Ako dete često ima prehlade i slične infekcije, roditelji se ponekad uplaše da su posredi možda problemi sa imunitetom. Primarne imunodeficijencije su grupa retkih genetskih oboljenja usled kojih imuni sistem ne može dovoljno efikasno da zaštiti organizam od infekcija.
Upravnik Odeljenja za pedijatriju i dečje infektivne bolesti na Sečenov univerzitetu, dr Anatolij Korsunski objasnio je kada roditeljima treba da se "upali lampica" da posumnjaju na imunodeficijenciju.
"Imunodeficijencije su teške za postavljanje dijagnoze jer nemaju specifične simptome. Roditelji treba da obrate pažnju ako se dete teško bori sa infekcijama, ima česte upale pluća ili druge ozbiljnije infekcije, reaguje loše na uobičajenu antibiotsku terapiju, ako ima često kandidijazu, apscese ili mu rane teško zarastaju, treba da konsultuju stručnjaka", kaže doktor za aif.ru.
On ističe da je važno uzeti u obzir i porodičnu istoriju – u slučajevima gde je bilo ozbiljnih infekcija u ranom detinjstvu ili neobjašnjivih smrti dece u porodici, to možda treba istražiti dublje.
Doktor ističe da na efekat terapije mnogo utiče i to kada ona počne da se primenjuje, te da je jako važno da se dijagnoza postavi što ranije. Objašnjava i da li su sve vrste imunodeficijencije jednako opasne.
"Prema statistici, primarne imunodeficijencije se javljaju od oko dva odsto dece, mada je moguće da su te brojke više jer mnogi slučajevi nisu dijagnostikovani zbog odsustva simptoma u ranoj fazi. Ne vode sve imunodeficijencije do ozbiljnih posledica, ali svaka zahteva nadzor. Mnoge mogu dugo da ne pokažu simptome, a prvi znak se pojavi kada dete već dođe u kontakt sa okolinom virusima, bakterijama, gljivicama. Na primer, ozbiljna kombinovana imudeficijencija koja se ne leči može da dovede do smrti u prvih godinu dana života deteta, ali ako se detektuje na vreme i uradi se transplantacija koštane srži, u 90 odsto slučajeva je moguće da se imuni sistem u potpunosti opravi", kaže dr Korsunski.
Ovaj stručnjak ističe da ne treba paničiti ukoliko dete dobije dijagnozu imunodeficijencije, već je potreban nadzor lekara i u nekim slučajevima drugačiji raspored vakcinacije, prevencija infekcija i ponekad terapija imunoglobulinom.
"Roditelji treba da znaju da se dečji imuni sistem razvija i da čak i uz urođene anomalije, postoje načini da se rizik svede na minimum. Pravilna dnevna rutina, ograničavanje kontakta sa patogenima, odlazak kod lekara već na prve znake bolesti, sve to pomaže da se izbegnu komplikacie. Važno je da razumeju da imunodeficijencija nije osuda na smrt, već da uz pravilan pristup dete može da vodi aktivan i ispunjen život".
Dr Korsunski poručuje da mnoge imunodeficijencije mogu da se "isprave" u detinjstvu ako se rano otkriju, te da deca imaju velike šanse za remisiju i za normalno detinjstvo.
BONUS VIDEO:
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.