Kao roditelji, trudimo se da budemo najbolji uzor svom detetu, ali često od njega očekujemo da bude bolje od nas. Ali, to u mnogim slučajevima nije realno, niti opravdano.


Svi možemo da se prisetimo prvog dana škole nakon dugog letnjeg raspusta. Nekima od nas prisećanje na to stvara nelagodu. Jedino što nas je tada radovalo, bio je ponovni susret sa drugarima. I danas imamo sličan osećaj nelagode - prilikom vraćanja na posao nakon bezbrižnog letnjeg odmora. Prvog dana nije lako. Ali, da nema tih različitih faza u našem životu, verovatno ne bismo dovoljno cenili lepe faze opuštanja. To je još jedan razlog da imamo više razumevanja za svoje dete.

Od aktivnog do pasivnog ponašanja

Vraćanje u svakodnevicu za nekog može da bude radost i ushićenje, a za drugog stres i ponovno privikavanje na drugačiji životni tempo. Ono što je sigurno, svoje aktivnosti treba da prilagodimo navikama i obavezama koje nam škola nameće. Kao potpuna suprotnost opuštenoj letnjoj varijanti na moru ili planini, prosto "traže" neke lagane pripreme, kako bi sve prošlo "bezbolnije".

Deca su na raspustu aktivnija, jer imaju više slobodnog vremena za različite igre. Sedenje u školskoj klupi ili pred TV-om tokom hladnih jesenjih i zimskih dana, ostavlja dovoljno "neiskorišćene" energije kod dece - koju mi, kao roditelji, treba što bolje da usmerimo, u skladu sa sklonostima i željama našeg deteta (dece). Neaktivnost nije dobra. Ne samo što stvara lošu naviku, koja povlači grickanje raznih "nezdravih" namirnica, već utiče na slabljenje muskulature, uzrokuje loše držanje, gojaznost, loš vid, smanjenu koordinaciju, i još mnogo toga. A ni detetova mašta se ne razvija. Ranijih godina, nije bilo  toliko elektronskih mogućnosti, pa su deca više vremena provodila u druženju, igri, kretanju, socijalizaciji uopšte. Danas i druženja, nažalost, idu preko raznih društvenih mreža (Fejsbuk, Tviter), tako da se potreba za kretanjem još više smanjuje.

Da bi telo, kao glavno dostignuće prirode, moglo da funkcioniše dobro i kvalitetno, potrebna mu je kretnja. Zbog toga je važno da "osvestimo" sebe, da od najranijeg uzrasta našoj deci usađujemo misao o kretnji, o sportu kao životnoj navici. To će im pomoći da u kasnijem periodu njihova tela što duže ostanu u funkciji.

Sedenje je teško!

Često su nam prve asocijacije na početak školske godine - sedenje u klupi i nošenje teške torbe. Nažalost, torbe su sve teže, sedenje sve duže, a očekivanja od naših mališana sve veća.

Kako se "izboriti" sa torbom?Teška torba dodatno opterećuje leđa deteta (a i vas, ukoliko ga vodite u školu). Dobra stvar je što u ponudi postoje i školske torbe sa točkićima, tako da mogu da se stave na leđa (na oba ramena), ali i da se vuku. U tom slučaju, dete treba da menja strane, to jest da ne vuče torbu samo jednom rukom, na primer desnom, jer se tako jača samo jedna strana tel

Ali je manje vremena za igru. Zato ga treba iskoristiti na najkvalitetniji način.


Ako niste upoznati sa interesovanjima svog deteta, pitajte ga (i uvažite njegove želje) kojim od sportova bi želelo da se bavi. Neka deca odmah daju odgovor, dok je pojedinim mališanima potrebna pomoć roditelja da donesu odluku. Svaki sport je dobar ukoliko vaše dete u njemu uživa, bio on grupni ili individualni.

Trčanje, penjanje, provlačenje, puzanje, skakanje - kvalitetan su način da se kod deteta simetrično razvijaju mišići i leve i desne strane tela. Ponekad, da se dete ne bi isprljalo, ili iz straha da se ne povredi, zabranjujemo mu neke igre. Naravno, ne sme da bude ugroženo, ali ne treba preterivati. Predložene aktivnosti su izvanredne za motoričko jačanje muskulature mališana. 

Savetovanje sa edukovanim instruktorima

Vežbe istezanja posle škole su dobrodošle, pa bi njima trebalo posvetiti posebnu pažnju. Dugo sedenje deluje na povlačenje ramena prema napred, i slabi sedalne mišiće. Jahanje kao sport je odličan način da sedeći aktivno delujemo na mišiće sedalnog dela, nogu i leđa. Osim toga, dete je na svežem vazduhu.


Nametanje obaveza i promena ritma mogu da uslove da se dete žali na gubitak energije (ili da se vama učini da nema dovoljno energije). To je normalna faza, ali samo ako je kratka. Ukoliko potraje, treba da se posavetujete sa pedijatrom.


Decu u razvoju svakako treba da prati lekar, zbog mnogih promena koje se dešavaju. Neke negativne promene kod deteta mogu da se isprave ili uspore fizičkom aktivnošću, odnosno određenim vežbama i pravilnim izborom sporta. Neophodno je savetovanje sa edukovanim instruktorom, odnosno kineziologom ili kinezioterapeutom - koji može da odredi pravilan program vežbi za jačanje muskulature leđa i trupa, kako bi kod deteta mogle da se uz pomoć vežbi postignu korekcije.

Pilates i joga za decu

Svi sportovi u kojima možete da učestvujete zajedno sa vašim detetom, odličan su izbor. Ukoliko idete na neki grupni program, u koji možete da uključite i dete - povedite ga. Naravno, program ne bi smeo da bude kontraindikovan za njega, na primer - velike težine, ili rad sa rekvizitima kojima dete može da se povredi. Danas ima dosta programa koji mogu da se primene i u radu sa decom. Pilates i joga su samo neki od njih, uz čiju pomoć može da se poboljša držanje i pravilan rast muskulature vašeg školarca. Zato ga ponekad uključite u svoje aktivnosti. Jer, ne samo što mu dajete na značaju i razvijate kod njega odnos prema vežbanju, već negujete i vaš odnos sa njim (što je za današnje "ludo" vreme u kome živimo  najvažnije od svega).

Tamara Ratković, prof. kineziologije sporta, licencirani pilates&joga instruktor AFK Star