- Finska je sprovela eksperiment i uklonila je sve gumene podloge iz dečjih parkova, a stavila zemlju, mahovinu, lišće.
- To je značajno uticalo na zdravlje dece, a imunitet mališana je bio jači već posle 28 dana.
Dečji parkovi danas izgledaju znatno drugačije nego pre 10, 20, 30 godina. Ne samo što u njima danas ima raznih penjalica, brodića i drugih "sprava" koje nekad nisu ni postojale, ono što sada možete da primetite je da se ispod najvećeg broja ljuljaški, tobogana i drugog mobilijara u parku nalaze gumene podloge. One se koriste gotovo svuda u svetu kako bi ublažile eventualne padove mališana, ali Finska je odlučila da proba nešto drugačije.
Naime, u Finskoj je sproveden jedan eksperiment koji je podrazumevao da se guma i svi ovi veštački materijali koji se nalaze ispod mobilijara u dečjim parkovima i dvorištima vrtiće uklone i da se umesto njih stave delovi šumskog tla, odnosno zemlja, mahovina, lišće i sve ono što nama na prvi pogled izgleda kao prljavština.
Na prvu zvuči malo čudno da jedna zemlja poput Finske odluči da se ovako vrati korak unazad i od modernih parkova praktično stvori gomilu blata, ali iza toga se krije jedan sjajan eksperiment sa još sjajnijim rezultatima. Ovo je bio način da se proveri kako ovo prirodno okruženje utiče na dečji imunitet i zaista, za samo nekoliko nedelja, imuni sistem mališana je bio znatno jači, njihova koža i crevni mikrobiomi su se diverzifikovali tj. imali su raznovrsniji mikrobiom.
U nastavku pročitajte šta je još pokazao ovaj neobičan finski eksperiment.
1. Mikrobiodiverzitet je važan
Istraživanje ističe dva "sloja" biodiverziteta: spoljašnji (zemljište, biljke, gljivice, mikrobi iz okoline) i unutrašnji (naša koža, creva, mikrobiota disajnih puteva). Stavljanje zemlje, lišća, mahovine u parkove je povećalo spoljašnji sloj biodiverziteta, a to je promenilo unutrašnji. Deca koja su se igrala u ovako obogaćenim dvorištima stekla su raznovrsnije bakterije kože i creva i veće imunoregulatorne markere.
2. Regulacija imunog sistema je poboljšana
U roku od samo 28 dana, deca u studijskoj grupi pokazala su viši nivo regulatornih T-ćelija i drugih imunoregulatornih markera povezanih sa smanjenom upalom i manje imunoposredovanih bolesti.
3. Okruženje i površine su važni
Uporedite standardno gradsko igralište (asfalt, šljunak, gumene prostirke) sa onim transformisanim u živi supstrat šumskog zemljišta i vegetacije: mikrobno bogatstvo je "eksplodiralo". Ovako "uređena" dvorišta imala su mnogo više mikroba i biljnih vrsta, dajući deci priliku da dodiruju, istražuju, kopaju, čak i da se zablate i time apsorbuju prirodnu mikrobnu mrežu.
4. Uticaj na alergije i autoimune bolesti
Studija potvrđuje takozvanu "hipotezu o biodiverzitetu" koja tvrdi da smanjeni kontakt sa raznovrsnim mikrobima iz okoline u modernim, urbanim okruženjima može biti pokretač porasta alergija, autoimunih bolesti i drugih oboljenja imunodisregulacije. Takođe pokazuje da su zdravi ekosistemi (zemljište, biljke, gljivice, mikrobi) usko povezani sa ljudskim zdravljem.
Ovaj finski eksperiment nije samo zabavna priča o "deci koja se igraju u prljavštini i blatu". To je zapravo pokazatelj da vreme provedeno u prirodi doprinosi zdravlju i otpornosti, a ujedno i pomaže mališanima da budu povezani sa prirodom dok istražuju, dodiruju, eksperimentišu...
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U foto-galeriji pogledajte i najlepše citate Duška Radovića o odrastanju:
BONUS VIDEO:
