- Bake i deke najčešće ostaju u sećanju po običnim rečenicama koje su ponavljali, a ne po velikim mudrostima. Bliskost sa njima povezana je sa manjim simptomima depresije i kod njih i kod unuka.
- Najviše se pamte poruke poput 'Eto te!', 'Jesi li jeo?' i 'Polako, imam vremena' - jer kroz njih dolaze pažnja, sigurnost i osećaj da je dete važno.
Kada nekoga pitate za baku ili deku koju je mnogo voleo, retko će vam pričati njihovu biografiju. Mnogo češće dobijete jednu rečenicu.
Izgovoriće je baš onako kako su ju je baka ili deka govorili – sa njihovim naglaskom, pauzom i prepoznatljivim tonom. Možda je prošlo 30 ili 40 godina, a osoba koja je priča i dalje ume da "skine" njihov glas.
Zanimljivo je da te rečenice uglavnom nisu bile naročito mudre. Bake i deke najčešće ne ostaju u sećanju zbog velikih životnih lekcija, već zbog onoga što su govorili često.
I upravo to ponavljanje ima posebnu vrednost.
Jedno istraživanje koje je gotovo dve decenije pratilo odnos baka, deka i njihovih odraslih unuka pokazalo je da su emocionalno bliski odnosi povezani sa manje simptoma depresije i kod jednih i kod drugih. Sama učestalost kontakta nije bila presudna – važniji je bio osećaj bliskosti.
A kada ljudi decenijama kasnije pokušavaju da opišu tu bliskost, često se sete upravo ovih običnih rečenica.
1. "Eto te!"
Izgovoreno na vratima, još dok dete nije ni skinulo jaknu. Kao da je njegov dolazak bio najvažniji događaj tog dana.
Za razliku od odraslih koji pitaju: "Kako je bilo u školi?" ili odmah daju neku instrukciju, baka ili deka samo poruče: Drago mi je što si tu.
Istraživanje Univerziteta Emori pokazalo je da su bake, dok su gledale fotografije svojih unuka, pokazivale veću aktivnost u delovima mozga povezanim sa emocionalnom empatijom nego kada su gledale druge fotografije.
2. "Jesi li jeo?"
Odgovor gotovo da nije važan.
Ako kažeš "jesam", stiže još nešto. Ako kažeš "nisam", stiže još veći tanjir. A "nisam gladan" nikada nije bio naročito ubedljiv argument u bakinoj kuhinji.
Za mnoge bake i deke ovo je zapravo značilo: Volim te i želim da ti bude dobro.
Ljubav se nije uvek izgovarala naglas. Nekada je dolazila kroz tople palačinke, kolače "sačuvane za tebe" ili posudu sa hranom koju ti baka gura u ruke kada krećeš kući.
3. "Kad je tvoja mama bila tvojih godina..."
I tada obično sledi neka priča koju dete jedva čeka da čuje. Kako je mama dobila jedinicu, napravila neku glupost ili se vratila kući sa potpuno neobičnom frizurom.
Bake i deke imaju ono što roditelji često nemaju – sećanje na mamu ili tatu pre nego što su postali roditelji.
Istraživanja psihologa Maršala Djuka i Robin Fiviš povezuju dobro poznavanje porodične istorije sa većim samopoštovanjem, manjom anksioznošću i snažnijim osećajem kontrole kod dece. Nije poenta u tome da deca nauče porodično stablo napamet, već da kroz priče upoznaju ljude i događaje koji su bili deo njihove porodice.
4. "Polako, imam vremena."
Roditelji često imaju samo još pet minuta. Baka ili deka mogu da sačekaju. Da se zavežu pertle. Da dete ispriča celu priču. Da se zastane zbog puža na trotoaru.
Dete možda tada ne shvata šta dobija. Odrasli kasnije shvate: nečije potpuno, nepodeljeno vreme.
Istraživanje sprovedeno među tinejdžerima u Engleskoj i Velsu pokazalo je povezanost između uključenosti baka i deka u njihov život i dobrobiti adolescenata.
5. "Meni možeš da kažeš. Neću nikome reći."
Postoje stvari koje dete ne može ili ne želi da kaže roditeljima.
Baka ili deka često imaju posebnu poziciju – dovoljno su blizu da razumeju, ali dovoljno udaljeni od svakodnevnih pravila i obaveza.
Možda su već prošli kroz toliko toga da ih malo šta može iznenaditi. Zato nije neobično što se neke stvari prvo kažu upravo njima.
6. "To si povukao na mene."
Tvrdoglavost. Ljubav prema slatkišima. Sličan osmeh. Smisao za humor. Čak i loša kolena.
Naizgled obična rečenica detetu zapravo govori nešto mnogo veće: "Nisi sam. Deo tebe ima svoju priču."
Porodične sličnosti tako postaju još jedna nit koja povezuje generacije.
7. "Volim da te gledam dok to radiš."
Dok crtaš. Plivaš. Sviraš. Gradiš istu kulu od kockica deseti put.
Nema ocenjivanja, saveta ni pitanja šta bi moglo bolje.
Samo: Volim da gledam baš tebe.
U istraživanju među mladim sportistima, najpoželjnija roditeljska poruka posle utakmice nije bila savet ili kritika, već jednostavno: "Volim da te gledam kako igraš."
Bake i deke to često intuitivno znaju.
8. "Biće sve u redu."
Od nekoga drugog ova rečenica ponekad zvuči kao uteha reda radi. Od bake ili deke ima posebnu težinu.
To je osoba koja je već prošla kroz gubitke, bolesti, promene, probleme i teške periode – i ipak sedi preko puta vas i maže hleb.
Njeno "biće sve u redu" dolazi sa iskustvom.
9. "Ponosan/ponosna sam na tebe."
Ne mora to biti diploma, medalja ili veliki uspeh.
Najlepša verzija ove rečenice često se pojavi sasvim usput – u kuhinji, tokom telefonskog razgovora ili dok se priča o nečemu potpuno nevažnom.
Roditeljski ponos ponekad je povezan sa očekivanjima i brigom za budućnost deteta. Ponos bake ili deke često je jednostavniji: Ponosni su na osobu u koju ste izrasli.
Rečenice koje ostaju i kada njih više nema
Naravno, ne odrastaju svi uz baku ili deku koji su bili ovakvi. Neko je živeo daleko, neko ih je izgubio prerano, a neki jednostavno nisu bili nežni i prisutni. Nijedna lista lepih rečenica ne može da promeni takvo iskustvo.
Ali oni koji su imali tu sreću često tek mnogo godina kasnije shvate koliko su im te sitnice značile.
Jednog dana i sami kažu detetu: "Jesi li jeo?" ili "Evo te!" kada uđe na vrata.
I tada shvate – čiji glas zapravo čuju.
Te rečenice nisu bile velike životne mudrosti. Izgovarane su tokom običnih dana, možda po stoti put.
Upravo zato su ostale.
Jer svako može jednom da kaže nešto mudro. Ali potrebno je mnogo godina ljubavi i prisustva da jedna sasvim obična rečenica postane nešto što dete pamti i pola veka kasnije.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U galeriji ispod pogledajte i najlepše citate Duška Radovića o odrastanju:
BONUS VIDEO:
