Šta sve doprinosi nervoznim crevima kod dece? Doktorka otkrila i koja hrana je dobra, a koju treba izbegavati

Nervozna creva (poznata i pod nazivom sindrom iritabilnog creva ili Irritable Bowel Syndrome, skraćeno IBS) su funkcionalni poremećaj gastrointestinalnog trakta, koji se manifestuje nelagodom u trbuhu u vidu bolova ili nadutosti, a koji su povezani sa poremećajem pražnjenja creva, u vidu proliva ili zatvora.

Stres može da izazove nervozna creva kod dece

IBS je najčešći fukcionalni gastrointestinalni poremećaj kod adolescenata. Pedijatrijski IBS ima incidenciju oko 3-22.6%. Incidencija je manja u mediteranskim zemljama, gde je oko 4%, a veća u Aziji, gde je 12.5%, dok je čak 22.6% u Turskoj.

Postoje određeni predisponirajući faktori za nastanak nervoznih creva. Prema nekim istraživanjima, IBS je češći kod devojčica zbog fluktuacije polnih hormona. Veća prevalencija je zabeležena kod dece uzrasta 8-12 godina, a nakon toga nastupa smanjenje, što se objašnjava spontanim rešavanjem i suživotom sa ovim stanjem.

Faktor rizika za razvoj nervoznih creva su psihološki stres, preterana zabrinutost, anksioznost, depresija, fizičko, emocionalno i seksualno zlostavljanje i abnormalne osobine ličnosti. Razvoju ovog sindroma pogoduju i neki rani životni događaji: sukcija želudačnog sadržaja tokom neonatalnog perioda, gestacijski dijabetes majke i hipertenzija tokom trudnoće, hospitalizacija na odeljenju intenzivne nege, pupčana kila, stenoza pilorusa, Henoch-Schonlein purpura i alergija na proteine kravljeg mleka.

Uzročnici gastrointestinalnih infekcija, za koje se uglavnom smatra da su prethodile IBS-u, su Campylobacter, Escherichia coli i Salmonella. Neka istraživanja su objavila povećan rizik od IBS-a kod dece sa alergijskim oboljenjima, naročito astmom. Gastrointestinalni poremećaji, kao što je IBS, se obično pripisuju unosu različitih namirnica - prosti ugljeni hidrati i zasićene masti, kao i veći unos začinjene i pržene hrane.

Simptomi koje roditelji mogu da primete kod svoje dece jesu trčanje u toalet radi defekacije ili kada primete da se dete često žali na bol u trbuhu u stresnim situacijama. Svakom detetu su kontrolni zadaci i takmičenja izuzetno stresne situacije, te roditelji upravo u ovim situacijama mogu jasno da primete simptome kod svoje dece.

Dijagnostika nervoznih creva kod dece

Sindrom iritabilnog creva je klinička dijagnoza, pa zato dijagnostiku treba započeti detaljnom anamnezom - uzimanjem podataka od roditelja o tegobama, stolicama, primeni lekova, socijalnih uslova i psiholoških faktora. Prema Rimskim kriterijumima, tegobe moraju da se ponavljaju i da se javljaju najmanje četiri puta mesečno u trajanju od najmanje dva meseca.

Fizički pregled deteta ima zadatak da isključi postojanje organskog poremećaja, te je ovaj nalaz najčešće potpuno uredan.

Dijagnoza IBS-a u velikoj meri zavisi od konzistencije stolice i stoga je procena uzorka stolice ključni faktor. Trenutni zlatni standard za procenu konzistencije stolice je Bristolska skala oblika stolice koja obeležava konzistenciju stolice brojevima od 1 (tvrda, loptičasta) do 7 (vodenasta).

Ishrana deteta ima svoju ulogu u tegobama

Smatra se da su komponente hrane ključne u patogenezi svih funkcionalnih gastrointestinalnih poremećaja. Većina roditelja i pacijenata ima tendenciju da istakne određene namirnice ili dijetetske proizvode kao uzrok ili faktor koji pojačava tegobe. Ishrana koja sadrži fermentabilne oligosaharide, disaharide, monosaharide i poliole (FODMAP dijeta) ima tendenciju da menja funkciju creva i mikrobiotu i doprinosi patogenezi. Zato se preporučuje dijeta sa niskim sadržajem FODMAP u lečenju dece sa nervoznim crevima. Veruje se da ishrana bogata vlaknima pomaže u omekšavanju stolice, poboljšanju tranzita kroz debelo crevo i smanjenju konzistencije stolice, te redovnijoj defekaciji.

Važno je izbegavati hranu koja izaziva ili pogoršava tegobe, kao i konzumaciju fabrički obrađene hrane, bogate aditivima i konzervansima, veštačkim bojama sa dugotrajnim rokom upotrebe.

Probioticima do mirnijih creva

Simptomi mogu biti povezani sa crevnom disbiozom (poremećaj ravnoteže bakterija), koja nastaje zbog stresa, ishrane ili drugih faktora. Probiotici imaju značajnu ulogu u lečenju i prevenciji simptoma nervoznih creva kod dece, jer utiču na ravnotežu crevne mikrobiote, što može pomoći u smanjenju simptoma povezanim sa ovim stanjem.

Pored ravnoteže crevne mikrobiote, drugi efekat je antiinflamatorni - probiotici mogu smanjiti zapaljenje u crevima, čime mogu ublažiti simptome poput bolova i nadutosti. Pomažu u regulaciji pokretljivosti creva, što može biti korisno i kod opstipacije i dijareje. Probiotici podržavaju imunološki sistem, a sve je više dokaza da probiotici mogu imati pozitivan uticaj na mentalno zdravlje preko osovine crevo-mozak, uključujući smanjenje stresa i anksioznosti. Stres je poznati okidač za pogoršanje simptoma nervoznih creva, te je njegovo smanjenje od izuzetne važnosti.

Međutim, treba napomenuti da efikasnost probiotika zavisi od soja (specifično dejstvo) i doze (dozno zavisni efekat), a može varirati od osobe do osobe, te se preporučuje konsultacija sa pedijatrom gastroenterologom pre nego što se započne sa primenom probiotika. Iako definicija pokriva širok spektar primena, ciljne populacije i vrste mikroorganizma, nije svejedno koji probiotik se koristiti za koju indikaciju.

Probiotici se danas na tržištu nalaze kao hrana, dijetetski suplement ili lek, u zavisnosti od nameravane upotrebe. Najrigoroznije provere kontrole kvaliteta prolaze oni probiotici koji su registrovani kao lek, te njima treba dati prednost pri izboru probiotika.

Deca sa funkcionalnim poremećajem probavnog sistema, a naročito sa nervoznim crevima, mogu imati koristi od probiotika koji se sastoje od više probiotskih sojeva, kao što je npr. VSL#3®(kesice) ili VSL#Balance(kapsule). Ovi probiotici sadrže liofilizovane bakterije mlečne kiseline iz sledećih osam sojeva: jedan soj streptokoka (Streptococcus thermophilus BT01), tri soja iz porodice Bifidobacteria (B. breve BB02, B. longum BL03, B. animalis subsp. lactis BI04), i četiri soja iz porodice Lactobacila (L. acidophilus BA05, L. paracasei BP07, L. plantarum BP07, L. delbrueckii subsp. bulgaricus BD08). Prednost ovih probiotika je u broju bakterija (dozi), jer jedna kesica sadrži 450 milijardi bakterija (VSL#3) a jedna kapsula 90 milijardi (VSL#Balance), čija vijabilnost je obezbeđena farmaceutskom tehnologijom.

Efikasnost ove odabrane mešavine probiotskih sojeva je istraživana kod dece sa IBS-om, u multicentričnim dvostruko slepim, placebo kontrolisanim studijama. Rezultati su pokazali da je grupa dece koja je dobijala VSL#3®imala manje bolova u trbuhu slabijeg intenziteta, te značajno smanjenje nadimanja i ublažavanje simptoma.

Primena probiotika kod dece sa IBS je dugoročna, jer se radi o hroničnim tegobama. Preporučuje se najmanje tri meseca ili dok pacijent bude bez tegoba, a u tom slučaju se koristi barem mesec dana. Nema opravdanog straha od dugoročne upotrebe probiotika, zato što su oni nedigestibilni i neapsorptivni, ostajući u lumenu creva par dana, potom se izbacuju stolicom iz organizma, zbog čega se moraju konzumirati svakodnevno i davanje po potrebi neće imati adekvatan efekat. Probiotici su bezbedni kod osoba sa očuvanim imunitetom, mogu se koristiti i kod najosetljivijeg dela populacije, od prvog dana života, čak i kod dece rođene pre termina, pa sve do pozne starosti.

Dodatne terapije za upravljanje nervoznim crevima

Pored probiotika, postoji nekoliko drugih terapija koje mogu pomoći u upravljanju simptomima sindroma nervoznih creva kod dece, a neke od njih su:

• Dodatak vlakana kod dece sa IBS-om koja imaju konstipaciju može pomoći u regulisanju pražnjenja creva, a treba se fokusirati na vlakna koja nisu fermentabilna.
• Laksativi se mogu koristiti, naročito ako je dominantan simptom zatvor. Najpre treba koristiti omekšivač stolice kao što je makrogol, tj. polietilenglikol, PEG.
• Prebiotici su hrana koju selektivno koriste mikroorganizmi u crevima, a koji pružaju zdravstvenu korist domaćinu mogu doprineti ravnoteži mikrobioma i smanjenju simptoma.
• Postbiotici su metaboliti mikrobiote creva ili njihove ćelijske komponente koje doprinose poboljšanju zdravlja, ali ukoliko se koriste probiotici koji proizvode ove korisne metabolite, nema potrebe za njihovim dodatkom.

Roditelji u pokušaju da pomognu deci mogu napraviti greške

Zbog straha od simptoma, roditelji ponekad prekomerno ograničavaju ishranu deteta iz straha da neki određeni prehrambeni proizvodi mogu izazvati simptome. Iako je važno identifikovati hranu koja pogoršava simptome, prekomerno izbegavanje različitih namirnica može dovesti do nutritivnih deficita i još većih problema sa ishranom.

Neadekvatna upotreba lekova, bez savetovanja sa pedijatrom, može pogoršati simptome ili dovesti do novih gastrointestinalnih problema. Takođe, greška na koju nailazimo jeste samodijagnoza ili dijagnoza sa interneta, što može da dovede do pogrešnih zaključaka o problemu.

Previše stresa i pritiska koji roditelji mogu postaviti pred dete može dovesti do pogoršanja simptoma. Stres je poznat okidač za nervozna creva, pa je važno smanjiti anksioznost, kako kod roditelja, tako i kod deteta.

Nedovoljno fizičke aktivnosti može pogoršati simptome nervoznih creva. Roditelji ponekad zaborave koliko je važno da dete bude aktivno, a fizička aktivnost može poboljšati varenje i smanjiti stres.

Nepravilno lečenje povezanih problema, poput anksioznosti ili depresije, koja su česta kod dece sa nervoznim crevima. Ignorisanje tih mentalnih i emocionalnih faktora može otežati umirenje simptoma.

Nedostatak doslednosti u režimu ishrane i života, a u pokušaju da pomognu detetu, roditelji mogu promeniti režim ishrane ili dnevne rutine deteta previše brzo, što može zbuniti dete i pogoršati simptome. Bitno je da se promene uvode postepeno i u dogovoru sa lekarom.

Saveti roditeljima dece koja imaju nervozna creva

Izbor zdrave hrane je osnovni kriterijum u izboru namirnica kako bi se obezbedio odgovarajući rast i razvoj deteta. Preporučuje se da dete jede hranu koja je lako svarljiva, poput voća, povrća, integralnih žitarica, kao i da pije dovoljno vode. Takođe, redovan raspored obroka može pomoći u smanjenju simptoma. Savet je da dete jede više manjih obroka, umesto velikih i neredovnih obroka. Neka deca sa nervoznim crevima mogu biti osetljiva na određene vrste hrane, kao što su masna jela, začini, mlečni proizvodi ili hrana bogata vlaknima. Upravo zato, važno je da pratite kako dete reaguje na različite namirnice i začine.

Fizička aktivnost, kao što je redovno vežbanje ili bavljenje sportom se uvek preporučuje. Blaga fizička aktivnost, poput šetnje, vožnje bicikla ili plivanje, može pomoći u stimulaciji varenja i smanjenju stresa. Preporučuje se da dete bude fizički aktivno najmanje 30 minuta dnevno. Ne zaboravite da kompetitivnost donosi stres i može da pogorša tegobe, te fizička aktivnost ne treba da bude takmičarskog karaktera.

Vodite dnevnik simptoma i hrane koju dete jede, kako bi prepoznali uzroke simptoma i izbegli potencijalne okidače. Kombinovanjem ovih strategija, dete sa nervoznim crevima može imati veću šansu da poboljša kvalitet života i smanji nelagodnosti izazvane ovim stanjem.

Negiranje postojanja tegoba može biti prepreka za pravovremeno lečenje i podršku detetu. Ukoliko se simptomi ne prepoznaju ili zanemaruju, to može dovesti do pogoršanja stanja i pogoršanja kvaliteta života deteta. Važno je potražiti stručnu medicinsku pomoć ukoliko dete ima učestale ili uporne simptome poput bolova u trbuhu, proliva, zatvora ili nadutosti. Razlog za negiranje tegoba je najčešće nedovoljno razumevanje bolesti. Mnogi smatraju da su simptomi povezani sa ishranom, stresom ili drugim svakodnevnim faktorima sasvim normalni, pa se ne doživljavaju kao ozbiljan medicinski problem. Sa druge strane, deca ne izražavaju jasno svoje simptome. Mlađa deca možda neće moći jasno da objasne šta osećaju, kao što su bolovi u trbuhu ili nelagodnosti. Postoji nedostatak specifičnih dijagnostičkih testova za IBS, pa se često postavlja dijagnoza na osnovu isključenja drugih stanja. To može otežati roditeljima i lekarima da prepoznaju IBS i priznaju ga kao uzrok simptoma.

Stvoriti otvorenu i podržavajuću atmosferu u porodici kako bi deca mogla slobodno da govore o svojim osećanjima i eventualnim problemima. Emocionalna podrška i razumevanje mogu smanjiti anksioznost i stres koji mogu uticati na probavni sistem.

Dobar kvalitet sna je izuzetno važan za zdravlje i dobrobit deteta. Deca koja spavaju dovoljno i imaju redovan san imaju manji rizik od stresa i gastrointestinalnih smetnji. Učenje o zdravim navikama u vezi sa odmorom i spavanjem, od uzrasta malog deteta, pomaže u prevenciji brojnih stanja.

Oprez pri upotrebi antibiotika! Prekomerna ili nepotrebna upotreba antibiotika može negativno uticati na mikrobiom creva, što može doprineti razvoju IBS simptoma.

Pravovremeni sistematski pregledi kod pedijatra mogu pomoći u prepoznavanju ranih simptoma i uvođenju odgovarajuće preventivne strategije.

"Preporuka roditeljima čija deca pate od nervoznih creva je da pruže emocionalnu podršku i razumevanje, jer stres i anksioznost mogu pogoršati simptome. Takođe, treba se posvetiti pravilnoj ishrani, fizičkoj aktivnosti i usmeriti na zdrav način života. Uz to, važno je konsultovati lekara i razmotriti eventualne terapije koje mogu pomoći u ublažavanju simptoma. S obzirom na to da su nervozna creva često povezana sa psihološkim faktorima, pažnja na mentalno zdravlje deteta i razvijanje zdravih navika može doprineti značajnom poboljšanju stanja. Od prvog dana života treba negovati crevni mikrobiom deteta, jer je on ključ zdravlja tokom života. Svaki nepovoljan efekat na crevnu mikrobiotu adekvatno tretirati probioticima", poručuje dr Mirjana Stojšić.

BONUS VIDEO:

(stetoskop.info/Yumama/Nataša Zlatković)