VRŠNJAČKO NASILJE, STRAH SVAKOG RODITELJA: Psiholozi otkrivaju ko su deca nasilnici, a ko žrtve

Nasilje se sve češće dešava među decom, neretko i u školama. Sve češće se može čuti o tučama među devojčicama, ali i o slučajevima kada su učenici nasilni prema nastavnicima.

Dečji psiholog Ekaterina Madenko je za gazeta.ru kao jedan od glavnih razloga za nasilje među decom navela manjak emocionalne sigurnosti u timu.

"Umesto da podržavaju jedni druge, neka deca koriste nasilje da poboljšaju svoj status ili nadomeste manjak samopouzdanja. Druge privlači želja da manipulišu i kontrolišu. Postoje i socijalni faktori, poput želje da se dokažu drugarima (neka deca se uključuju u nasilje kako bi bila prihvaćena od strane nasilnika). Još jedan od razloga koji su utvrđeni istraživanjem je nedostatak supervizije odraslih i kontrole".

Stručnjaci ističu da žrtva nasilja može da postane bilo ko – ne mora to biti neko ko nosi naočare, ko je premršav ili gojazan, kako mnogi misle. Uzrok nasilja nema veze sa karakteristikama žrtve, već sa karakteristikama grupe – isto dete u jednoj grupi može biti odbačeno, a u drugoj može biti vođa.

Porodični psiholog Julija Tambalaeva kaže da je prisustvo potencijalnih podstrekača u učionicama jedan od glavnih uzroka nasilja: "To je nasilnik – osoba koja traži žrtvu kako bi se istakla među drugarima. Nasilje se u timu, odeljenju dešava pod nekoliko uslova: prisustvo osobe koja je podstrekač i treće strane koja ga podržava, kao i žrtve koja ne može da uzvrati".

Ko su nasilnici

Klinički psiholog Olga Boškova kaže da podstrekači nasilja u školama komuniciraju uspešno u učionicama, ali pogrešno koriste svoj potencijal da budu vođe.

"Oni su autoritativni, ponekad i autoritarni, umeju da potčine drugu decu sebi. Nemaju tolerancije prema drugima, smatraju da su uvek u pravu. Ne razmišljaju kritički o svojim delima, niti o svom načinu razmišljanja. Često počinju iz pozicije da traže pravdu ili ’kažnjavaju’ nekoga (žrtvu nasilja)".

Porodični psiholog Julija Tambalaeva dodaje da se uglavnom svi plaše osobe koja je nasilnik, iako se iza tog naizgled jakog karaktera može kriti veoma slaba osoba.

"To može biti osoba koja krije dubok bol, psihološke probleme, koja je doživela nasilje u prošlosti. Na primer, tinejdžer na taj nezdravi način ’guši’ svoju potrebu za ljubavlju, poštovanjem, prihvatanjem, koje ne dobija u svojoj porodici ili ih dobija previše".

Psholozi su saglasni da su nasilnici veoma često deca koja su nekada i sama bila žrtve nasilja

Ko su žrtve nasilja

Psiholozi ističu da žrtva nasilja može da postane bilo ko, a Olga Boškova kaže da su to "najčešće obična deca koja se nađu u pogrešno vreme na pogrešnom mestu".

"Čak i stabilno dete iz porodice pune razumevanja može da se nađe u toj situaciji. Ali, neke studije pokazuju da je među žrtvama nasilja dosta anksiozne dece, koja imaju karakteristiku da zavise od drugih, koja imaju poteškoće u komunikaciji sa vršnjacima i nezadovoljna su sobom. I obrnuto je moguća: žrtve nasilja mogu biti i deca koja su konfliktna, koja provociraju nasilje".

Pridruživanje nasilniku

Boškova ističe da postoji i fenomen pridruživanja nasilniku, odnosno kada druga deca pod njegovim uticajem postaju njegova "svita".

Psiholozi ističu da se nasilniku češće pridružuju deca koja imaju nisko samopouzdanje, koja imaju manjak pozitivnih iskustava u konstruktivnoj komunikaciji (imaju naviku komunikacije kroz konflikt). Takođe, na verovatnoću priključivanja nasilniku utiče i mišljenje grupe, odnosno strah da se pojedinac bori protiv grupe, te zato smatra da je bolje priključiti se grupi.

"Deca koja su u timu, ali ne učestvuju direktno u nasilju su zapravo svedoci. Oni se distanciraju od nasilja, ali to doživljavaju kao opasnost po sebe. Nemaju utvrđenu stav, ne zauzimaju se ni za šta, jer slabo razumeju kako grupa funkcioniše i plaše se da se izdvajaju bez neke spoljne podrške", zaključila je Olga Boškova.

BONUS VIDEO:

(Yumama/N. Z.)