Zašto je toliko važno da deca nauče da poštuju životinje? Tako usvajaju ono najbitnije da bi postali ljudi

Empatija podstiče ljubaznost, saosećanje i moralnu snagu i efikasan je lek protiv maltretiranja, agresije i raznih predrasuda i štetnih stereotipa. Iako naše društvo još nije naviklo da ističe empatiju, ona doprinosi razvoju veština kritičkog mišljenja, priprema decu za život u svetu odraslih i pomaže im da ostvare svoje ciljeve.

Šta je humanost prema životinjama?

Saosećanje i briga za druga stvorenja su veštine koje se moraju naučiti od malih nogu a ako izostanu, mogu da postanu veliki problem. Različite studije u SAD i Velikoj Britaniji, uključujući psihologa Roberta Poreskija sa Univerziteta Kanzas Stejt, pokazale su korelaciju između privrženosti kućnom ljubimcu i višeg nivoa empatije.

Međutim, takva ideja nije nova: još 1699. godine filozof Džon Lok je u svojim spisima ubeđivao da deca treba da nauče da brinu o životinjama tako da su „od kolevke navikla da budu nežni prema svim inteligentnim stvorenjima“.

Čini se kao da je razlog očigledan: briga o životinjama, poput kućnog ljubimca, pomaže deci da budu manje egocentrična. Ali empatija takođe uključuje sposobnost razumevanja neverbalnih signala, tj. izraza lica, govora tela, gestova i životinja ne nude ništa osim neverbalnih signala.

Kada čuje mače kako mjauče kada želi da jede, ili vidi psa kako trči ka vratima kada želi da izađe napolje, dete je prinuđeno da pomisli: „Koje su njihgove potrebe i kako da pomognem?“.

Šta preporučuju dečiji psiholozi

Kao što je primetila poznati ukrajinski psihološkinja i stručnjak za razvoj deteta Svitlana Roiz, prvo što treba da uradite je da objasnite detetu da je životinja živo biće:

• koji ima svest i potrebe
• kojoj je potrebno poštovanje granica
• koje oseća
• koje je tebi posvećeno
• koje ima svoj karakter i ukus
• koje može biti bolesno
• zahteva fizičku aktivnost
• čiji je život utkan u tvoj
• koju ćeš morati da jednog dana pustiš

Deca se ne rađaju sa sposobnošću da razumeju emocije, ali ideja da su osećanja životinja manje vredna od osećanja ljudi je samo uobičajena predrasuda, a ne utvrđena istina.

Istraživač sa Univerziteta Jejl, Meti Vilks, u jednom od svojih radova pišu da se „mišljenje da su ljudi moralno važniji od životinja javlja kod dece u kasnom uzrastu razvoja, odnosno stiče se“.

Stoga, da bi se to sprečilo, važno je vaspitati dete da shvati da i druga živa bića imaju osećanja, želje, strahove i iskustva. I da ih na isti način treba poštovati i ceniti.

Jednostavnim obraćanjem pažnje na emocije i osećanja životinja, kao što je kućni ljubimac koji živi kod kuće, roditelji mogu pomoći deci da shvate da i oni imaju svoja interesovanja ili želje koje se mogu razlikovati od njihovih.

Za ovo je potrebno samo češće postavljati pitanje: „Šta misliš kako se pas sada oseća? Šta bi sad hteo? Hoće li sada da se igra sa tobom?"

Ali ako porodica nema kućnog ljubimca, to ne znači da je za podizanje humanog odnosa prema životinjama kod deteta neophodno hitno nabavitiiti psa, mačku ili drugu malu životinju. Zapamtite da takva odluka treba da bude veoma promišljena.

Kućni ljubimci su, u stvari, punopravni članovi porodice, za koje dete ne može biti odgovorno. Umesto toga, možete da se upoznate sa svetom životinja uz pomoć knjiga, filmova i crtanih filmova, kao i raznih edukativnih video zapisa. Gledajući život životinja u divljini na video snimku i čitajući priče o životinjama, možete naučiti mnogo više o njima od posete zoološkom vrtu.

Što više dete zna o životinjama i njihovim karakteristikama, to će njegov stav biti brižniji. I čitajući beletristiku o životinjama sa detetom, možete pronaći mnogo zajedničkog između osobe i životinje.

Kako dati primer

Drugi važan aspekt je veština ne samo empatije, poštovanja i razumevanja životinja, već i delovanja. I ovde je glavni zadatak roditelja da daju pravi primer: zajedno posetite azil za životinje, napravite hranilicu za ptice ili im stavite posudu za piće.

Odgajajući decu da imaju human odnos prema životinjama, važno je ne štititi decu od negativnih emocija. Deca treba da shvate da su, kao i njihova sopstvena osećanja, neprijatna i osećanja drugih. I upravo u takvim situacijama treba podržati druge – nije bitno da li je reč o životinjama ili ljudima. Na kraju krajeva, sva živa bića zaslužuju poštovanje, brigu i zaštitu.

To je moć empatije – u svesti o sebi ne samo kao zasebnom „ja“, već i kao o delu „mi“. Shvatanje ovoga vodi ne samo do brižnog odnosa prema drugima, već i do života punog smisla.

BONUS VIDEO