Narod Sami živi na Arktiku i bavi se uzgojem irvasa. Njihov život je znatno drugačiji od onog koga mi imamo, ali pod neverovatnio teškim životnim uslovima, pronašli su načine kako da žive srećno i da budu ispunjeni. Kada je reč o roditeljstvu, mnoge će začuditi njihove navike, ali su na neverovatan način pripremili decu za život na Arktiku.

Žive u uslovima bez struje, nemaju puteve, borave u čistoj prirodi tundri, a temperatura je često - 30 stepeni. Vekovima ovaj narod primenjuje jedinstvenu filozofiju roditeljstva kako bi svoju decu pripremili za opstanak na Arktiku. Međutim, da biste razumeli tu filozofiju morate prvo da saznate nešto više o ovom narodu.

Svake godine narod Sami, u severnoj Finskoj, Norveškoj i Švedskoj, okupljaju se i kreću u sakupljanje i obeležavanje irvasa. Postupak je da obeleže irvasa tako što će ga nožem iseći u predelu uveta, a u tome učestvuju i mala deca.

Svake godine u junu ili julu, pod arktičkim ponoćnim suncem, porodice irvasa Samija u severnoj Finskoj, Norveškoj i Švedskoj okupljaju se na jednom od najvećih društvenih događaja u godini - obeležavanju teladi irvasa. Najmlađi dečaci i devojčice pomažu, pa tako mališani već od svoje desete godine uzimaju sopstvene noževe za označavanje, hvataju tele i obeležavaju oba uha jedinstvenom šarom u obliku zareza. Deca dobijaju svoj lični šablon za uši pri rođenju i koriste ga da obeležavaju svoja stada do kraja života.

Narod Sami uči decu kako da budu maksimalno samostalni, pa tako deca sama odlučuju kada će jesti, piti, šta će obući, kada je vreme za spavanje. Mnogima je ovaj način osamostaljivanja preteran i preuranjen, a zbog toga što deca sama odlučuju, mnogima mogu delovati kako su nedisciplinovana. Međutim, ovaj način vaspitanja samo deluje da je bez pravila.

Vremenom je ovaj jedinstveni stil roditeljstva evoluirao kako bi pripremio decu da se nose sa ekstremnim izazovima života na Arktiku. Jedan od vodećih principa je da umesto da sledi fiksni raspored, cela porodica se prilagođava svim zadacima koje treba obaviti, bilo da se radi o označavanju irvasa, putovanju ili drugim zajedničkim aktivnostima. U tim okvirima deca imaju moć i slobodu da sama biraju.

Veoma naporan proces označavanja irvasa traje nekoliko nedelja i sprovodi se samo noću, kada je napolju još ima dnevne svetlosti, ali je znatno hladnije nego tokom dana. To što se obavlja noću ovaj proces čini manje stresnim za irvase, a kako bi mogli zajedno da obavljaju posao, cela porodica menja ciklus spavanja, menjajući noć i dan.

Deca su budna, rade i igraju se cele noći, i tako nedeljama, zajedno sa svojim porodicama i kolegama . Oni dremaju tokom dana, sklupčaju se gde imaju priliku i mogu da odmore kada žele. Deca spavaju u vozilima, šatorima, ispod kišobrana, u kombiju tokom ovog zadatka. Takođe, prave pauze kako bi jela i odmorila se.

Zbog ovakvog načina života deca se što pre uče da imaju fleksibilne navike spavanja jer je to najbolji način da roditelji pomognu deci da se nose sa ekstremnim arktičkim godišnjim dobima.

U leto, tokom vedrih arktičkih noći, normalno je i da starija deca od 12 godina idu na pecanje sa prijateljima noću, a kući dolaze tek u ranim jutarnjim satima.

Međutim, jedna komparativna studija u Norveškoj otkrila je da su deca Samija "društveno nezavisnija i samostalnija od svojih norveških vršnjaka" i da oni na savršen način znaju kada sami da uzmu hranu i odu na spavanje, za razliku od vršnjaka u porodicama Norveškoj. Studija je takođe pozala da deca Samija bolje kontrolišu sopstvene emocije, a takođe su znatno nezavisniji i izdržljiviji.

Izvor: Yumama