deo učenja i da su prepreke sastavni, pa čak i dragoceni deo odrastanja.
2. Frustracija uči dete da ceni proces, a ne samo rezultat
Jedna od opasnosti veštačke inteligencije jeste to što deca možda neće razviti sposobnost da dovoljno dugo istrpe neprijatnost i napor kako bi samostalno učila, stvarala i rešavala probleme.
Zašto se mučiti sa prvom verzijom školskog sastava kada četbot može da je napiše za nekoliko sekundi? Zašto se truditi oko matematičkog zadatka kada AI može odmah da ponudi rešenje?
Pomažući deci da iskuse frustraciju i nauče da je podnesu, možemo ih naučiti da uživaju u procesu traženja odgovora i razumevanja problema, a ne samo u zadovoljstvu koje donosi konačno rešenje.
Sledeći put kada se dete koje tek uči da čita muči sa dugom rečju ili kada vaš predškolac pokušava da zakopča jaknu, dajte mu dovoljno vremena da pokuša samo – čak i ako neće odmah uspeti.
Zatim pohvalite njegov trud i način na koji je pokušavalo, a ne samo konačni rezultat.
3. Frustracija podstiče kreativnost
Veštačka inteligencija koja sve čini jednostavnim i dostupnim na prvi klik može delovati primamljivo. Ali upravo su prepreke – nesavršen crtež, neuspešan pokušaj koluta unapred, svađa sa drugarom – ono što podstiče kreativnost i razvoj.
Ne možemo da stvaramo nešto novo bez ponovljenih pokušaja i grešaka. Isto tako, teško je razviti kritičko mišljenje bez susretanja sa neizvesnošću i situacijama u kojima nemamo odmah pravi odgovor.
Kada dete radi nešto kreativno, ohrabrite ga da greške posmatra kao priliku za novu ideju.
Nameravalo je da oboji vodu u plavo, ali je ispala zelena? Možda to onda nije jezero, već misteriozna močvara.
Nedostaje kula na dvorcu od lego kockica? Možda je to zapravo tvrđava vitezova kojoj kula nije potrebna.
Dajte detetu dodatni materijal i mogućnost da pokušava ponovo, kako ne bi imalo osećaj da prvi pokušaj mora da bude i poslednji – ili najbolji.
I sami pokažite da je u redu pogrešiti. Kada deca vide da i odrasli prave greške, postepeno će početi da shvataju da frustracija nije nešto čega treba da se plaše ili što treba da izbegavaju. Ona može biti put do nove ideje i rešenja.
4. Frustracija jača odnose i razvija mozak
Jedan od najvažnijih načina na koji deca uče da se nose sa frustracijom jeste kroz odnose sa roditeljima, bakama i dekama, učiteljima, vaspitačima, braćom, sestrama i vršnjacima. Upravo takva iskustva postavljaju temelje za gotovo sve kasnije učenje.
To može da znači da roditelj pomogne detetu da prepozna i imenuje ono što oseća, ali da ga ne spasava od svakog problema. Može da znači i da učitelj pruži deci priliku da se na konstruktivan način pomuče oko zadatka i sami dođu do rešenja.
Važno je i da deca imaju prostor za otvorenu komunikaciju i da nauče da su neslaganja prirodan deo života sa drugim ljudima.
Sve to pomaže razvoju sposobnosti kao što su samokontrola, otpornost, empatija i sposobnost učenja.
Ne moramo da odgajamo decu koja će biti najbolji korisnici AI-ja
Kada bih danas odgajala dete, ne bih se trudila da ono postane najbolji mogući korisnik veštačke inteligencije.
Pomogla bih mu da postane osoba koja ume da promeni pravac kada je to potrebno, da istraje kada naiđe na poteškoće i da iz grešaka nauči nešto novo.
Osoba koja ume da nastavi da uči i kada odgovor nije odmah dostupan. Upravo to je tolerancija na frustraciju.
U eri veštačke inteligencije, možda je to jedna od najvažnijih veština koje možemo da prenesemo deci – veština koju nijedna tehnologija ne može da razvije umesto njih.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
