Auto-sedišta su danas obavezna prilikom prevoženja dece mlađe od 12 godina ili niže od 135 centimetara. U proseku se cene ovih sedišta kreću oko 150 evra, ali sada onlajn mogu da se nađu u prodaji i neka koja koštaju 14 evra. Zašto je tolika razlika u ceni i da li su ta jeftina auto-sedišta jednako bezbedna? O ovoj temi je u emisiji "150 minuta" na TV Prva govorila instruktorka za auto-sedišta Marijana Jovanović.
"Moramo prvo da pođemo od toga da je glavni zadatak auto-sedišta, ako se desi saobraćajna nezgoda, da zaštiti ono najvrednije što imamo, to su životi i zdravlje naše dece. Dakle, ima jako bitnu ulogu. I kada pričamo o tome kolika je važnost, onda zaista moramo da vodimo računa kakva sedišta koristimo i na prvo mesto i osnovni uslov da je to sedište ispitano, testirano, da zadovoljava neki minimum sigurnosti koji je propisan od strane Evropske komisije, pa tek onda da pričamo dalje o nekim markama, kategorijama, budžetima i slično", rekla je Jovanović, pa objasnila kako se proverava da li auto-sedište koje kupujete ima sertifikat, odnosno kako da proverite da li je bezbedno.
"Vrlo jednostavno, na samom sedištu, negde na plastici, na poleđini sedišta ili čak nekad i na ovom platnu, treba da se pronađe jedna nalepnica, koja je obično narandžaste ili crvene boje, zavisno od modela auto-sedišta, od marke. I na njoj stoji ova oznaka u krugu, veliko slovo E, pa neki broj. E znači da je sedište za evropsko tržište, a broj je prosto broj zemlje u kojoj je rađen ovaj atest, tako da je on manje bitan. Dakle, bitno je da je sedište sertifikovano za korišćenje u Evropi. I ono što je dalje bitno je i kada je, odnosno koji atest poseduje. Važeći atesti su R44 kroz 04 i R129 i ta oznaka piše negde i na ovom atestu. I to je ono, kažem, osnovni uslov, kao kad kupujete automobil, pa je osnovni uslov da je tehnički ispravan. Znači, mora da prođe tehnički pregled. Eto, što je tehnički pregled za automobil, to je ATE za auto-sedište. Dakle, ispunjava neke minimalne kriterijume i da možete da budete sigurni da će u slučaju nezgode pružiti zaštitu. Sve ovo što se pojavljuje, mislim, prosto kad je neka velika potražnja za nekim proizvodom i očekivano je da se pojave neke kopije ili slično".
Govoreći o sedištu od 14 evra, Jovanović ističe da "za ovo nismo utvrdili da ima atest i prosto negde nije ni logično da tako nešto dobije atest, jer posle su tu pitanje i bočnih sudara i ostalih zaštita".
Instruktorka je dalje objasnila da se najveći broj udaraca odnosno udesa događa frontalnim odnosno prednjim delom automobila, ali je veliki broj udaraca i sa bočne strane.
"Trudimo se da napravimo neki sistem zaštite kao što je pojas, kao što su auto-sedišta. Takođe, i svi ti kaiševi kojima se deca kopčaju, oni moraju da budu ispitani, testirani, da izdrže određene mase, jer svako od nas kad dođe do saobraćajne nezgode postaje teži nekoliko puta nego što jeste, odnosno množi se ta masa sa brzinom. Nekoliko desetina puta postajemo teži, prosto ti kaiševi moraju da izdrže to, moraju da mogu jako da se stegnu, da ne bi spali nam sa ramena, da ne bi se podvukli, izleteli. Mislim, postoji čitava nauka koja se bavi time i ne treba da gledamo da bismo uštedeli na tome da kupujemo neke kopije koje prosto neće odraditi taj svoj posao".
Da li je najskuplje i najbezbednije
Jedna je priča ukoliko sediše nema atest odnosno sertifikat da je bezbedno, ali šta se dešava sa jeftinijim auto-sedištima koja imaju atest? Da li su i ona manje bezbedna od onih skupljih?
"Najbitnije od svega je da se auto-sedište koristi na pravilan način. Možete imati najskuplje, najbolje po svim onim ocenama sedište, koga ne koristite na pravilan način, neće odraditi tu svoju svrhu. To znači da imate odgovarajuće uzrastu i razvoju deteta, da je sedište dobro montirano, da je dete čvrsto vezano. To su osnovne stvari. E sad, naravno, na cenu sedišta utiče mnogo toga. Nije samo bezbednost i ne znači da je ono najskuplje sedište i najbezbednije, jer tu imate različite vrste materijala, pa se prosto u nekim sedištima deca više znoje, neko manje, to naravno utiče na cenu. Način montaže, neka sedišta su na pojas, neka na izofiks, izofiks naravno poskupljuje cenu, ali ne znači da su ta sedišta bezbednija, prosto samo se mnogo lakše možda montiraju. Postoje razni drugi senzori koji vas upozoravaju, recimo ako ostavite dete u automobilu, ako niste dovoljno pričvrstili kaiševe da vam oni signaliziraju, sve to nešto utiče na cenu sedišta. A opet ne možemo reći da su ona i najjeftinija sedišta podjednako bezbedna kao i neka druga, prosto imate čvršću plastiku i neke dodatne delove.
Ali uvek kažem, na prvom mestu gledamo da u skladu sa svojim budžetom, znate i BMW ili Mercedes su najbezbedniji automobili pa ne može svako od nas to da priušti. Tako da gledate u okviru nekog budžeta koji imate da odaberete sedište. Prva i osnovna stvar je da sedište imate, a onda se dalje skoncentrišete da to sedište koje možete da priuštite koristite na pravilan način. To je ključ svega".
Kako se pravilno vezuju bebe
Deca do četvrte godine, otprilike nekih 18 kilograma, trebalo bi da koriste kaiševe na autosedištu, a posle se koriste pomoćna sedišta odnosno busteri sa naslonom i vezuju se pojasom auta, a ta pomoćna sedišta ih samo malo izdignu da bi pojas mogao bezbedno da ih drži, pojasnila je instruktorka Jovanović, a zatim objasnila kako se pravilno vezuju bebe u auto-sedištu.
"Ovo je karakteristično za bebe, one ne sede kao starija deca, nego su u tom poluležećem položaju. Ono što je bitno je da su glava, vrat i leđa u jednoj ravni. Kaiševi idu preko ramena, dakle ne ispod ruku nego preko ramena. Trudimo se da su kaiševi ravni, da nisu nigde uvrnuti. Spajamo kaiševe i kopčemo između bebenih nogu u kopču koja je za to namenjena. Dakle, jako nam je bitno da nigde nije uvrnuto, nigde zgužvan pojas i da taj pojas zategnemo. Znači, stežemo tako, i to je možda najčešća greška koju prave roditelji malih beba, stežemo tako da između deteta i kaiša sme da stane samo jedan prst. Taj jedan prst znači da niste preterano stegnuli, da dete može da diše, radi cirkulacija, sve je u redu, a opet je dovoljno čvrsto ako dođe do prevrtanja, okretanja, čega god. Kaiševi su ti koji drže dete u sedištu u slučaju saobraćajne nezgode, jako bitnu ulogu imaju i prosto na svim tim testiranjima pri 40-50 na sat oni su ti koji moraju da zadrže dete da ne izleti iz auto-sedišta. Druga stvar je sad da sedište treba pravilno da montiramo na način kako je proizvođač to propisao u automobilu. To su nam dve ključne stvari kad pričamo o montiranju - da je dete čvrsto vezano i da je sedište čvrsto i pravilno montirano u automobilu. Onda čak i da se desi neka nezgoda, možete da budete sigurni da su posledice mnogo manje nego one koje bi bile da je dete nevezano".
Poruka za roditelje koji drže dete u krilu
"Možete da držite dete u krilu jednom, dva puta, možda i sto puta, možda i stalno da prevozite tako i ako se ne desi saobraćajna nezgoda, nećete imati nikakav problem. Ali prvi put kad se desi nezgoda mi zapravo tek tad postajemo svesni koliko su značajna auto-sedišta i mislim da sad ne treba da se igramo tim verovatnoćama. Postoji nešto za razliku od perioda kad smo mi bili deca, naši roditelji sve što su mogli da urade za našu bezbednost je da izbegnu saobraćajnu nezgodu. Mi naravno radimo to isto. Ali danas treba da ovo shvatimo kao jednu privilegiju koju imaju današnji roditelji. Imala sam prilike radeći ovaj posao da pričam sa roditeljima koji su izgubili svoju decu, nažalost svaka priča je strašna na svoj način, ali jedna poruka onako zajednička svih njih je da mogu da vrate vreme da bi kupili ne jedno nego sto auto-sedišta i ne znam kakav automobil i vezivali i mučili se što mi kažemo uvek sa vezivanjem dece, ali za tako nešto nemaju prilike, tako da... Želim svim roditeljima da im nikad ne zatrebaju zapravo auto-sedišta, da se nikad ne uvere u to kako funkcionišu, sve to koliko znači auto-sedište, ali ih molim, apelujem na njih, onako, sama sam roditelj, pa mogu da kažem i roditeljski i sa strane struke, da koriste auto-sedišta uvek, da ih koriste bez izgovora i želim im da im nikad ne zatrebaju", poručila je za kraj instruktorka Jovanović.
BONUS VIDEO:
