- Takmičarski duh koji je umereno razvijen kod dece može da bude veoma koristan.
- Preterana kompetitivnost nije dobra jer može da dovede do razvoja perfekcionizma i samokritike, a određeni znaci pokazuju da se kod deteta razvija nezdrav takmičarski duh.
Takmičenje je normalan deo života, ali kod dece koja tek uče da se nose sa emocijama može da preraste u nezdravu osobinu. Iako zdrav takmičarski duh može da podstakne decu na sazrevanje i jačanje socijalnih veština, preveliki pritisak vodi u stres, anksioznost i sagorevanje. Stručnjaci objašnjavaju kako usmeriti decu da razviju zdrav odnos prema takmičenju, sa fokusom na trud, timski rad i zabavu, piše Parents.
Svi smo čuli izreku da malo takmičenja nikome ne škodi, ali granica između zdravog podsticaja i nezdrave opsesije može biti tanka. Iako je takmičenje prirodno i podstiče nas da budemo bolji, može postati problematično ako dete ne zna da se nosi sa porazom i frustracijom.
"Naši mozgovi su programirani za takmičenje", objašnjava dr Kristina Li, psihijatar. "Takmičenje može biti veoma pozitivan podsticaj koji vas motiviše da budete bolji i naučite kako da poboljšate svoje rezultate. Ali problem je u tome što kod dece, čiji mozak još nije u potpunosti razvijen i koja se teže nose sa emocijama, impulsivna takmičarska crta može da preraste u negativne aspekte poput samokritike ili perfekcionizma."
Dr Li dodaje da nezdrava takmičarska nastrojenost može početi ljutnjom zbog poraza u društvenoj igri, a kasnije prerasti u opsesiju ocenama, insistiranje na tome da se bude prvi u redu ili čak odbijanje isprobavanja težih zadataka zbog straha od neuspeha. "Kada nečija samovrednost počne da zavisi od pobede, postignuća ili nadmašivanja drugih, vreme je da se tome posveti pažnja", kaže dr Li.
"Nezdrav takmičarski mentalitet na kraju može da uguši uživanje, radoznalost i zdravo preuzimanje rizika potrebnog za istraživanje, čime se gube sve pozitivne strane takmičarskog duha."
Takmičarski duh kod dece
Dr Sintija Vedžar, vanredna profesorka na "Lebanon Voli" koledžu, kaže da je takmičarski duh kod dece često očigledan jer još nisu naučila da prikrivaju svoja osećanja kao odrasli. "Dok odrasli mogu biti jednako, ako ne i više takmičarski nastrojeni, često to kriju iza suptilnog ponašanja, pasivnih komentara ili strateških društvenih veština", kaže dr Vedžar.
"Nasuprot tome, deca svoju takmičarsku nastrojenost obično izražavaju na očiglednije načine, poput hvalisanja, vređanja ili burnih emocionalnih reakcija na poraz."
Njihova emocionalna regulacija još se razvija, pa su im reakcije "na dlanu". To nije nužno loše jer daje jasan uvid u svoje misli, ali znači da ih treba učiti kako da se nose sa pobedom i porazom, kao i da razvijaju empatiju i širu perspektivu.
Takmičenje se ispoljava u različitim oblastima. U školi se, prema dr Vedžar, deca mogu boriti za najbolje ocene i odobravanje nastavnika, što može da ih motiviše, ali i dovede do stresa, perfekcionizma ili varanja. U sportu takmičenje može biti fizičko i agresivno.
Deca mogu previše da pritiskaju sebe i saigrače, što vodi do sagorevanja i gubitka zabave, ali s druge strane mogu pomeriti svoje granice i razviti izuzetan talenat. U društvenim interakcijama, takmičenje se ispoljava kroz borbu za popularnost, posedovanje najnovije odeće i tehnologije, kao i privlačenje najveće pažnje.
Posledice nezdravog takmičenja
Iako malo takmičenja može biti zdravo, dr Li upozorava da previše takmičenja stvara hronični stres koji može dovesti do sagorevanja, zanemarivanja saradnje pa čak i laganja o postignućima. Deci može oduzeti radost u aktivnostima koje su nekada volela, naročito u sportu. Prema podacima Američke akademije za pedijatriju, čak 70 odsto dece napušta organizovane sportove do 13. godine zbog pritiska i nezdravog takmičenja.
"Preterani pritisak povećava rizik od depresije, anksioznosti, napada panike i problema sa spavanjem", kaže dr Li. „"Ponekad u adolescenciji može dovesti i do zloupotrebe supstanci."
Dr Karla Alan, rukovodilac odeljenja psihologije u dečjoj bolnici "Feniks" dodaje da nezdravo takmičenje može uzrokovati da se deca udalje od sopstvenih vrednosti. "Neka deca mogu da se povuku ili odustanu, dok druga mogu da ispoljavaju intenzivan bes prema vršnjacima, roditeljima, trenerima ili sebi, što narušava njihov kvalitet života", kaže dr Alan.
"Bez intervencije, ti znaci postaju sve češći i intenzivniji. Na primer, dete koje pokazuje fizičku agresiju često prvo pokazuje verbalnu." Kako odrastaju, mogu pribegavati i varanju kako bi pobedili, a u sportu čak i korišćenju sredstava za poboljšanje performansi.
Znaci za uzbunu
Kada su deca preterano takmičarski nastrojena, često nerado isprobavaju nove stvari ili se upuštaju u izazove, naročito ako misle da neće uspeti, objašnjava dr Li. Mogu se plašiti neuspeha i zbog toga se povući. Možete primetiti i mnogo negativnog unutrašnjeg govora, samokritike, ekstremnih emocija nakon gubitka, kao i nemogućnost oporavka od neuspeha.
Stručnjaci navode i druge znake: stalno upoređivanje sa vršnjacima, strah od neuspeha, nedostatak saradnje, ispadi besa nakon poraza, izbegavanje takmičarskih situacija, hvalisanje i omalovažavanje drugih. Takođe, znaci mogu da budu i nemogućnost timskog rada, perfekcionizam, osećaj neadekvatnosti ili isključenosti, kao i odbacivanje od strane prijatelja.
Uloga društvenih mreža
Društvene mreže poput TikToka i Instagrama, iako služe za povezivanje, mogu da podstiču takmičarsko ponašanje, naročito kod tinejdžera, kaže dr Džudi Kraus sa Pasifik Ouks koledža. "Te platforme često podstiču osećaj takmičenja. Tinejdžeri se na internetu upoređuju sa drugima, želeći da budu popularni. Vršnjački pritisak ih navodi da učestvuju u virtuelnim trendovima, što može biti štetno", objašnjava ona.
Dr Vedžar dodaje da je kultura društvenih mreža usmerena na priznanje kroz lajkove, broj prijatelja i komentara. "To može stvoriti pritisak da se stalno predstavlja savršena slika, dok istovremeno izaziva osećaj neadekvatnosti ili isključenosti, poput straha od propuštanja (FOMO)", kaže ona. Rizike možete smanjiti ograničavanjem vremena pred ekranom, podsticanjem druženja uživo i sopstvenim primerom zdravih navika.
"Problem sa društvenim mrežama je to što normalan, svakodnevni život pretvaraju u takmičenje", dodaje dr Li. "Stvara se utisak da su tuđi životi savršeni, što kod dece izaziva osećaj anksioznosti. Zato je važno otvoreno razgovarati sa decom o tome da društvene mreže nisu stvarne i da prikazuju veoma filtriranu verziju nečijeg života."
Saveti za podsticanje zdravog takmičenja
Kada je reč o takmičenju, ključ je u ravnoteži. "Umesto da se fokusirate na pobedu, koncentrišite se na trud i prihvatanje poraza. Prebacite fokus na timski rad. Razgovarajte o osećanjima. Deca od vas traže podršku; budite im uzor u pronalaženju zabave u takmičenju", savetuje dr Kraus. Ako se stalno fokusirate na postignuća, dete će se osećati loše kada ne uspe. Umesto toga, fokus prebacite na napredak, upoređujući kako je dete radilo ranije i kako radi sada.
Dr Li nudi nekoliko konkretnih saveta za podsticanje zdravog takmičenja. Kao prvo, savetuje da se hvali trud, a ne ishod. "Istraživanja pokazuju da deca koja su pohvaljena za svoj trud razvijaju otpornost, bolje se oporavljaju od neuspeha i uče da se nose sa razočaranjem, jer se osećaju podržano i voljeno bez obzira na pobedu ili poraz", kaže ona.
Dalje, preporučuje kombinovanje različitih sportova i aktivnosti. "Težite ravnoteži takmičarskih i netakmičarskih aktivnosti i izbegavajte preranu specijalizaciju. Američka akademija za pedijatriju protivi se ranom usmeravanju dece samo na jednu oblast. Isprobajte različite sportove tokom godine i pravite pauze. Želite da vaše dete shvati u čemu uživa i da podstaknete timski rad umesto puke pobede", objašnjava dr Li.
Važno je i da budete uzor zdravog odnosa prema takmičenju. Postignuća treba slaviti, ali ona ne definišu vaše dete. "Svako može imati dobar ili loš dan, zato je važno naučiti decu kako da zadrže zdravu perspektivu. Takođe je ključno podsticati ih da daju prioritet odmoru i oporavku, što je neophodno za smanjenje sagorevanja", ističe dr Li.
Takođe, razgovarajte o tome šta uspeh zaista znači. "Mnogi mladi misle da je uspeh samo pobeda. Ako svoje dete naučite da uspeh može da znači biti dobra osoba, dobar saigrač, pružiti podršku, isprobati nešto novo ili uraditi nešto čak i kada znate da možda nećete uspeti, redefinisali ste pojam uspeha i pobede. To pomaže u izgradnji dugoročnog samopouzdanja", kaže dr Li.
Na kraju, podsetite ih da je cilj zabava. "Deca počinju da se bave sportom i drugim aktivnostima zato što su zabavne. Zato ih podsetite da bi cilj trebalo da bude zabava, a ne pobeda. Podstaknite ih da isprobavaju nove stvari, a ne da se fokusiraju samo na ono u čemu su već dobri", zaključuje dr Li.
U foto-galeriji pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: index.hr/Yumama
