3 tipa dece koja najčešće imaju probleme u školi: Strah, agresija, povučenost ih ometaju da se druže i uče

Asocijalno ponašanje, povučenost, stidljivost kao i agresija, ometanje nastave, nasuprot strahu od svega što ima veze sa školom, različiti su tipovi ponašanja neprilagođene dece kako kada krenu u prvi razred. I kasnije se sve teže prilagođavaju. Ovo su tri najčešća tipa mališana koji imaju probleme sa učenjem i školom generalno.

Vrlo brzo škola može za takvo dete da postane mesto koje će izbegavati svim silama – na primer, pretvaraće se da su bolesni, samo da ostanu kod kuće. Ako je iz bilo kog razloga vaše dete postalo ovakvo, može vam pomoći samo psiholog koji će sa njim raditi i dati konkretne preporuke kako da podignete mišljenje deteta o sebi i bude manje plašljivo i stidljivo.

 Ali postoje univerzalni saveti koji mogu biti korisni roditeljima stidljive dece. Pre svega, važno je da pohvalite takvo dete za bilo koje njegovo dostignuće, ma koliko se činilo beznačajnim - uostalom, svaka osoba ima svoj maksimum.

Jednako je važno stvoriti uslove u kojima će se stidljivo dete osećati kao pobednik - na primer, spremiće sobu, za šta se mora pohvaliti, čime se uspostavlja osećaj uspeha. Takođe je neophodno da stidljivo dete što više komunicira, u početku sa prijateljima, što će mu omogućiti da zaključi: svet oko njega nije toliko opasan kao što je mislilo, a dobrih ljudi ima više nego loših.

Dete sklono agresiji

Takva deca su glavobolja za sve, od učitelja do vršnjaka. Oni stvaraju problematične situacije ne samo na odmoru, već i tokom časova, sprečavaju drugu decu da uče, a nastavnike da predaju. Ali najviše od svega, takva deca sama sebi stvaraju neprijatnosti: usvajaju znanje gore od svojih drugova iz razreda, jer su zauzeta izmišljanjem raznih spletki - a ponekad i izvođenjem šala na času.
U učionici se prema njima ne postupa dobro, pa se često osećaju usamljeno, nikome nisu potrebni. Ni sami nisu srećni što se ponašaju na ovaj način, ali ne mogu da to isprave – želja da se svađaju i ljute jača je od njih.

Opšte je prihvaćeno da agresivna deca pate od nedostatka ljubavi i pažnje odraslih, a takvo stanje se zaista dešava: deca grubih i neljubaznih roditelja tiranina ne pokazuju svetu svoje najbolje kvalitete. Ali ni deca koja su u porodici obožavana i koja žele da im se ispuni bilo koja želja nemaju manje šanse da odrastu u nasilnike.

I u prvom i u drugom slučaju, agresija deteta mora biti usmerena u mirnom pravcu. Sport se najbolje nosi sa ovim zadatkom, ali kreativne aktivnosti - vajanje, crtanje, sviranje instrumenata - daju dobar rezultat. Ne treba zaboraviti ni na šetnje na svežem vazduhu, one su korisne ne samo za fizičko, već i za mentalno zdravlje. Agresija koju je dete pokazalo, čak i ako ne odmah, će se smiriti posle šetnje.

Da bi agresija trajno nestala, važno je stalno obraćati pažnju na ponašanje deteta u školi. Još bolje je razgovarati o svakom incidentu, posebno fokusirajući se na njegove moguće posledice. Deca, čak i ako nam se čini da više nisu mala, nemaju apsolutno nikakvu sposobnost da predvide do čega može dovesti ovi ili onaj postupak, a zadatak odraslih koji su im bliski je da im to objasne. Jednako je važno objasniti detetu da se sva pitanja rešavaju mirnim načinom.

Dete sa visokim nivoom anksioznosti

Takva deca se plaše svega na svetu: puta do škole, primedbe nastavnika, ismevanja drugova iz razreda, loša ocena mogu da ih odvedu u depresiju.

Ako je vaše dete zabrinuto zbog bilo čega u vezi sa školom, možda ste ga tamo upisali prerano: ono jednostavno nije spremno za tako ozbiljnu promenu. Najčešće se to dešava kod dece rođene na jesen-zimu koja do 1. septembra još nisu dostigla uzrast potreban za školu. Nije slučajno da je generacija naših majki i baka htela da svoju decu pošalje u školu ne godinu dana ranije, već godinu dana kasnije, kada su dostigla potreban nivo socijalne adaptacije.

BONUS VIDEO