Uticaj muzike na rani razvoj: Šta sve dete uči dok dok sluša, peva ili svira neku pesmu

Muzika igra važnu ulogu u našoj kulturi. Kada mislimo o svakodnevnom životu, muzika je prisutna u većini socijalnih i edukacionih aktivnosti. Slušamo muziku na televiziji, pa i kad idemo u bioskop. Kada slavimo rođendne muzika je takođe neizostavna. S obzirom na to koliko smo važnosti pridali muzici, nije iznenađujuće da je roditelji koriste kako bi izrazili radost ili umirili svoju decu. 

Na primer, kada pleše i kreće se uz muziku, dete razvija bolje motorne veštine, pritom pevanje uz pesmu pomaže u usavršavanju pevačkih sposobnosti. Uopšteno, muzika podržava decu u njihovom razvoju, te lakše uče tonove i stiču osećaj za ritam. 

Muzika i rani razvoj deteta

Mnoge studije su istraživale o važnosti muzike u ranom razvoju deteta još od 1950-ih. Dve široko prihvaćene činjenice su da deca ne doživljavaju muziku na isti način kao odrasli, i da je period do šeste godine najvažniji za razvoj muzičke inteligencije.

Razlog tome je što i najmanje bebe primaju muzičke tonove i nenamerno ih diferenciraju prema frekvenciji, melodiji i stimulusu. Prema istraživanjima, najranije godine su problematične za razdvajanje muzičkih tonova i za izgrađivanje mentalne organizacije sistema za memorisanje muzike. To znači da, kao i kod jezičkog razvoja u tim godinama, kod dece se razvijaju i muzičke sposobnosti kroz imitiranje i memorisanje ritma i tonova pesama ritmičnim tapšanjem i pevanjem uz muziku. Bez ove sposobnosti deca neće imati mogućnost da razviju svoje jezičke sposobnosti. 

Ipak, mogućnost da se razviju muzičke veštine je prouzrokovana i pozitivnim i negativnim faktorima. Stoga, dovoljno stimulisanje i izlaganje muzici je neophodno da bi se pomoglo detetu da svoj potencijal iskoristi za pravilan muzički razvoj. Tipičan negativni uticaj na muzički razvoj je kada roditelji nisu muzički orijentisani i ne izlažu aktivno svoju decu muzici. 

Važna uloga roditelja u muzičkom obrazovanju

Roditeljska uloga u muzičkom obrazovanju deteta je najvažnija kada se govori o širenju muzičkog horizonta deteta. Godinama se isticalo da deca čije su porodice više muzički orijentisane mnogo razvijenija u muzičkom smislu nego deca koja su izložena slabo muzički orijentisanom okruženju.

Istraživači su dokazali ovu situaciju kroz primere: izvršili su studiju koja je pratila rad i razvoj tri devojčice čije porodice imaju različitu muzičku pozadinu. Dok su roditelji prve devojčice profesionalci, roditelji druge su bili neprofesionalni muzičari. Treća devojčica je imala roditelje najmanje muzički orijentisane, praktično bez ikakve muzičke pozadine. Njihova istraživanja su pokazala da je glavna razlika  između dve porodice koje su izlagale decu različitoj muzici i one koja svoje dete nije izlagala uopste. Oni su dokazali da je bogato muzičko okruženje kod kuće poboljšalo dečje muzičke sposobnosti.

Dalja istraživanja su pokazala da roditelji stvaraju jaču vezu sa decom kada zajedno uživaju u muzici. Na ovaj način, muzika nije samo sredstvo za rast i razvoj, već pomaže da porodica provodi kvalitetno vreme zajedno. 

Pošto ne postoje negativne posledice ideje da se deca povežu sa muzikom, u ovoj aktivnosti roditelji mogu svakodnevno uživati sa svojim mališanima. Čak iako regularna doza slušanja klasične muzike ne rezultira poboljšanjem sposobnosti, ona će imati pozitivan uticaj na detetov osećaj za ritam, pokret, socijalne veštine i veštine slušanja drugih, i to na duže staze.

Uz sve to, postoji i veliki broj kratkotrajnih benefita. Slušanje muzike može biti umirujuće i zabavno, kako za roditelje, tako i za decu. U tom smislu, nije mnogo bitno da li je u prostoriji tišina ili se muzika sluša van časa ili zajedno sa ostalom decom u muzičkoj školi, dokle god najmlađi zaista uživaju u tome.