Većina roditelja barem jednom je videla kako njihovo dete zadirkuje ili bude grubo prema drugom detetu. I dok je takvo ponašanje ponekad samo prolazna faza, u nekim slučajevima ono prelazi granicu i poprima oblike vršnjačkog nasilja.
Ali šta kad shvatite da vaše dete nije žrtva već možda upravo ono koje druge povređuje?
"Izreka 'povređeni ljudi povređuju druge' i te kako važi", objašnjava licencirana psihoterapeutkinja Malka Šo. "Nasilje najčešće proizlazi iz nezadovoljenih emocionalnih potreba, a ne iz čiste zlobe", prenosi Parents.
Srećom, postoje znakovi koji mogu da pomognu da da prepoznate ako vaše dete pokazuje rane oblike nasilnog ponašanja i reagujete na vreme. Ovo je 7 najčešćih:
1. Mora uvek da ima kontrolu
Deca koja stalno nameću svoja pravila i ne mogu da se dogovore sa drugima, često kroz igru testiraju odnose moći. Ako vaše dete koristi pretnje, ucene poput "Ako ne uradiš šta ja kažem, ne možeš da dođeš kod mene" ili uvek mora da pobedi, to može biti znak potrebe za kontrolom ili ponašanja koje je videlo kod drugih.
2. "Samo se šalim!" ali nije smešno
Ako vaše dete često "zafrkava" druge i skriva to iza šale, vreme je za razgovor. Takvo ponašanje može da ukazuje na manjak empatije ili pokušaj da se kroz ismevanje stekne pažnja i osećaj moći.
3. Osećaj da je "bolje" od drugih
Komentari poput "Ona je čudna" ili "Ionako je niko ne voli" mogu da otkriju osećaj nadmoći koji često proizlazi iz nesigurnosti. Deca koja osećaju potrebu da se uzdignu iznad drugih mogu lakše da skliznu u nasilna ponašanja.
4. Tajnovitost i skrivanje onlajn aktivnosti
Ako vaše dete skriva poruke, brzo gasi ekran kad dođete ili koristi alternativne naloge, možda nešto pokušava da sakrije. Onlajn svet pruža "sigurnost" anonimnosti, što može da podstakne onlajn nasilje.
5. Uvek je neko drugi kriv
Ako vaše dete često izbegava odgovornost i prebacuje krivicu na druge ("Oni su me naljutili", "Sami su to tražili"), to može da ukazuje na nedostatak uvida u sopstveno ponašanje. Ponavljanje ovakvih obrazaca može da učvrsti nasilne tendencije.
6. Nedostatak empatije
Svi razvijaju empatiju u svom ritmu, ali ako vaše dete ne pokazuje saosećanje kad neko drugi pati ili, još gore, to mu je smešno, to je znak za uzbunu. Posebno obratite pažnju na okruženje: vršnjačke grupe koje podstiču ismevanje i isključivanje mogu snažno da utiču.
7. Javljaju vam se iz škole
Ako vam učitelji ili stručni saradnici u školi javljaju da vaše dete često zadirkuje, bude grubo ili se teško nosi s granicama, nemojte to da ignorišete iako se kod kuće ponaša "savršeno". Deca ponekad pokazuju različita ponašanja u različitim okruženjima.
Šta roditelji mogu da urade
- Razgovarajte bez osuđivanja. Pitajte šta se događa u školi i među prijateljima. Otvorena i redovna komunikacija ključ je svega.
- Postavljajte pitanja koja podstiču razmišljanje. Umesto da kritikujete, pitajte: "Kako misliš da se drugo dete osećalo?" ili "Šta bi sledeći put moglo biti bolje?"
- Budite jasni oko vrednosti. U našoj kući se ponašam s poštovanjem. Jasne granice i doslednost u pravilima pomažu deci da znaju šta se očekuje.
- Pratite onlajn aktivnosti. Onlajn nasilje je često teško primetiti, ali može da ima ozbiljne posledice. Zajedno definišite pravila korišćenja tehnologije.
- Potražite pomoć ako treba. Nasilno ponašanje često ima dublje korene – nesigurnost, trauma, problemi u regulaciji emocija. Stručnjaci poput školskih psihologa ili terapeuta mogu da pomognu.
Imati dete koje pokazuje znake nasilja ne znači da ste "loš" roditelj. Ali prepoznati problem i reagovati na vreme, to je odgovorno roditeljstvo.
BONUS VIDEO:
(miss7mama.24sata.hr/Yumama/Nataša Zlatković)
