Kada dete ima poremećaj autističnog spektra (ASD), roditelji to ne moraju odmah da primete, a nekad je još teže prihvatiti da su blagi poremećaji ponašanja simptomi autizma. Važno je prihvatiti sugestije vaspitača u vrtiću, lekara, nastavnika u školi i obratiti se stručnjacima, kako prenosi California Centers for Autism Treatment.
Dok se neka deca sa autizmom retko susreću sa izazovima vezanim za njihov poremećaj, druga mogu otkriti da se tegobe povećavaju kako rastu. Ovo može dovesti do neželjenog stresa, potencijalno do tačke kada su česti ispadi u situacijama kada se ne snalaze. U ekstremnim slučajevima, dete može izgubiti priliku da napreduje u školi ili drugim životnim oblastima. Važno je razumeti potrebe deteta. Porodica nikada ne bi trebalo da odbacuju zapažanja vaspitača, nastavnika da dete može imati poremećaj ponašanja. Umesto toga, mogu se informisati o znacima ASD-a i razmotriti sledeće najbolje korake koje treba preduzeti.
Biti "na spektru" može da znači širok izbor simptoma
Autizam je opisan kao spektar poremećaja sa razlogom. Znaci autizma mogu se manifestovati za svakog drugačije. Neka deca će imati značajne izazove u ponašanju i komunikaciji zbog kojih je verovatnija mogućnost dijagnoze.
U drugim slučajevima, roditelji mogu primetiti povremeno „atipično“ ponašanje, ali to ih ne navodi odmah da traže potpunu procenu poremećaja ponašanja. U tom slučaju, detetu možda nikada neće biti dijagnostikovan autizam terapeutski. Moguće je da blago izraženi oblici ponašanja ASD prođu potpuno neprimećeni. Ali druga mogućnost je da će se dete bez dijagnoze ili njegova porodica osećati frustrirano sa nedostatkom objašnjenja za određene događaje i oblike u ponašanju. Oni se, na primer, mogu boriti sa socijalizacijom ili im možda nedostaje posvećenost vannastavnim aktivnostima.
Ignorisanje mogućnosti dijagnoze autizma, posebno ako se čini da je dete uglavnom neurotipično, može im otežati prilagođavanje i zadovoljenje osnovnih potreba. Iz tog razloga, nastavnici i roditelji koji primećuju suptilne znake ASD-a treba da razgovaraju sa stručnjakom za mentalno zdravlje. Roditelji, nastavnici i drugi koji imaju direktnu ulogu u njihovom životu su najbolji posmatrači kada je u pitanju moguća dijagnoza poremećaja autističnog spektra. Samo licencirani stručnjak za mentalno zdravlje može doći do potpune, tačne dijagnoze, ali ne morate biti profesionalac da biste sumnjali da je dijagnoza ASD-a moguća.
Koji su mogući znaci blagog autizma?
ASD obuhvata širok spektar obrazaca ponašanja i iskustava.
Nedoslednost od jednog do drugog slučaja ASD može otežati roditeljima da u potpunosti povežu sve. Uprkos tome, postoji mnogo uobičajenih ponašanja koja bi mogla ukazati na moguću dijagnozu ASD-a. Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC ), to može uključivati:
- Igra koja se ponavlja ili često ponavljanje reči (eholalija)
- Fiksacija na određene aktivnosti, ideje ili koncepte
- Nespremnost da se upusti u nova iskustva ili da se naruši rutina
- Odbijanja prisnog kontakta, posebno grljenje ili maženje
- Izbegavanje kontakta očima i teško uključivanje u razgovor, ne odazivanje na ime
- Nedostaju verbalni ili fizički znakovi, kao što je gledanje gde neko pokazuje
- Poteškoće da se razumeju tuđa osećanja ili uopšte razgovara o osećanjima
- Nespremnost za druženje ili sklonost izolaciji
- Problemi u izražavanju svojih potreba ili želja
- Neočekivane reakcije na određene prizore, zvukove, teksture ili mirise
- Tantrumi ili eksplozivna agresija sa neočekivanim okidačima
Neka deca sa ASD-om mogu izgledati kao da imaju smetnje u učenju ili neki drugi oblik poremećaja ponašanja. Oni takođe mogu da imaju i druge zdravstvene probleme kao što su oni sa varenjem, sa spavanjem ili napadi. Mnoga autistična deca takođe mogu imati poremećaje mentalnog zdravlja, kao što su anksioznost, depresija ili poremećaj pažnje.
Takođe je moguće da bilo koji od gore navedenih oblika ponašanja može biti povezan sa nečim drugim osim autizmom, kao što su poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD). Ova mogućnost bi trebalo da podstakne roditelje da potraže pomoć stručnjaka i procenu dijagnoze, a koji će ih i savetovati kako najbolje da odgovore na njihove potrebe.
Za koji oblik autizma je najbolja primena terapije?
Neprimetni znaci autizma su i te kako štetni za dete i ključno je da roditelji budu istrajni u traženju rešenja za ovaj poremećaj, naravno u dogovoru sa lekarima koji će im pomoći da napreduju uporedo sa svojim stanjem i budu uspešni. Kada podelite svoje brige sa lekarima o jedinstvenoj situaciji vašeg deteta, o njegovim ispadima u ponašanju, to će vam pomoći da ga bolje razumete. Uz podršku stručnjaka i zajednice, možete da obezbedite uslove i strategije koje podstiču vaše dete da ima manje stresan i ispunjeniji život.
Ako mislite da bi vaše dete moglo imati autizam, učinite prvi korak ka tome da vidite da li su mu potrebni dodatna briga, pažnja i podrška od vaše strane. I nemojte nikako sami da uspostavljate dijagnozu, potražite mišljenje i savet stručnjaka.
(Yumama/J.D.)
BONUS VIDEO