- Na otpornost dece utiču ishrana, san, higijena, fizička aktivnost i emocionalna sigurnost, a nijedna navika sama ne može potpuno da spreči infekcije.
- Stručnjaci savetuju redovno pranje ruku, raznovrsnu ishranu, dovoljno sna i boravak napolju kao osnovu jačeg imuniteta.
Povratak u vrtiće i škole često označava i početak sezone prehlada, kašlja i različitih infekcija. Dok se neka deca gotovo svake nedelje bore sa novim virusom, druga kroz jesen i zimu prolaze sa tek ponekom kijavicom.
Da li je u pitanju samo sreća ili postoje navike koje mogu da doprinesu jačem imunitetu?
Stručnjaci ističu da na otpornost dečjeg organizma utiču brojni faktori, među kojima su ishrana, kvalitet sna, higijena, fizička aktivnost i emocionalna sigurnost. Iako nijedna navika ne može u potpunosti da spreči infekcije, svakodnevna briga o zdravlju važna je za pravilan rast i razvoj deteta.
1. Zdrav početak života je važan
Temelji imuniteta postavljaju se još u najranijem detinjstvu. Majčino mleko sadrži antitela i druge zaštitne faktore koji pomažu bebi da se odbrani od pojedinih infekcija dok se njen imunski sistem razvija.
Ipak, i bebe koje nisu dojene mogu da razviju zdrav imunitet. Na njegov razvoj utiču mnogi faktori, a roditelji mogu da doprinesu kroz odgovarajuću ishranu, redovne pedijatrijske kontrole i zdrave svakodnevne navike.
Kada dete počne da jede čvrstu hranu, jelovnik se postepeno može obogatiti raznovrsnim namirnicama, uključujući jogurt i kefir, koji sadrže korisne bakterije.
2. Pravilna higijena smanjuje rizik od infekcija
Jedan od najjednostavnijih načina da se smanji širenje virusa i bakterija jeste redovno pranje ruku. Deca bi trebalo da peru ruke pre jela, nakon korišćenja toaleta, po povratku iz vrtića ili škole i posle igre napolju.
Roditelji mogu da pomognu mališanima tako što će pranje ruku pretvoriti u svakodnevnu rutinu i objasniti im zašto je važno koristiti sapun.
Dobre higijenske navike uključuju i redovno provetravanje prostorija, korišćenje sopstvenih čaša i pribora za jelo, kao i izbegavanje bliskog kontakta sa osobama koje imaju simptome infekcije kada je to moguće.
3. Raznovrsna ishrana čuva zdravlje
Ne postoji jedna namirnica koja može da spreči da se dete razboli. Mnogo je važnije da svakodnevno dobija dovoljno energije, proteina, vitamina i minerala kroz raznovrsnu ishranu.
Na dečjem jelovniku trebalo bi da se nađu:
- Sveže voće i povrće, bogati vitaminima, mineralima i vlaknima.
- Jaja, riba, meso i mahunarke, kao izvori proteina.
- Jogurt i drugi mlečni proizvodi, u skladu sa uzrastom i potrebama deteta.
- Integralne žitarice i dovoljno vode tokom dana.
Nutricionistkinja Laura Iu savetuje roditeljima da oprano i isečeno voće drže na dostupnom mestu kako bi deca lakše posezala za zdravom užinom.
Uključite mališane u kupovinu namirnica i pripremu obroka, jer će često radije probati hranu koju su sami izabrali.
Ne treba insistirati na savršenom jelovniku. Važnije je šta dete jede tokom dužeg perioda nego šta se našlo na tanjiru za jedan obrok. Pre uvođenja multivitamina ili suplemenata, posavetujte se sa pedijatrom.
4. Dovoljno sna pomaže organizmu da se oporavi
San je jednako važan kao i ishrana. Tokom spavanja organizam se oporavlja, obnavljaju se ćelije i odvijaju procesi važni za normalno funkcionisanje imunskog sistema.
Preporučeno trajanje sna zavisi od uzrasta:
- Deca od 1 do 2 godine: 11–14 sati dnevno.
- Deca od 3 do 5 godina: 10–13 sati.
- Deca od 6 do 12 godina: 9–12 sati.
- Tinejdžeri od 13 do 18 godina: 8–10 sati.
Uspostavite redovno vreme odlaska na spavanje i buđenja, a korišćenje telefona, tableta i televizora ograničite u večernjim satima. Umesto ekrana, izaberite čitanje priče ili neku drugu opuštajuću aktivnost.
5. Boravak napolju
Svakodnevni boravak napolju, na svežem vazduhu, šetnja, igra u parku i fizička aktivnost primerena uzrastu doprinose opštem zdravlju deteta.
Ni kontakt sa prirodom ne treba zanemariti. Uobičajena igra napolju i kontakt sa kućnim ljubimcima, uz odgovarajuću higijenu i bezbednosne mere, mogu biti deo zdravog odrastanja. Ipak, namerno izlaganje prljavštini nije način za jačanje imuniteta.
6. Mirno i sigurno porodično okruženje smanjuje stres
Emocionalno zdravlje povezano je i sa fizičkim zdravljem. Dugotrajan stres može nepovoljno da utiče na organizam, zbog čega su ljubav, stabilnost i podrška roditelja važni za pravilan razvoj deteta.
Polazak u vrtić ili školu, problemi sa vršnjacima i školske obaveze mogu da izazovu zabrinutost, čak i kada dete ne ume jasno da objasni šta ga muči.
Zato redovno razgovarajte sa mališanima, pitajte ih kako se osećaju i saslušajte ih bez umanjivanja njihovih problema. Dovoljno vremena za igru, odmor i druženje sa porodicom može im pomoći da se lakše nose sa svakodnevnim izazovima.
Kada česte infekcije mogu da budu razlog za brigu?
Činjenica da se dete često prehlađuje ne znači automatski da ima slab imunitet. Deca koja pohađaju vrtić i školu dolaze u kontakt sa brojnim virusima, pa su infekcije u detinjstvu česte.
Ipak, ako su infekcije neuobičajeno teške, dugo traju, često se vraćaju ili dete zbog njih više puta mora u bolnicu, važno je potražiti savet pedijatra.
Obratite pažnju i na dugotrajan umor, ponavljane temperature i slab napredak u rastu. Ako dete otežano diše, teško se budi, deluje zbunjeno ili odbija da pije tečnost, odmah potražite medicinsku pomoć.
Pedijatar će proceniti da li su potrebni dodatni pregledi ili konsultacija sa specijalistom imunologije.
Zdrave navike grade se svakog dana
Ne postoji čarobni recept koji će dete potpuno zaštititi od virusa i bakterija. Ipak, raznovrsna ishrana, dovoljno sna, redovno pranje ruku, fizička aktivnost i podržavajuće porodično okruženje predstavljaju važne temelje zdravlja.
Cilj nije da dete nikada ne bude bolesno, već da ima uslove za pravilan rast i razvoj i da se njegov organizam uspešno oporavlja kada do infekcije dođe.
Najvažnije je da zdrave navike postanu deo svakodnevice — ne samo tokom sezone prehlada već tokom cele godine.
U galeriji ispod pogledajte i savete pedijatra o odgajanju dece:
BONUS VIDEO: