Virusne i bakterijske infekcije su česte u predškolskom uzrasu, pa tako ne čudi da se povremeno javljaju epidemije u vrtićima. U jednom beogradskom vrtiću je potvrđena infektivna mononukleoza. Predsednica udruženja medicinskih sestara predškolskih ustanova Jadranka Spasić govorila je u emisiji "150 minuta" na TV Prva o tome kako se proglašava epidemija i šta roditelji mogu da urade da zaštite zdravlje svojih mališana.
Na početku, razjasnila je da li tokom leta ima više infekcija u vrtićima zato što se spajaju grupe dece.
"Moram da vas razočaram, tih infekcija o kojima govorimo, mononukleoza, tu su neka i povraćanja letnje dijareje, brnu virus, svake godine sezonski se pojavljuju kao što se pojavljuju i varičele koje su sad malo promenile. Nekada su bile sezonski jesen-zima, sada se sve više pojavljuju preko leta. Imali smo jedno karakteristično istraživanje, jednu prezentaciju. Znate, dok je bila epidemija korone, svi vrtići u Srbiji su radili i u vrtićima nije bilo tri godine varičela, i nije bilo streptokoknih infekcija, nije bilo mnogo onih banalnih infekcija, virusnih, koje se pojavljuju, evo sada, tokom leta, uopšte na dečjem uzrastu. A neko je rekao da, da, ali zašto? Pa zato što je bio relativno manji broj prisutne dece. Higijena je bila takva da je bila drastična za sprovođenje, znači pranje ruku, pranje ruku, pranje ruku. Pranje ruku je doslovno osnova svega. U svakoj preventivi protiv bilo koje bolesti, najvažnije su čiste ruke. Znači, voda i sapun", kaže Spasić, pa dodala da se "ništa posebno ne događa u ovom periodu u predškolskim ustanovama kada je u pitanju obolevanje dece".
"Nema tu nikakvih epidemija koje su toliko drastične da mogu da ugroze zdravlje ne samo onog deteta koje je obolalo, nego i ostale dece. Roditelji koji dovode u ovo vreme, preko leta, decu u vrtiće, mogu da budu apsolutno sigurni, jer ono najvažnije što treba, a to su sapun, voda, papirni ubrusi, toga ima u vrtićima i to je ono što je osnov za ličnu higijenu".
Ona je istakla da se u vrtićima sprovodi sve po protokolima, te da je higijena zaista na dobrom nivou, iako neki roditelji za infekcije svaljuju krivicu upravo na ove ustanove.
"U vrtiću rade neki stručni ljudi. Znači, imaju svoje obaveze, imaju određene sankcije, ako nešto ne bude po propisima. Za sve postoje procedure. I ja bih jako volela, na primer, kada biste, evo, možda sledeće nedelje, od jedne preškolske ustanove uzeli jednu proceduru kako to izgleda i kako se sve beleži. Kao u hotelu, znate kad u hotelu vidite da se štiklira obrisano, dezinfikovano, oprano. Spremačice to rade u vrtiću".
Šta kada dođe do zaraze
Jasno je koliko je važna higijena ruku kao preventivni korak, ali šta kada dođe do zaraze? Ako je u pitanju infektivna mononukleoza, koja je potvrđena u beogradskom vrtiću, deca se isključuju iz kolektiva na duži period jer se virus zadržava u organizmu mesecima.
"To je onaj najduži mogući period, ali već posle par meseci kad se urade određene analize, vidi se da nema. Naravno da su roditelji, svako odgovoran je zabrinut kada pročita nešto. Sad moram da vam kažem da to nisu proglašene epidemije, radi se o jednom slučaju. Na primer, u vrtiću jednom na Novom Beogradu, 22. jula, i su roditelji javili da dete ima mononukleozu. 16. je bilo poslednji put u vrtiću. To je jedno dete. Epidemija se uvek proglašava onda kada imate nekoliko dece, znači troje, četvoro dece iz iste grupe ili iz grupa koje su međusobno povezane kroz isto kupatilo, iste prostorije"
Ipak, protokol je isti, bez obzira na to da li se proglasi epidemija ili ne.
"Znači, sve apsolutno, da li je proglašena epidemija ili ne, protokol je isti. Znači, istog momenta se, kako bismo rekli, rade vanredne mere. Ja bih još jednom htela da kažem, kad kažu da li pojačavate higijenu? Pa ne pojačavamo, jer ako nešto pojačavate, znači da je spalo. Ne možete da pojačate nešto što je redovan nivo, ali vanredne mere se uvode. Znači, menja se sva kompletna posteljina, dezinfikuju se krevetići, dolazi nam služba Zavoda za biocide koja vrši dezinfekciju celog objekta, proveravaju se sva odsutna deca, znači pozivamo roditelje, izvinite, da li, iz kog razloga je dete odsutno, da li je imalo temperaturu, da li je neki simptom možda sličan. Znači, u tom delu se rade te vanredne mere", pojasnila je Spasićeva, pa je objasnila i koji su simptomi karakteristični za mononukleozu.
"Mononukleoza je bolest koja se karakteriše visokom temperaturom, oticanjem limfnih čvorova na vratu ili u stomaku, mesec dana mirovanja, nema antibiotika, radi se samo vitaminska terapija i mirovanje. Znači to je nešto možda za ovaj uzrast najteže, da dete miruje. Ali oni miruju tih prvih dana dok imaju temperaturu. Visoka temperatura ne dozvoljava, u stvari ona je znak da je dete bolesno. Inače, ne moraju da budu uvek vidljive te limfne žlezde, ali deca se uvek isključuju, odnosno roditelj vodi. I to je nešto gde zbilja dete istog momenta ostaje kod kuće na lečenju, ne dolazi u vrtić"
Posle mesec dana dete više nije zarazno.
"Dakle, mesec dana je rok kada dete posle toga više nije kontagiozno.I ne samo to, mesec dana jeneko vreme kad se dete oporavi, ne možete dete koje je imalo tu vrstu infekcije vratiti tako brzo. Nažalost, mi živimo u nekom brzom svetu, pa danas je zadnja injekcija, sutra dete ide u vrtić. Nema tog perioda oporavka da se malo pojača i vrati imunitet. Ovde kod mononukleoze, pošto nema druge terapije, samo je mirovanje i to do mesec dana".
Ona je istakla da je zabeleženo nekoliko slučajeva infektivne mononukleoze i na Voždovcu, ali da su u pitanju odvojeni slučajevi, zbog čega se ne može reči da je u pitanju epidemija - "kod epidemije slučajevi moraju da budu povezani".
Šta ako se pojavi više slučajeva u jednom kolektivu
"Istog momenta se obaveštava Gradski zavod za javno zdravlje, dolazi Republička sanitarna inspekcija u nadzor, dolaze sanitarni tehničari Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu, koji su inače stalno tu, ali dolaze vanredno. Dolazi Zavod za biocide, sprovodi se, obaveštavaju se nadležni, naravno. Znači, postoji tačno protokol".
Spasićeva je na kraju poručila roditeljima da je kao prevencija dovoljno pranje ruku, te je naglasila da nema potrebe za dezinfekcijom ruku jer bi ta sredstva mogla da ošteti dečju kožu.
BONUS VIDEO:
