- Postavljanje previše pitanja "tera" decu iz komunikacije, a roditelji često nisu ni svesni koliko zapitkuju mališane.
- Logoped tvrdi da je umesto pitanja bolje koristiti komentare na trenutnu aktivnost.
Rečenice se po vrsti dele na izjavne, upitne, uzvične i zapovedne. A istraživanja pokazuju da u komunikaciji sa detetom težimo da koristimo najviše upitne rečenice.
Razmislite, da li bi vam prijalo da u razgovoru sa bliskim prijateljem samo odgovarate na njegova pitanja? Ne baš. Možda biste bili u početku razgovorljiviji, ali kad bi on nastavio sa svojim pitanjima samo zahtevajući odgovore, i vaš entuzijazam sa početka bi splasnuo. Na kraju biste pobegli iz takve komunikacije.
Pitanja - zamka za roditelje
Roditelj lako upadne u zamku postavljanja pitanja. Razlog može biti da proveri da li dete zna neku reč i da li razume reč ili nalog. I ovo se često dešava u periodu detetovog progovaranja, a veoma često kod dece koja kasne u razvoju govora i jezika.
Kroz rad sa roditeljima uočavam da često nisu svesni na koji način vode komunikaciju sa detetom i da teško osvešćuju broj pitanja koja su postavili. Jedan od najboljih načina da vidimo koliko pitanja postavljamo tokom komuniciranja sa detetom jeste snimanje interakcije i to je ono što radimo tokom radionice na individualnim posetama.
Za svako pitanje koje biste postavili, dajte komentar. Umesto upitnih rečenica, koristite izjavne. Nakon svakog komentara, zastanite i dajte detetu priliku da vam odgovori (verbalno i/ili neverbalno).
Važno je da naglasim da svi komentari koje dajemo treba da budu u skladu sa situacijom u kojoj se dete nalazi u tom trenu. Deca koja nisu još progovorila ili su upravo progovorila, zahtevaju govor o sada i ovde. To znači da ne govorimo o događajima koji su se desili niti o onome što će se desiti. Tako da nećemo sad pričati o letovanju sa koga smo se vratili pre nekoliko meseci, niti o sankanju na koje ćemo ići za nekoliko meseci. Ali možemo reči da smo bili kod bake (kad se to desilo upravo sad) ili da ćemo ići na rođendan (kad se spremate i krećete na isti).
Primeri iz svakodnevice
- Primer: dok se dete igra, umesto da pitate "Šta radiš?", recite "Slažeš kocke."
- Primer: dok posmatrate slike u knjizi, umesto da pitate "Gde je zeka?", kažite "Vidi, zeka se sakrio!"
- Primer: kad vam dođu gosti, umesto da pitate "Ko je došao?", kažite "Evo, tetka došla!"
Preduslovi za uspešnost u ovoj aktivnosti:
- ne žurite,
- razmislite da li postavljate pitanje ili komentarišete,
- nakon komentara sačekajte da se dete uključi u interakciju,
- komentari moraju biti vezani za trenutnu situaciju.
Roditelj ovo ne radi namerno. Osnovna želja roditelja jeste da dete razume i krene da priča. Ali dete ne može da uči kroz postavljanje pitanja. A i dete koje je počelo da priča, možda bi reklo više ili bi rado reklo nešto drugo, ali mi ga zaustavljamo u tome što tražimo isključivo odgovor na naše pitanje.
Hanen centar
Tekst je nastao na osnovu Hanen saveta za roditelje dece koja kasne u razvoju govora. Hanen centar je neprofitna organizacija iz Kanade posvećena pomaganju deci da komuniciraju najbolje što mogu. Postoji od 1975.godine kad je razvijen program "Za razgovor je potrebno dvoje" koji obučava roditelje kako da pomognu detetu da komunicira. Hanen centar obučava logopede širom sveta za primenu licenciranih programa.
U foto-galeriji pogledajte i savete psihologa o vaspitanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: stetoskop.info/Yumama
