DA LI ZNATE ŠTA VAM DECA RADE U ŠKOLI? Psiholog Lajović nam otkriva neke od uzroka nasilnog ponašanja

Zašto su slučajevi nasilja sa najtežim posledicama, od strane maloletnika u školama postali sve češći? Kako reagovati kada primetite prve znake agresije svog deteta još u najranijem uzrastu, kako korigovati ovakva ponašanja? Kolika je odgovornost roditelja za nasilne izgrede učenika u školama? Na mnoga od ovih pitanja, za Yumamu, odgovorila nam je Biljana Lajović, psiholog sa bogatim iskustvom u uspostavljanju sistema zaštite dece i mladih od nasilja, nekada osnivač i koordinator Jedinice za zaštitu od nasilja u Ministarstvu prosvete, vođa programa “Škola bez nasilja”, učesnik u vođenju i realiziji projekata ”Psihološke krizne intervencije u obrazovno-vaspitnim ustanovama.

Da li se nasilno ponašanje može korigovati, promeniti? Koje su to metode i da li je razvijanje empatije dovoljno?

“Roditelji i drugi odrasli treba da bez odlaganja i uvek reaguju na sva agresivna i nasilna ponašanja. Time utiču i na buduća ponašanja dece i pokazujete da takvo ponašanje nije za vas prihvatljivo, da ga ne odobravate. Dakle, ne prihvatate određeno ponašanje, ali dete zbog toga ne odbacujete već hoćete da mu pomognete da ostvari pozitivnu promenu ponašanja. Događa se da se deca različito ponašaju u kući i školi - na jednom mestu su mirni, ne ponašaju se neprihvatljivo, a na drugom se neprimereno, neprepoznatljivo loše odnose prema drugima. To može da zbuni, uznemiri i iznenadi roditelje; ne znaju šta se dešava, kako oni da se ponašaju.

Mnoge okolnosti i karakteristike drugih ljudi dovode do različitog ponašanja dece. Jedan je to što deca nemaju izgrađen jasan sistem vrednosti koji bi ih vodio, a naročito im je problem i izazov kontrola emocija, impulsa- to je nešto što može da se ući i nauči. Razlika u ponašanju može da se javi zbog drugačijih pravila koja važe ili ne važe u nekim sredinama i koja se primenjuju dosledno ili nedosledno. Nekad su pokazatelj nesnalaženja u vršnjačkoj grupi

Kako roditelj da reaguje, razgovara sa detetom koje je bilo nasilno?

“Ako je roditelj saznao da se njegovo dete nasilno ponašalo treba o tome odmah, otvoreno da razgovara sa svojim detetom- ne treba da gubi kontrolu nad svojim ponašanjem, da ne viče, preti. Dete treba da ispriča šta se dešavalo, da opiše situaciju- ne da objašnjava, da se opravdava („ja sam njega udario jer je on meni rekao...“). Tako roditelj može da otkrije koje sitaucije predstavljaju „okidač“ za nasilno ponašanje deteta, da dete ne zna kako da ispravno reaguje kad se događa nešto mimo njegove volje, da prihvata ponašanje vršnjaka da bi bilo deo grupe i sl. Otvorenim, strpljivim razgovorom možete da otkrijete šta se dešava sa detetom, zbog čega se nasilno ponaša. Tada može detetu da se pomogne - da nauči drugačije načine reagovanja i ponašanja, da kontroliše emocije.

Ukoliko ova ponašanja ugrožavaju druge ili samo dete, veoma su intenzivna, ne prekidaju se, neprimerena su uzrastu, traju duže, treba da se potraži pomoć stručnjaka. Bolje je da se čim uočite i ne znate kako da postupate i pomognete detetu odmah obratite za savet, podršku stučnjaka. Važno je da se suočite sa sa činjenicom da se dete nasilno ponaša i da to prihvatitiene tražite nekritično opravdanje po svaku cenu koje će vas sprečiti da tražite i nađete pomoć. Budite iskreni i otvoreni za predloge stučnjaka. Aktivno se uključite, ako je potrebno da vi promenite svoje ponašanje učinite to.

Imajte na umu da ako se ne deluje na vreme takvo ponašanje može da eskalira pa će kasnije biti daleko teže da se menja.”

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

(Yumama/J.D.)