ŠTA SE DOGAĐA AKO DETE KRENE U VRTIĆ PRE 3. GODINE: Stručnjaci kažu - ovo više treba mami nego bebi, ne žurite!

Da li je prerano da krene u vrtić? Da li će zaostajati u socijalnoj inteligenciji ako ostane kod kuće? Da li je bolje da ga čuva baka ili da ide u vrtić? Roditelji se po pitanju vrtića suočavaju sa raznim dilemama, a evo šta kažu stručnjaci!

Po pravilu, majke uglavnom pre 3. godine upisuju decu u vrtić: ako treba da rade, jednostavno nema drugog izbora. Ali ako imate izbor da li da pošaljete dete u vrtić ili ne, onda je bolje da ne žurite. Vrtići od 1,5-2 godine donose više štete nego koristi.

Poznati psiholog, autor knjiga o dečijoj psihologiji, Ljudmila Petranovskaja, sigurna je da je vrtić do 3 godine potrebniji majci nego detetu. Ako je majka ipak morala da pošalje bebu u jaslice, onda se prema vrtiću moraju postaviti najviši zahtevi. Preporučljivo je da ne bude više od 3 dece za svakog vaspitača. Detetu je možda potrebno mnogo pažnje, treba ga umiriti, nositi na rukama, hraniti na kašičicu – sve je to nemoguće kada jedan vaspitač ima grupu od 15, pa čak i 30 dece.

Mnogi roditelji pogrešno veruju da je njihovo dete srećno u vrtiću jer nema napade besa. U stvari, odsustvo suza nije pokazatelj, već još alarmantniji znak, kažu psiholozi. Dete u sebi akumulira iskustva, koja će pre ili kasnije dovesti do nekih problema. Deca mogu da izraze strah na različite načine – neka glasno vrište, dok se druga jednostavno "povuku u sebe". Beba doživljava ekstremni stres, a odrasli misle da je sve u redu, pa je važno obratiti pažnju na indirektne znake, a ne na očigledne suze.

"Što se dete ranije šalje u vrtić, to se gore razvijaju njegove kognitivne funkcije: govor, razmišljanje, pažnja“, kaže neuropsiholog Ekaterina Leonova. "Došla je majka devojčice koja je sa 1,5 godine poslata u vrtić. U početku je beba mnogo plakala, nije htela da pusti majku, ali onda se jednostavno povukla - prošla je kroz adaptaciju, kako kažu. Ali u isto vreme, govor devojčice je potpuno prestao da se razvija, sada ima 3 godine i praktično ništa ne govori".

Psiholozi savetuju da se posebna pažnja posveti adaptaciji dece na vrtić, jer to može negativno uticati na razvoj i mentalno zdravlje deteta. Ponekad se dešava da nervni sistem deteta ne može da se nosi sa stresom, a bebi je potrebna pomoć. Ako imate sledeće znakove, trebalo bi da prestanete da vodite dete u vrtić na neko vreme i posetite dečijeg psihologa:

• zastoj u razvoju - dete je prestalo da govori, da ide na nošu i da jede samostalno
• pojavili su se nervni tikovi, mucanje
• dete je počelo da grize nokte, izvlači rukave, petlja oko kragne i pravi druge opsesivne pokrete
• apatija, ne druži se u vrtiću
• jaka histerija prilikom rastanka ujutru (do povraćanja)
• nedostatak apetita u vrtiću i posle vrtića
• poremećaj sna (beba se budi plačući, vrišti; snovi postaju kratki)
• ponašanje neobično za dete: agresija, ili obrnuto - izolacija

Da li je uopšte moguće bez vrtića?

Mnogo zavisi od individualnih karakteristika deteta - neki ne mogu da se otrgnu od majke ni sa 3 godine, a onda je bolje sačekati još malo sa vrtićom, naravno ako je to zbog načina života i posla mame moguće. Psiholog Kira Makarova je sigurna: vrtić treba samo onoj deci koja to vole. Uvek se mogu naći drugi načini socijalizacije.

Neke majke kažu da nisu vodile dete u vrtić, a ono se odlično oseća i razvija. Neko je počeo da ga vodi u vrtić, a onda se predomislio - problemi sa spavanjem deteta su nestali, njegovo ponašanje se poboljšalo, a nove veštine su počele da se razvijaju. Što se socijalizacije tiče, psiholozi se slažu da je detetu zaista potrebna, ali ne na silu. Komunikacija sa decom u vrtiću može lako da zameni šetnje po igralištu i igre sa braćom i sestrama. Što je više takve komunikacije, to bolje. Dobro je kada dete posle 3 godine može da provede nekoliko sati dnevno sa drugom decom. Na ovaj ili onaj način, ne mogu sve majke priuštiti da ostanu kod kuće sa svojom decom. Stoga vrtić može biti odlična pomoć za potpuni razvoj bebe.

BONUS VIDEO:

(Yumama/T.A.S.)