Vaše dete radi domaće zadatke redovno, pomaže vam oko čišćenja stola posle večere, pa čak pomaže i oko kućnih poslova vikendom. Da li je onda moguće da to isto dete i krade?

Pre nego što odreagujete, saznajte malo o tome zašto deca kradu i kako da zatražite pomoć. 

Zašto deca i tinejdžeri kradu?

Deca svih uzrasta- od predškolaca do tinejdžera - mogu doći u iskušenje da kradu iz različitih razloga.

Veoma mala deca ponekad uzimaju stvari ne shvatajući da stvari koštaju i da je pogrešno uzeti nešto a da se ne plati za to. 

Školarci obično znaju da ne smeju da uzmu nešto a da ne plate, ali mogu to uraditi bez obzira, zato što nemaju dovoljno samokontrole. 

Tinejdžeri znaju da ne smeju da kradu, ali mogu krasti da bi osetili uzbuđenje ili zato što njihovi prijatelji to rade. Neki možda čak veruju i da se mogu izvući nekažnjeno. Kako stiču sve više kontrole nad svojim životom, ponekada krađa može biti i izraz bunta.  

Nepoštovanje roditeljskog autoriteta: Kako da reagujete kada dete počne da odgovara, prkosi i vređa

Postoje i drugi, kompleksni razlozi za krađu. Deca mogu biti ljuta ili žele pažnju. Njihovo ponašanje može biti posledica stresa koji preživljavaju u kući, u školi ili sa prijateljima. Neki mogu da kradu zato što im je, u stvari, potrebna pomoć zbog emocionalnog ili fizičkog zlostavljanja kroz koji prolaze.

U nekim slučajevima, deca i tinejdžeri kradu zato što ne mogu da priušte ono što žele - na primer, mogu ukrasti popularni brendiran predmet. Takođe, mogu krasti kako bi nabavili novac za drogu.

Koji god da je razlog za krađu, roditelji moraju da otkriju koren problema u ponašanju i da otkriju da li postoji neki razlog za to, kao na primer, korišćenje narkotika.

Kako bi roditelji trebalo da reaguju?

Kada je dete uhvaćeno u krađi, roditelji bi trebalo da reaguju u zavisnosti na to da li je to prvi put i da li postoji obrazac. 

Kod veoma male dece, roditelji moraju da objasne mališanu da je krađa pogrešna - da kad uzima nešto bez pitanja ili plaćanja, povređuje nekog drugog. Ako predškolsko dete uzme komadić čokolade, na primer, roditelji bi trebalo da pomognu detetu da je vrati. Ako je dete već pojelo čokoladu, roditelji bi trebalo da odvedu dete nazad u prodavnicu da se izvini i da plate istu. 

Kod školaraca, takođe je veoma važno da dete vrati to što je ukralo. U prvih nekoliko razreda, već bi trebalo da nauče da je krađa pogrešna, ali i da se dobro upoznaju sa posledicama. 

Evo jednog primera:

Ako dete dođe kući sa narukvicom od drugara i očigledno je da ju je dete uzelo bez dozvole, roditelji bi trebalo da razgovaraju sa njim i da ga pitaju kako bi se ono osećalo da taj prijatelj uzme nešto od njega bez pitanja. Roditelji bi trebalo, takođe, da podstaknu dete da ga nazove i izvini se, objasni šta se desilo i da obeća da će vratiti ukradenu stvar. Ako vaše dete ne pokazuje znake kajanja i ne vidi šta je tu loše, potražite odmah pomoć psihologa.

Uticaj video igara na psihu i agresivnost: Obratite pažnju na virtuelni sadržaj koji se odvija pred očima deteta

Kada tinejdžeri kradu, poželjno je da roditelji preduzmu mere sa ozbiljnijim posledicama. Na primer, kada je tinejdžer uhvaćen u krađi, roditelji bi trebalo da ga odvedu u prodavnicu da upozna obezbeđenje i objasni i izivini se za to što se desilo. Sramota sa kojom će se suočiti jer je morao da vrati ukradenu stvar predstavlja najbolju lekciju zašto je krađa loša. 

Ako je u pitanju prvi put, prodavnice i firme mogu prihvatiti izvinjenje, dok će neke odmah prijaviti dete. I često se dešava da ne budu nakloni prema ponovnim prestupnicima. 

Dalje kazne, pogotovo fizičke kazne, nisu neophodne i mogu dete još više isprovocirati, te ga odvesti u još gore ponašanje.

Deca moraju da znaju da krađa nije samo uzimanje stvari iz prodavnice- ustvari je uzimanje para od vlasnika prodavnice. Takođe moraju da znaju da je krađa zločin i da vodi do posledica koje mogu biti mnogo gore od kazne, uključujući popravne domove, u nekim slučajevima i zatvor. 

Ako krade novac od roditelja, detetu bi trebalo da se ponude opcije da otplati dug u vidu dodatnih poslova po kući. Jako je važno da roditelj ne postavlja zamke detetu u nadi da će ga uhvatiti u krađi. To može dovesti do gubljenja poverenja između deteta i roditelja.

Ako dete nastavi da krade?

Ako je vaše dete kralo više od jednog puta, potražite profesionalnu pomoć. Ponavljanje može ukazivati na veći problem. 

Jedna trećina dece koja je uhvaćena u krađi kaže da je za njih teško da prekinu. Tako da je jako važno da pomognete deci i tinejdžerima da shvate zašto je krađa pogrešna i da se mogu suočiti sa ozbiljnim posledicama ako nastave to da rade. 

Ko sve može da vam pomogne da otkrijete u čemu je problem:

porodični terapeut ili savetnik,

pedijatar (koji može da vas uputi na terapeuta),

sveštenik,

školski psiholog ili pedagog (pogotovo ako vaše dete krade u školi),

grupe podrške.

Ne opterećujte ih svojim problemima: 5 saveta kako da deca odrastu u optimistične ljude

Uobičajeni razlozi za krađu su uglavnom bezopasni, ali neki ljudi koji kradu mogu da imaju kleptomaniju. Sa ovim retkim kompulsivnim poremećajem, koji predstavlja mali procenat slučajeva krađe, osoba oseća tenziju ili anksioznost pre krađe, osećajući olakšanje i zadovoljstvo kad obave krađu. Osoba može da oseća krivicu posle i da se otarasi ukradenih predmeta, ali takođe može imati i druge kompulsivne poremećaje (kao što su poremećaji sa ishranom ili obsesivno kompulsivni poremećaj).

Šta god da je pravi uzrok krađe, ako postane navika za vaše dete ili tinejdžera, pričajte sa doktorom ili terapeutom da utvrdi šta je uzrok takvog ponašanja. Takođe je važno da ga rutinski nadgledate, držeći ga podalje od situacija u kojima je krađa iskušenje i postavite razumne posledice za krađu ako dođe do nje.