- Simptomi anksioznosti kod dece mogu da budu različiti, a neke od njih roditelji često povezuju sa lenjošću ili razmaženošću.
- Deca ne umeju da objasne svoje emocije, zato često osećanja iskazuju ponašanjem.
Kada se pomene anksioznost, najčešće je ne povezujemo sa decom, nego sa odraslima. Međutim, anksioznost može da se javi i kod dece, samo je pitanje da li to roditelji umeju da prepoznaju. Deca ne umeju uvek da objasne kako se osećaju, zbog čega svoje emocije pokazuju ponašanjem i telesnim reakcijama, a evo koji rani znaci mogu da ukažu na anksioznost - a roditelji ih često ignorišu ili pripisuju nečem drugom:
1. Česti bolovi u stomaku ili glavobolje
Kada se deca osećaju anksiozno, njihova tela često reaguju pre njihovih reči. Drugim rečima, telo mališana može da pruži uvid u njihovo emocionalno i fizičko blagostanje. Dete koje se stalno žali na bolove u stomaku, glavobolje, mučninu ili opštu nelagodu, posebno oko škole, društvenih situacija ili novih aktivnosti, možda se oseća anksiozno. Roditelji često misle da deca traže izgovor da izbegnu odlazak u školu ili iskustva sa novim aktivnostima. Međutim, neretko je u pitanju anksioznost.
Vodite jednostavne, ali smislene razgovore sa njima o njihovim emocijama kako biste ih utešili.
2. Problemi sa spavanjem ili noćni strahovi
Ako dete teško zaspi ili se često budi noću, ima noćne more ili iznenadne strahove od mraka, to mogu biti rani pokazatelji anksioznosti. Odrastajući, deca mogu imati poteškoća da artikulišu svoje misli i izraze ih rečima, a to dovodi do osećaja anksioznosti i depresije. Deca sa anksioznim mislima često imaju izazov sa spavanjem jer je to najtiše doba dana, što brigama daje priliku da postanu glasnije.
3. Razdražljivost i česti ispadi anksioznosti
Anksioznost se ne pojavljuje uvek kao briga, često se manifestuje kao frustracija, bes ili emocionalna preopterećenost. Iznenadni i stalni ispadi anksioznosti mogu biti veliki znak da se vaše dete suočava sa anksioznošću. Važno je da mu ponudite emocionalnu dostupnost i bezbedan prostor kako bi moglo da razgovara o svojim osećanjima. Dete koje postaje neobično razdražljivo, lako plače ili se uznemiri zbog sitnica možda pokušava da se nosi sa unutrašnjim stresom koji ne razume.
4. Izbegavanje društvenih situacija ili aktivnosti u kojima je nekada uživalo
Ako vaše dete iznenada izbegava rođendanske zabave i društvene događaje, možda se suočava sa socijalnom anksioznošću i nije u stanju da razgovara o tome. Obratite pažnju da li izbegava igru sa drugarima ili aktivnosti koje je ranije volelo, jer to može biti više od pukog "gubitka interesovanja". Izbegavanje je jedan od najjačih znakova nksioznosti, posebno socijalne ili separacione anksioznosti.
5. Dete ne želi nigde bez roditelja ili ima strah od samoće
Sva deca prolaze kroz te faze kada su maltene "prilepljena" za roditelje, ali uporna vezanost, posebno kada se pojavi iznenada, može da signalizira anksioznost. Roditelji su sigurno mesto za dete i ako se mališan stalno drži za vas, to može značiti da se plaši da budu samo. Razgovarajte sa detetom o njegovim osećanjima, pokušajte da razumete njegove emocije i utešite ga.
6. Perfekcionizam i strah od grešaka
Deca sa anksioznošću često postavljaju nerealno visoke standarde sebi. Ako vaše dete postane uznemireno kada stvari nisu savršene, izbegava zadatke u kojima bi moglo da doživi neuspeh ili mu je potrebno stalno uveravanje da sve radi kako treba ("Da li je ovo ispravno?", "Jesi li siguran?"), anksioznost može biti uzrok. Možda se plaši grešaka i juri savršenstvo. Recite mu da je normalno praviti greške i da je važnije učiti iz tih grešaka.
7. Ponavljajuće ponašanje ili stalno traženje uveravanja
Deca koja osećaju anksioznost mogu da ponavljaju određene radnje da bi se osećala bezbedno ili da postavljaju ista pitanja iznova i iznova. Možda brinu o sitnicama, stalno proveravaju stvari ili im je potrebna potvrda da je sve u redu. Ove navike su njihov način da pokušaju da preuzmu kontrolu nad svojim strahovima.
Ukoliko primetite neke od ovih znakova kod svojih mališana, možete najpre da pokušate, veoma strpljivo, da im pomognete sami da to prevaziđu, ali ako nema pomaka ili vam se jednostavno čini da ne možete sami, ne libite se da potražite savet stručnjaka.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U foto-galeriji pogledajte i citate psihologa za dobro vaspitanje dece.
BONUS VIDEO:
