10 roditeljskih zabluda o fizičkom kažnjavanju dece

6. Ja bijem samo kada dete zasluži!

Roditelji određuju kriterijume koja su dečja ponašanja "zaslužila" batine, a koja ne. Zaborave da je srazmera između odraslog čoveka i malog deteta kao između vas, odrasle osobe prosečne visine, i džina visokog četiri metra i teškog 400 kilograma. Dakle, kada vi udarate svoje dete, to je kao da se pojavi taj džin i počne da udara vas. Toliko je to nepravedno i nesrazmerno, toliko je vaša moć i snaga veća od detetove. Razmislite: koji je to vaš postupak tako strašan da biste zaslužili da vas udara neko toliko snažniji i moćniji od vas?

7. To što ponekad udarim dete, ne znači da će ono sutra udarati svoju decu!

Nasilje se rađa nasiljem. Ukoliko pošaljete poruku da je nasilje prihvatljivo jer ga vi koristite, dete će prihvatiti takav način ponašanja i prekopirati ga kao svoj model ponašanja. Druga strana mogućeg ishoda este da sutra ostane žrtva, kao što je i danas. Odnosno: u mnogim slučajevima, deca koja trpe nasilje u detinjstvu, emotivno se vezuju upravo za onog roditelja koji ih kažnjava, i tako nauče da brane nasilničko ponašanje. Kada postanu odrasle osobe, zadrže model vezivanja, i «pronađu» nekog drugog nasilnika. Grubo generalizovano rečeno: ukoliko udarate, bijete, šamarate… svoje dete, njegove najveće šanse su da u budućnosti ili i samo postane nasilno, ili zauvek ostane (nečija) žrtva.
PageBreak

8. "I mene su moji roditelji tukli, pa šta mi fali?"

Ako ste od onih koji su prošli kroz "telesno čeličenje" svojih roditelja, verovatno se toga još sasvim dobro sećate, iako ste odrasla osoba. Mnoge druge stvari ste zaboravili, ali to sigurno niste. Tužna je istina da vam, u stvari, fali. Jer, da vas roditelji nisu tukli u detinjstvu, danas biste bili drugačija osoba. Možda biste imali više samopouzdanja, a time i izraženiji smisao za humor, veći broj prijatelja, opušteniji pristup problemima... Podrazumeva se da biste imali drugačiji odnos prema svojim roditeljima i prema svojoj deci.

9. Druge efikasne kazne, jednostavno, ne postoje.

Netačno. Postoje kazne kojima vi uspostavljate određeno ponašanje deteta ali ga pritom ne povređujete i ne ponižavate. Na primer, kazna "time out" (tajm aut): pošaljite dete u njegovu sobu dok ne razmisli o svom ponašanju. To je vreme odmora, smirivanje strasti i za vas i za njega. Dok je ono u svojoj sobi, i vi to vreme iskoristite da se smirite, razmislite čime je dete bilo isprovocirano, šta je prouzrokovalo kaznu…

Takođe, detetu predškolskog uzrasta svaki vaš povišen glas ili vika jeste oblik kazne. Kada nešto ne uspevate da mu objasnite, čučnite pored njega. Kada ste u istoj fizičkoj ravni, ono nije prinuđeno da sa

strahom gleda u visinu, to jest u vas koji nešto vičete ili pretite, lica izobličenog gimasom i pretećom gestikulacijom. Ponekad je i preusmeravanje njegove pažnje dovoljno da promeni svoje ponašanje.

Koristite konstruktivne kazne, to jest povežite uzrok i posledicu, kako bi dete zapamtilo da određeno ponašanje ima svoju posledicu. Na primer: u vašem stanu ne dozvoljavate da se igra sa loptom, ali dete to uporno čini. Opomenite ga i kažite: "Umesto opomene, sledeći put ću ti oduzeti loptu", i to i učinite. Dakle: kazna je u vezi sa određenim postupkom. Samo tako, dete će naučiti lekciju za ubuduće.

10. Batine su iz raja izašle

Za razliku od batina, "time out" kazne, kao i konstruktivne, to jest uzročno-posledične kazne, daju efikasne rezultate, a za dete ne predstavljaju nasilje. Batinama se bitno narušavaju odnosi između roditelja i deteta, jer dete izgrađuje osećanje straha, raste sa velikim osećajem krivice i izrazito lošim mišljenjem o sebi (sve do viših razreda osnovne škole, deca veruju da su "kriva" čim ste vi prisiljeni da ih udarate).

Telesno kažnjavanje utiče na razvijanje ličnog nezadovoljstva i nesigurnosti. Ono ne samo da ugrožava detetovo zdravlje, integritet i dostojanstvo, već ostavlja posledice čak i kada one vidljive povrede i ožiljci prođu. Gubi se poverenje i komunikacija. Ne znam odakle su batine izašle, ali znam gde treba da odu. Zauvek.

Jelena Holcer, pedagog