- Male navike mogu da naprave veliku razliku u podsticanju razvoja mozga mališana.
- Kretanje, muzika, čitanje i san samo su neke od navike koje mogu da pomognu u podsticanju razvoja dece.
Kada razmišljamo o tome kako da pomognemo detetu da razvije svoje potencijale, lako je upasti u zamku pretrpanog rasporeda. Engleski, sport, muzika, različite sekcije i edukativne aktivnosti mogu delovati kao recept za uspeh, ali detetu je za zdrav razvoj potrebno mnogo više od toga.
Dobra vest je da se neke od najvažnijih stvari za razvoj mozga kriju u sasvim običnim svakodnevnim navikama – dovoljno sna, kretanje, čitanje sa roditeljima, igra, druženje i osećaj da u njega verujemo.
U nastavku donosimo 10 načina koji mogu da podrže razvoj dečjeg mozga, a pritom ne zahtevaju dodatni pritisak ni savršen raspored.
1. Muzika može da bude odličan "trening" za mozak
Učenje muzike može imati pozitivan uticaj na različite sposobnosti povezane sa učenjem. Deca koja se bave muzikom mogu lakše da usvajaju i pamte određene informacije, a muzika istovremeno podstiče pažnju i kreativnost.
I ne, ne morate odmah da upisujete dete u muzičku školu. Pevanje, slušanje muzike, ples ili sviranje jednostavnog instrumenta mogu biti sasvim dovoljan početak.
2. Kretanje nije važno samo za telo
Deca ne moraju da provode sate nad knjigom da bi bolje učila. Fizička aktivnost je takođe važna za mozak.Istraživanja ukazuju na povezanost fizičke aktivnosti sa boljim pamćenjem i sposobnošću usvajanja novih informacija. Zato igra u parku, trčanje, vožnja bicikla, plivanje ili omiljeni sport nisu "gubljenje vremena" – naprotiv.
3. Čitajte sa detetom, ne samo detetu
Zajedničko čitanje jedna je od najjednostavnijih navika koje roditelji mogu da uvedu.
Umesto da samo čitate tekst dok dete sluša, uključite ga u priču. Pokazujte slova i reči, pitajte ga šta vidi na ilustracijama, šta misli da će se dogoditi i kako se oseća glavni junak.
Na taj način dete ne sluša samo priču – ono razmišlja, povezuje informacije i aktivno učestvuje u čitanju.
4. Ne uskraćujte detetu san
Nedostatak sna može da utiče na pažnju, pamćenje i sposobnost učenja. Zbog toga je kvalitetan san jedan od najvažnijih, a često i najpotcenjenijih faktora zdravog razvoja.
Drugim rečima, ako dete mora da bira između još jednog sata učenja i odlaska na spavanje, dodatno učenje nije uvek najbolji izbor.
Dobra rutina pred spavanje i dovoljno odmora mogu učiniti više za koncentraciju nego još jedan radni listić.
5. Samodisciplina je važna koliko i inteligencija
Nije dovoljno biti pametan. Važno je znati kako da se istraje kada nešto nije lako.
Samokontrola, odgovornost, upornost i sposobnost da dete završi ono što je započelo predstavljaju veštine koje mogu značajno da utiču na kasniji uspeh.
Zato roditelji ne treba da se fokusiraju samo na ocene i rezultate. Važno je učiti dete kako da postavlja ciljeve, pravi male korake i ne odustaje čim naiđe na prepreku.
6. Najbolje se uči kroz iskustvo
Deca uče kada nešto rade, istražuju, pokušavaju i greše. Zato aktivno učenje često može biti mnogo efikasnije od pukog slušanja ili memorisanja.
Umesto da detetu samo objasnite kako nešto funkcioniše, dozvolite mu da proba. Neka napravi, izmeri, nacrta, postavi pitanje, pogreši i pokuša ponovo. Upravo kroz takva iskustva znanje postaje trajnije.
7. Ishrana je važna, ali bez opsesije
Mozak, baš kao i ostatak organizma, zahteva adekvatnu i raznovrsnu ishranu. Ono što dete jede može uticati na nivo energije i sposobnost koncentracije.
To, međutim, ne znači da roditelji treba da se osećaju krivim ako dete pojede čokoladu ili neki drugi slatkiš.
Mnogo je važnije da dete kroz svakodnevnu ishranu dobija raznovrsne i hranljive namirnice, uz dovoljno tečnosti i redovne obroke.
8. Srećno dete nije manje ambiciozno dete
Ponekad se roditelji plaše da će previše igre i opuštenosti učiniti dete manje uspešnim. Međutim, emocionalna sigurnost i osećaj sreće važni su za zdrav razvoj.
Detetu je potreban osećaj da je voljeno i prihvaćeno i kada pogreši, dobije lošiju ocenu ili ne uspe u nečemu.
Ne moramo odgajati decu koja su stalno najbolja. Mnogo je važnije da odrastaju u osobe koje veruju u sebe i imaju snage da nastave kada stvari ne idu po planu.
9. Prijatelji i okruženje imaju veliki uticaj
Roditelji imaju važnu ulogu u razvoju deteta, ali nisu jedini faktor. Vršnjaci, škola i šire okruženje takođe oblikuju detetova iskustva i socijalne veštine.
Zato je druženje sa drugom decom važno. Kroz igru i komunikaciju deca uče da dele, pregovaraju, rešavaju konflikte, sarađuju i razumeju tuđe emocije.
10. Najvažnije: verujte u svoje dete
Možda je upravo ovo jedna od najvažnijih poruka za roditelje.
Detetu je potrebno da zna da roditelj veruje u njega čak i kada ono samo nije sigurno u svoje sposobnosti.
Umesto: "Ti si najpametniji", korisnije može biti da kažete: "Vidim koliko se trudiš", "Hajde da pokušamo ponovo" ili "Verujem da možeš da pronađeš rešenje".
Takva podrška detetu šalje važnu poruku – greške nisu razlog za odustajanje, već deo procesa učenja.
Ne treba vam raspored pun aktivnosti da biste podstakli razvoj deteta
Razvoj deteta nije trka i ne postoji savršen raspored aktivnosti koji garantuje uspeh. Ponekad su upravo najjednostavnije stvari najvrednije: čitanje pred spavanje, igra napolju, razgovor za stolom, dovoljno sna, vreme provedeno sa porodicom i sloboda da dete samo istražuje svet.
Jer cilj nije da dete bude "mali genije" koji zna sve. Cilj je da izraste u radoznalu, samostalnu, zadovoljnu i sigurnu osobu koja veruje da može da uči i napreduje.
U galeriji ispod pogledajte i savete ruske doktorke o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
