- Neke greške koje roditelji prave mogu da ostave trajne posledice na zdravlje i život dece.
- Doktorka pedijatrije dala je savete šta roditelji mogu da rade drugačije, tako da zaista bude u korist deteta.
Roditelji bi učinili sve da zaštite svoju decu od svega lošeg i sigurno nikada ne bi namerno svoje naslednike doveli u opasnost. Ipak, čini se da mnogi nehotice to rade, a pedijatar dr Amanda Fur otkrila pet načina na koje roditelji mogu nenamerno da izlože svoje dete dugoročnim zdravstvenim problemima — i čak mu skrate život.
1. Korišćenje auto-sedišta okrenutog prema napred
Roditelji često prelaze sa auto-sedišta okrenutog prema nazad na auto-sedišta okrenuta prema napred kada njihovo dete ispuni minimalnu potrebnu težinu ili visinu, što je često oko prve godine. Možda im deluje da je detetu "previše tesno" u auto-sedištu okrenutom prema nazad, ali bi trebalo da razmisle ponovo.
Dr Amanda Fur napominje da ovo izlaže decu nepotrebnom riziku od povreda, jer sedišta okrenuta prema nazad — za razliku od sedišta okrenutih prema napred — raspoređuju sile sudara po celim leđima, glavi i vratu.
"Okrenuto prema nazad je daleko bezbednije i deca bi trebalo da ostanu okrenuta prema nazad koliko god im auto-sedište dozvoljava", rekla je. "U zavisnosti od deteta i sedišta, ovo je obično do druge ili do četvrte godine, a ponekad i duže. Kičma malog deteta se još uvek razvija, a u slučaju sudara okrenut napred stavlja ogroman stres na te krhke strukture tela".
2. Popuštanje pred malim izbirljivcima
Zaista nije lako kada je dete veoma izbirljivo i kada se oko hrane vodi svakodnevna borba, ali dr Fur kaže da popuštanje pred dečjima zahtevima za vreme obroka i odbijanjima malih "tiranina" može da sabotira njihovu ishranu do kraja života.
"Rane godine su kritičan period za uspostavljanje preferencija u hrani, raznolikosti crevnog mikrobioma i nutritivnih obrazaca koji mogu trajati doživotno", rekla je ona.
Razvoj mozga zahteva hranljive materije iz raznih namirnica, kao što su voće, povrće, masna riba, integralne žitarice, orasi i semenke. Nedostatak gvožđa, jedan od najčešćih nutritivnih problema u svetu, sve je češći kod male dece - i vremenom može trajno uticati na razvoj mozga i pažnju, rekla je ona.
Fur upozorava da se deci ne dozvoljava da jedu ultraprerađenu hranu (UPH), koja je povezana sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, raka, metaboličkog sindroma, gojaznosti, bezalkoholne masne bolesti jetre, dijabetesa tipa 2, depresije, demencije, pa čak i prerane smrti.
U međuvremenu, istraživanja pokazuju da zaslađena pića, uključujući naizgled zdrave voćne sokove, mogu izazvati anksiozne poremećaje kod dece.
"Sok je uglavnom šećer. Deci nije potreban sok, ali ako se nudi, trebalo bi da bude ograničen", dodala je pedijatrica.
Ali šta onda da radite ako imate malog izbirljivca za stolom? "Preporučujem ponovljeno izlaganje širokom spektru hrane, bez prisile ili podmićivanja. Zapamtite, može biti potrebno 10 do 15 izlaganja pre nego što dete prihvati nešto novo, zato nastavite da nudite", rekla je doktorka.
Ona napominje da mališani vole izbor, a pružanje niza zdravih opcija podržava nezavisnost, a istovremeno pomaže u uspostavljanju zdravih obrazaca ishrane.
3. Korišćenje društvenih mreža bez nadzora
Tinejdžeri se suočavaju sa epidemijom problema sa mentalnim zdravljem, delimično izazvanom društvenim mrežama.
"Prekomerna upotreba društvenih mreža povezana je sa poremećenim snom, društvenim poređenjem, sajber maltretiranjem i smanjenim vremenom provedenim u aktivnostima koje grade otpornost i zdravu samopercepciju", rekla je Fur.
"Stope anksioznosti, depresije, samopovređivanja i samoubistava među tinejdžerima, posebno devojčicama, naglo su porasle od početka 2010-ih. To se takođe poklapa sa široko rasprostranjenim usvajanjem pametnih telefona i porastom platformi poput Instagrama i TikToka među tinejdžerima."
Loše navike koje počinju rano mogu imati razorne posledice i neposredno i dugoročno. Nedavna studija je otkrila da su deca koja su dobila mobilni telefon pre 12. godine imala veću verovatnoću da razviju gojaznost i loše navike spavanja u poređenju sa onima koji ga nisu imali.
"Lično, ne dozvoljavam društvene mreže svojoj deci sve do blizu 16. godine", rekla je Fur.
Ako vaša deca imaju telefone ili tablete, ona preporučuje da ih držite podalje od spavaćih soba noću — i da njihove emocionalne borbe ne pripisujete "samo fazi".
4. Previše obaveza i premalo igranja
Roditelji vrlo često dobronamerno upisuju svoju decu na sto jednu aktivnost, časove i sportove, misleći da im to pomaže u razvoju, ali sve je to nauštrb slobodne igre. Dr Fur, međutim, ističe da nestrukturirana, slobodna igra za decu neophodnost, a ne luksuz.
"Ona je neophodna za zdrav rast mozga, emocionalnu regulaciju, fizički razvoj i dugoročno mentalno zdravlje", rekla je ona.
Stručnjaci tvrde da deca koja su stalno preopterećena obavezama često pokazuju znake hroničnog stresa, uključujući anksioznost, probleme sa spavanjem, nelagodnost u stomaku, loše varenje i stanja poput sindroma iritabilnog creva. Hronični stres je povezan sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja, hipertenzije i ateroskleroze.
"Američka akademija za pedijatriju je formalno priznala igru kao zdravstvenu nužnost", rekla je Fur. "Ona pomaže u izgradnji izvršnih funkcija, kreativnosti, otpornosti i veštine upravljanja konfliktima. Takođe smanjuje anksioznost."
5. Preskakanje ili odlaganje vakcina
Dr Fur ističe da roditelji nisu svesni koliko ovime škode svojoj deci.
"Želim da budem direktna: Odlaganje ili preskakanje preporučenih vakcina za decu ne čini mališane bezbednijim. Čini ih ranjivijima", rekla je.
Priznajući da je prevelika količina dezinformacija oko vakcinacije, Fur je branila tradicionalni raspored vakcinacije, deleći da je on osmišljen da pruži imunitet u tačno onim godinama kada su deca najosetljivija na ozbiljne komplikacije.
Dalje, ona napominje da preskakanje ili odlaganje vakcina može biti fatalno.
"Male boginje, koje mnogi roditelji pogrešno smatraju blagom bolešću, mogu izazvati trajne posledice, oštećenje mozga i smrt, dok veliki kašalj može biti smrtonosan za odojčad", zaključila je doktorka pedijatrije.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U foto-galeriji pogledajte i savete ruskog pedijatra o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
