Dve stvari mogu da presude da li će vaše dete biti uspešno: Ocene padaju u drugi plan pred ovim veštinama

• Dve veštine koje se ne uče u školi mogu značajno da utiču na šanse za uspeh dece u budućnosti. 
• Ove veštine stiču se u svakodnevnim situacijama i roditelji mogu da pomognu deci da ih usavrše. 

Jedna od najvećih promena je vezana za komunikaciju. Deca danas treba jasno da se izraze, ne samo u školi već i u svakodnevnom životu. I ne radi se samo o dobrom govoru. Radi se i o slušanju, razumevanju tona, prepoznavanju emocija. To se može videti rano. Dete koje može da kaže šta oseća, a da se ne zatvori ili ne bude preopterećeno, ima drugačiju vrstu samopouzdanja. To se pokazuje u prijateljstvima, u učionicama, kasnije čak i u radnim prostorima.

Zatim, tu je i prilagodljivost. Stvari više ne ostaju dugo fiksirane. Planovi se menjaju, očekivanja se menjaju, a novi izazovi se stalno pojavljuju. Deca koja nauče da se prilagođavaju, umesto da se opiru, imaju tendenciju da se bolje nose sa ovim. Ali prilagodljivost nije nešto što se uči kroz predavanja. Ona obično dolazi iz iskustva - pokušaja nečeg novog, neuspeha u tome, a zatim ponovnog pokušaja. I da, to znači da se deci dozvoli da se malo muče umesto da se roditelji prebrzo umešaju i pomognu svojih naslednicima.

1. Upravljanje emocijama

Emocionalna svest je jedna od onih stvari koje ljudi često previđaju, ali ona tiho oblikuje sve ostalo. Kada deca razumeju šta osećaju, manje je verovatno da će reagovati impulsivno. Zastanu, razmisle i odgovore. To ne znači da ponekad neće biti uznemireni ili frustrirani - naravno da hoće. Ali vremenom uče kako da se nose sa tim, i to je usko povezano sa otpornošću. Sposobnost deteta da se oporavi nakon što stvari ne idu po njegovom, loša ocena, svađa sa prijateljem, gubitak utakmice... Ovi trenuci im se čine velikim i za njih jesu veliki. Ali su takođe i prilike kada deca mogu da vežbaju i grade tu unutrašnju snagu. Pružanje prilike detetu da oseti razočaranje, a da se zatim iz njega izdigne, da ga prevaziđe, pomaže mu da izraste u osobu koja ne odustaje lako.

2. Razmišljanje izvan očiglednog

Još jedna veština koja postaje sve važnija je kritičko razmišljanje. Deca su stalno okružena informacijama. Ekrani, razgovori, škola, sve se stapa. Zato je sve važnija sposobnost da se postavljaju pitanja, da se o stvarima dobro promisli, da se ne prihvata sve zdravo za gotovo. Nije stvar u tome da se uvek bude u pravu. Radi se o tome da je važno da deca budu dovoljno radoznala da se zapitaju: "Da li ovo ima smisla?"

A uz to dolazi i rešavanje problema, onih svakodnevnih. Shvatanje šta da se radi kada nešto ne funkcioniše kako je dete zamislio. Pronalaženje malih, ali efikasnih rešenja bez čekanja da neko drugi to popravi. Deca kojoj se da prostor da shvate stvari, čak i u jednostavnim situacijama, vremenom postaju nezavisnija.

Sve počinje kod kuće

Ono što je važno da roditelji znaju je da se nijedna od ovih veština ne uči u školi. One se razvijaju svakodnevno, kroz uobičajene dnevne situacije i interakcije - kroz porodične razgovore za ručkom, kroz rešavanje nesuglasica, učenje kako se postupa nakon greške... Deca stalno posmatraju i uče više iz onoga što radimo nego iz onoga što govorimo.

Ne mora i ne može sve da bude savršeno. Ono što je važno jeste opšte okruženje - ono u kojem se deca osećaju saslušano, podržano i dozvoljeno im je da rastu svojim tempom. I tako će neprimetno steći ove veštine koje mogu da naprave veliku razliku u njihovo životu.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

U foto-galeriji pogledajte i mudre savete ruske doktorke o odgajanju dece: 

BONUS VIDEO: