Osobe koje pate od alergija već su osetili prve simptome, a statistički podaci otkrivaju da 25 odsto svetske populacije boluje od neke vrste alergije. Ukoliko se alergija na vreme otkrije i leči smanjuje se rizik od ozbiljnih posledica po zdravlje.
Jedna majka Snežana podelila je svoju priču. Njena deca se od rođenja rođenja bore sa hroničnim kožnim oboljenjem - atopijskim dermatitisom, tačnije ekcemom. Ona je prvo primetila crvenilo, peritanje i hrapavost na koži, a vremenom su se simptomi pogoršavali jer se ekcem javljao udružen sa drugim alergijama.
"Kod starijeg deteta brzo je rezultiralo sa inhalatornim alergijama, sa alergijama na kućne ljubimce, na travu, na polen trava, pa kasnije i korova, a kod mlađeg deteta je to krenulo sa atopijskim ekcemom, nutritivnim alergijama, i inhalatornim alergijama", rekla je Snežana Šundić.
Svakog proleća simptomi su, kaže, drugačiji a borba - ista.
"Kod dece sam primetila zapušenost nosa - to je taj alergijski rinitis, non-stop suva sluznica nosa koja se mora hidrirati, i otežano disanje. Mi imamo za sada tu sreću da se sve završava kod alergologa koji nam daje terapiju. Pre svega to je terapija antihistaminicima i nekim blažim kortikosteroidima", dodaje Snežana.
Alergijska reakcija može se dogoditi odmah ili nekoliko sati nakon kontakta sa alergenom i može biti vrlo burna. Alergije utiču na kvalitet života i produktivnost u radu.
"Ti ljudi su slabije produktivni, više im se spava, slabiji je uspeh u školi - a sa druge strane ukoliko se ne leče do kraja, alergije mogu da se spuste na donje disajne puteve i da se pojavi bronhijalna astma", izjavio je alergolog dr Žikica Jovičić.
Alergijske bolesti su, kažu stručnjaci, danas među najčešćim zdravstvenim problemima.
Upozoravaju da se broj obolelih svake godine povećava, a da su brojni alergeni iz prirode koji dovode do reakcija imunog sistema.
"Lepo vreme je prouzrokovalo da je prisutno u vazduhu više od 12 vrsta polena drveća. Ono što je bitno za ovaj period reći, jeste, da je breza intenzivno krenula da cveta, ona ujedno predstavlja najjači alergen. Tu su prisutni još i asen, vrba, brest i hrast...", kaže Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine.
Međutim, upozoravaju da su za pojavu alergijskih reakcija krive i nečistoće iz vazduha.
"Polen se nažalost vezuje i za zagađujuće materije iz vazduha. Tu dolazi do unakrsnih reakcija kako sa tim zagađenjem, tako i poleni između sebe, tako da je u tom periodu klinička slika alergičnih osoba još progresivnija i teža", dodala je Mitrovićeva.
Savet stručnjaka je da se sa terapijom počne na vreme - pre nego što se razviju prvi simptomi.
"Preporučuje se da pacijenti ne izlaze ujutru kad je vetrovito i sunčano do devet sati, tada je koncentracija polena najveća. Jedno je imunoterapija, koja treba da služi da nauči organizam da ne reaguje na alergene. Druga je lečenje. Lečenje je stepeničasti pristup. Počinje se sa primenom antihistaminika koji mogu da pacijenti uzmu na svoju ruku jer su bezbedni, a ako to ne pomaže onda ipak savet da se obrate doktoru da dobiju efikasnije lekove", objasnio je dr Jovičić.
(Yumama/RTS)